admin
Posts by :
Deca se takmiče u vređanju svojih drugova iz škole! Najmlađi veruju da će postati popularni u društvu ako što više ponize svoje vršnjake!
U školama se među decom pojavio zabrinjavajući trend vređanja vršnjaka, pri čemu mnoga deca veruju da će na taj način postati popularnija. Psiholog Zoran Crnjin je u emisiji “Info jutro” upozorio da, ukoliko je vređanje namerno, ono može biti klasifikovano kao psihološko nasilje. Crnjin je istakao važnost razgovora sa decom u porodici, jer mnoga deca ne dele svoja iskustva sa roditeljima. On je naglasio da deca često povlađuju grupi kako bi bila prihvaćena, ali da se kroz razgovor može uticati na to da prepoznaju ispravno ponašanje. Takođe, ako do takvog ponašanja dođe u školi, potrebno je o tome obavestiti razrednog starešinu i školskog psihologa.
Bojana Stanković iz Fondacije bezbednosti dece na internetu istakla je da se vaspitanje, koje je nekada bilo osnova pravilnog ponašanja, danas često zapostavlja. Prema njenim rečima, deca sve više oponašaju sadržaj sa interneta, jer provode više vremena na mrežama nego sa roditeljima. Ona je upozorila na to da većina dece koristi štetne sadržaje, ne zbog sopstvenog izbora, već zbog nedostatka roditeljskog usmerenja. Stanković je naglasila važnost preuzimanja odgovornosti roditelja za vaspitanje dece, jer edukatori i nastavnici ne mogu sami da prenesu potrebne vrednosti bez podrške porodice.
Izvor teksta: Informer
Celu emisiju možete pogledati OVDE.
Instagram uvodi veće mere zaštite za tinejdžere: Novi nalozi sa strožim pravilima i roditeljskom kontrolom
Instagram je najavio velike promene koje će uticati na način na koji tinejdžeri koriste ovu društvenu mrežu, najavivši uvođenje posebnih “tinejdžerskih naloga” namenjenih korisnicima uzrasta od 13 do 15 godina. Ove promene su osmišljene kako bi osigurale veću zaštitu mladih korisnika, pružajući istovremeno roditeljima više kontrole nad sadržajem koji njihova deca konzumiraju i interakcijama koje ostvaruju na platformi. Nova pravila postavljaju brojne restrikcije koje će automatski biti primenjene na naloge mlađih korisnika, sa posebnim fokusom na privatnost i smanjenje izloženosti potencijalno štetnom sadržaju.
Novi tinejdžerski nalozi i automatska privatnost
Jedna od ključnih promena koju Instagram uvodi jeste automatska privatnost za sve tinejdžerske naloge. Prema novim pravilima, svaki nalog korisnika starosti između 13 i 15 godina će biti podrazumevano postavljen kao privatan, što znači da njihove objave neće biti vidljive osobama koje ih ne prate. Novi pratioci će morati biti ručno odobreni od strane korisnika, čime se dodatno smanjuje rizik od neovlašćenog pristupa i neprimerenih interakcija sa strancima.
Osim toga, osetljivi sadržaj, kao što su postovi i preporuke koje algoritam označi kao potencijalno neprimerene ili štetne, biće automatski filtrirani iz feedova tinejdžera. To znači da korisnici više neće biti izloženi potencijalno opasnom materijalu, čime se dodatno poboljšava bezbednost i smanjuje rizik od susreta sa sadržajem koji promoviše nasilje, samopovređivanje ili seksualno eksplicitne materijale.
Uloga roditelja i nadzor nad nalozima
Roditelji i staratelji će takođe dobiti veću ulogu u upravljanju tinejdžerskim nalozima. Prema najavama, roditelji će moći da nadgledaju naloge svoje dece putem novih alata za roditeljsku kontrolu, koji će im omogućiti da prate određene aspekte korišćenja društvene mreže. Na primer, roditelji će moći da vide s kim njihova deca razmenjuju poruke i koji su im interesi, iako neće imati uvid u sam sadržaj poruka. Ovo je osmišljeno da pruži roditeljima veću kontrolu nad aktivnostima njihove dece, bez ugrožavanja privatnosti tinejdžera.
Ova promena dolazi kao odgovor na dugotrajne pritiske s kojima se suočavaju kompanije koje upravljaju društvenim mrežama, a posebno Meta, koja je vlasnik Instagrama. Organizacije za zaštitu dece širom sveta dugo su upozoravale na rizike kojima su mladi izloženi na internetu, uključujući izloženost štetnim sadržajima i kontakte sa nepoznatim osobama koje mogu imati loše namere.
Odgovor javnosti i stručnjaka
Britanska organizacija za zaštitu dece NSPCC pohvalila je ovu promenu, nazvavši je „korakom u pravom smeru“, ali su istovremeno izrazili zabrinutost da je kompanija Meta možda stavila previše odgovornosti na roditelje. „Dok je svakako pozitivno što Instagram daje roditeljima više kontrole, kompanije koje upravljaju društvenim mrežama moraju same da preduzmu dodatne mere kako bi se osiguralo da štetni sadržaji ne dospeju do dece“, izjavila je predstavnica NSPCC-a Rani Govender.
Ijan Rasel, otac tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život nakon što je bila izložena sadržaju o samopovređivanju na Instagramu, izjavio je da će stvarna vrednost ovih promena biti jasna tek kada vidimo kako će ih kompanija sprovesti. „Meta je poznata po velikim najavama, ali je jednako važno da budu transparentni i da podele sa javnošću koliko su ove mere zaista efikasne“, rekao je Rasel.
Ograničenja vremena korišćenja i noćni režim
Jedna od novih funkcija koja se uvodi sa tinejdžerskim nalozima je i ograničenje vremena korišćenja. Naime, tinejdžeri će dobijati upozorenja nakon 60 minuta neprekidnog korišćenja Instagrama, kako bi se podstakli da naprave pauzu. Ova funkcija ima za cilj da smanji količinu vremena koje mladi provode na društvenim mrežama, što je pitanje koje je u poslednje vreme postalo sve aktuelnije zbog negativnih efekata koje prekomerna upotreba interneta može imati na mentalno i fizičko zdravlje mladih.
Takođe, Instagram će automatski isključivati obaveštenja tokom noći, čime se podstiče bolje usvajanje zdravih navika spavanja. Ovo je odgovor na brojne studije koje pokazuju da društvene mreže ometaju san mladih, koji često ostaju budni kasno u noć koristeći telefone i proveravajući obaveštenja.
Globalna primena novih pravila
Iako su ove promene za sada najavljene za korisnike u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Australiji, očekuje se da će biti uvedene i u Evropskoj uniji kasnije ove godine. Prema zakonu o bezbednosti na mreži koji je nedavno usvojen u Velikoj Britaniji, onlajn platforme će biti obavezne da preduzmu konkretne mere za zaštitu dece ili će se suočiti sa značajnim kaznama.
Britanski regulator za medije, Ofkom, izrazio je zabrinutost u vezi sa time da li će roditelji zaista koristiti ove nove funkcije. Izvršni direktor Mete, Nik Kleg, izjavio je nedavno da, iako kompanija uvodi sveobuhvatne alate za roditeljsku kontrolu, mnogi roditelji ih zapravo ne koriste. „Jedna od stvari koju smo otkrili jeste da, čak i kada roditelji imaju pristup ovim kontrolama, retko ih koriste“, rekao je Kleg.
Verifikacija godina i borba protiv lažnih podataka
Još jedno važno pitanje koje se postavlja u vezi sa ovim promenama jeste kako će Instagram osigurati da svi korisnici zaista daju tačne podatke o svojim godinama. Mnogi tinejdžeri prilikom kreiranja naloga unose netačne godine kako bi zaobišli ograničenja koja važe za mlađe korisnike. Instagram već koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi otkrio korisnike koji netačno tvrde da su stariji, ali kompanija priznaje da ovaj problem još uvek nije u potpunosti rešen.
Od januara naredne godine, Instagram će u Sjedinjenim Američkim Državama početi da koristi AI tehnologiju kako bi identifikovao tinejdžere koji koriste naloge odraslih i prebacio ih na tinejdžerske naloge sa odgovarajućim ograničenjima.
Kritike i očekivanja
Iako mnogi pozdravljaju ove promene kao korak napred ka boljoj zaštiti dece na internetu, ostaje pitanje koliko će one biti efikasne u praksi. Stručnjaci za društvene mreže, poput analitičara Meta Navare, ističu da iako promene izgledaju značajno na papiru, njihova uspešnost zavisi od toga kako će se sprovesti. „Tinejdžeri su poznati po tome da pronalaze načine da zaobiđu ovakve mere, tako da će Instagram morati da osigura da zaštitne funkcije ne mogu lako biti zaobiđene“, izjavio je Navara za BBC.
Takođe, ostaje pitanje koliko će ove mere zaista pomoći u borbi protiv štetnog sadržaja na platformi. Istraživanja pokazuju da veliki broj mladih korisnika i dalje vidi nasilni sadržaj na Instagramu, uprkos postojećim merama zaštite. Studija Ofkoma otkrila je da je svako dete sa kojim su razgovarali videlo nasilan ili štetan sadržaj na internetu, pri čemu su Instagram, Vocap i Snepčet najčešće imenovani kao platforme na kojima su pronašli takav materijal.
Zaključak
Instagramove nove mere predstavljaju važan korak u smeru zaštite mladih korisnika, ali njihova stvarna vrednost biće jasna tek kada vidimo kako će funkcionisati u praksi. Roditelji će dobiti više alata za kontrolu nad aktivnostima svoje dece na mreži, ali će morati da preuzmu aktivnu ulogu kako bi ove funkcije bile korisne. Kompanije koje upravljaju društvenim mrežama, poput Mete, moraju nastaviti da razvijaju i poboljšavaju ove alate kako bi obezbedile da mladi budu zaštićeni od potencijalno štetnog sadržaja i neprimerenih kontakata na mreži.
Izvor vesti: BBC News Srbija
Brutalna prevara u Čazmi: Namamili maloletnika lažnim profilom i krvnički pretukli!
Na društvenim mrežama se širi snimak koji prikazuje brutalno prebijanje mladića u Čazmi. Incident, koji je šokirao lokalnu zajednicu, dogodio se nakon što su napadači, navodno takođe maloletnici, namamili žrtvu koristeći lažni profil. Mladić je mislio da ide na sastanak s devojkom, ali se ispostavilo da je u pitanju prevara. Nakon što su ga napali i pretukli, ukrali su mu 25 evra.
Žrtva je nakon napada potražila pomoć od prve osobe na koju je naišla, a ta osoba ga je odmah odvela na hitnu pomoć i pozvala policiju. Osoba koja je pomogla mladiću želela je ostati anonimna, ali je za medije izjavila: „Krv mu je curila iz nosa, imao je hematome po licu. Dete je bilo u šoku, rekao je da su ga pretukli i opljačkali. Trebalo je da se nađe s devojkom s kojom se dopisivao neko vreme, ali je shvatio da je profil lažan.”
Prema informacijama iz lokalne zajednice, napadači su maloletnici, a građani Čazme su u neverici zbog ovog nasilnog čina. Gradonačelnik Čazme, Dinko Piranka, izjavio je da će grad prekinuti svaki oblik saradnje s organizacijom ukoliko se potvrdi da su neki od napadača članovi te organizacije. Policija je potvrdila da su dve osobe, koje se dovode u vezu sa incidentom, predate pritvorskom nadzorniku, a istraga je u toku. Napadnuti mladić je pušten iz bolnice na kućno lečenje.
Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju i osudu, dok su mnogi u Čazmi izrazili zabrinutost za sigurnost mladih u svojoj zajednici.
Izvor teksta: srednjahr
Tik tok izazovi ili život?
Nažalost, postoji dosta TikTok izazova koji su se pojavili i koji su potencijalno opasni, a neki od njih su doveli do ozbiljnih povreda ili čak smrti. Evo nekoliko primera:
1. Choking Challenge – Ovaj izazov podrazumeva gušenje na različite načine, što može dovesti do teških povreda ili smrti.
2. Blackout Challenge – U okviru ovog izazova, učesnici pokušavaju da zadrže dah dok se guše, s ciljem da postignu gubitak svesti. Ovo je ekstremno opasno i može izazvati ozbiljne posledice.
3. Benadryl Challenge – Ovaj izazov uključuje uzimanje velike količine antihistaminika kako bi se izazvali halucinacije. Ova praksa može dovesti do predoziranja i ozbiljnih zdravstvenih problema.
4. Fire Challenge – Tokom ovog izazova, učesnici se zapaljuju ili pokušavaju da se zapale, što može izazvati teške opekotine ili smrtonosne povrede.
5. Skull Breaker Challenge – Ovom izazovu je cilj da se neko “obori” dok mu dve osobe iznenada podižu noge. Ovo može izazvati ozbiljne povrede glave ili kičmene moždine.
6. Cinnamon Challenge – Ovaj izazov uključuje pokušaj da se proguta velika količina cimeta bez vode, što može izazvati gušenje i ozbiljne respiratorne probleme.
Roditelji i staratelji trebaju biti svesni ovih izazova i razgovarati sa decom o rizicima povezanim sa njima. Takođe, važno je edukovati ih o alternativnim, sigurnijim načinima zabave na društvenim mrežama.
Osm saveta MUP-a za sigurnost dece na internetu: Kako zaštititi najmlađe u digitalnom svetu
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) objavilo je niz konkretnih koraka koje građani mogu preduzeti kako bi zaštitili svoju decu na internetu. Svakodnevno se radi na istragama koje štite najmlađe od internet opasnosti, a MUP je objavio osam saveta za bezbedno korišćenje interneta.
U objavi na Instagramu, Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala preporučuje korisnicima da podese jake lozinke i redovno ih menjaju, prate aktivnosti svoje dece na internetu, te da ih edukuju o sigurnosti. Roditeljima se savetuje da prijave svaku sumnjivu aktivnost koja ugrožava bezbednost dece, i da, u slučaju sajber napada, odmah reaguju jer brza reakcija može sprečiti dalju štetu.
MUP naglašava važnost privatnosti i predlaže da se koristi maksimalna zaštita naloga, te da se razmisli pre deljenja fotografija ili video zapisa na internetu jer jednom postavljeni sadržaj postaje javan. Savetuje se izbegavanje susreta sa osobama upoznatim preko interneta i kreiranje bezbednih profila sa složenim lozinkama. Takođe, preporučuje se oprez prilikom prihvatanja zahteva za prijateljstvo na društvenim mrežama, i podseća se da ne treba objavljivati lične podatke poput adrese, škole, ili broja telefona.
Deci se savetuje da otvoreno razgovaraju sa roditeljima o problemima u virtuelnom svetu. U slučaju da je neko žrtva sajber kriminala, treba se obratiti institucijama kao što su Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Nacionalna platforma “Čuvam te”, ili Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.
Zasto je sve veca pojava agresije kod dece skolskog uzrasta?
Preterano izloženje agresivnim video igricama može uticati na povećanje nivoa agresivnosti kod nekih pojedinaca, posebno ako su ti pojedinci već predisponirani ka agresivnom ponašanju. Kada je reč o tome šta se dešava u mozgu u takvim situacijama, istraživanja su pokazala da izlaganje agresivnim sadržajima može uticati na aktivnost određenih delova mozga povezanih sa emocionalnom reakcijom i impulsivnošću.
Na primer, aktivnost amigdale, dela mozga koji se povezuje sa reagovanjem na pretnje i emocionalnim odgovorima, može biti povećana nakon izlaganja agresivnim sadržajima. Takođe, neki delovi frontalnog režnja mozga, koji su uključeni u kontrolu impulsivnog ponašanja, mogu pokazati promene aktivnosti.
Važno je napomenuti da individualne razlike igraju veliku ulogu u tome kako će neko reagovati na ovakav stimulans. Neki ljudi mogu biti manje podložni uticaju agresivnih video igara, dok drugi mogu pokazati povećanje agresivnosti i impulsivnosti. Zato je važno pažljivo pratiti svoje reakcije na ovakve sadržaje i, ukoliko primetite negativne promene, potražiti stručnu pomoć.
Za više korisnih informacija možete nam pisati putem kontakt forme, koja se nalazi na sajtu Fondacije.
UKINUO sam deci telefon i televizor na 30 dana i REZULTATI su me iznenadili! Evo zašto bi svaki roditelj trebalo da pokuša isto
Svi smo svesni koliko je izazovno odgajati decu u današnjem svetu gde je tehnologija svuda prisutna. Iako tehnologija ima svoje prednosti, često viđamo decu kako ne ispuštaju telefone iz ruku, a retko ih zatičemo kako se igraju napolju.
Neki roditelji se trude da svojoj deci usade prave vrednosti, a među njima je i Fil Makenzi, otac četvoro dece, koji na svom Instagram profilu deli korisne savete o roditeljstvu.
Fil je primetio da njegovi sinovi provode previše vremena ispred ekrana, pa su on i njegova supruga odlučili da im ukinu pristup telefonima i televizoru na 30 dana.
“Ispočetka smo mislili da nećemo moći izdržati bez ekrana, ali smo uspeli i to više od 30 dana,” napisao je Fil. Prvo je primetio da su njegovi sinovi počeli lepše da komuniciraju i da su postali bliži.
Takođe, primetio je kako im se mašta razvila i kako su postali kreativniji.
“Nekada bi im igračka dosadila posle pet minuta, a sada se sa istom igračkom igraju znatno duže,” otkrio je.
Ranije im je bilo teško da se oblače i izlaze iz kuće, ali sada to rade bez problema.
Velika promena desila se i tokom obroka. Sada svi zajedno sede za stolom, razgovaraju i ne gledaju u ekrane, a knjige su im postale zanimljive. “Sve to je popravilo i ulepšalo naš život kao roditelja, a nismo ni mogli da zamislimo da će se to desiti,” zaključio je Fil.
Izvor: zena.blic.rs
Koliko društvene mreže mogu uticati na razvoj samopouzdanja?
• Društvene mreže mogu imati složen uticaj na razvoj samopouzdanja jedne osobe. U određenim slučajevima, društvene mreže mogu pružiti podršku, inspiraciju i osećaj pripadnosti, što može pozitivno uticati na samopouzdanje korisnika. Ponašanja poput dobijanja podrške od prijatelja i porodice, deljenja uspeha i postizanja ciljeva putem društvenih mreža mogu izgraditi samopouzdanje.
S druge strane, društvene mreže takođe mogu imati negativan uticaj na samopouzdanje. Konstantno poređenje sa drugima na osnovu lažnih reprezentacija života na društvenim mrežama može dovesti do nezadovoljstva sobom i smanjenja samopouzdanja. Takođe, izloženost negativnim komentarima, kritikama ili cyberbullyingu može ozbiljno narušiti samopouzdanje osobe.
• Ključno je razvijati svest o tome kako koristiti društvene mreže na zdrav način, postavljati granice, ne upoređivati se sa drugima i fokusirati se na sopstveni razvoj i blagostanje. Raznolike strategije poput praćenja inspirativnih profila, pažljivog odabira online sadržaja koji konzumiramo i vremenskih ograničenja provedenog na društvenim mrežama mogu pomoći u održavanju zdravog samopouzdanja u digitalnom okruženju.
– Koji su alati i tehnike za upravljanje vremenom provedenim na društvenim mrežama?
• Postoje razni alati i tehnike koje možete koristiti za efikasno upravljanje vremenom provedenim na društvenim mrežama. Evo nekoliko predloga:
1. Mnoge društvene mreže imaju opcije za postavljanje vremenskih ograničenja ili podsetnika koji vas obaveštavaju kada previše vremena provedete na platformi. Možete koristiti ove opcije kako biste kontrolisali svoje navike korišćenja.
2. Postoje aplikacije i alati za praćenje vremena koji vam mogu pomoći da vidite koliko vremena provodite na društvenim mrežama svakog dana. Na taj način možete postaviti ciljeve i ograničiti vreme provedeno online.
3. Postavite određeno vreme tokom dana kada ćete koristiti društvene mreže, a van tog vremena fokusirajte se na druge aktivnosti. Planiranje unapred može pomoći u smanjenju beskonačnog pregledanja sadržaja.
4. Periodično pravljenje pauze od društvenih mreža može biti korisno za osvežavanje uma i smanjenje zavisnosti od online aktivnosti.
5. Postavite konkretne ciljeve za vreme provedeno na društvenim mrežama, kao što su učenje nečega novo umesto beskorisnog pregledavanja sadržaja ili ograničavanje vremena online kako biste imali više vremena za fizičku aktivnost ili druženje sa voljenima.
Kombinovanje ovih strategija može vam pomoći da efikasnije upravljate vremenom provedenim na društvenim mrežama i da stvorite zdraviju ravnotežu između online i offline aktivnosti.