Da li se povećana pospanost kod dece može dovesti u vezu sa preteranim korišćenjem mobilnih telefona?
U mnogim naučnim radovima se naglašava negativna uloga elektronskih medija na pospanost dece i adolescenata. Noći su za njih kraće. Oni koji uveče gledaju televiziju ili surfuju po internetu, zaspe prosečno 30-45 minuta kasnije od vršnjaka koji to ne upražnjavaju. Manjak sna usled preteranog korišćenja ekrana, pogađa svakog petog mladog čoveka koji noću spava kraće od sedam sati, što se smatra nedovoljnim.
Ako moje dete trpi naiđe na neprimeren sadržaj preko društvenih mreža od osobe koja živi van Srbije, da li možemo i to nekome možemo da prijavimo?
Naravno. Od službi drštvenih medija se može tražiti da se uklone negativni materijali bez obzira gde su postavljeni.
Kako prijaviti nasilje ili uznemiravanje na: Facebook-u i Instagramu?
Facebook ne toleriše nasilje i ukloniće uznemiravajući sadržaj kada ga otkrije, a takođe može da ugasi nalog bilo koga ko zlostavlja ili napada druge. Uznemiravanje na Facebook-u možete prijaviti koristeći linkove za prijavljivanje koji se pojavljuju blizu samog sadržaja, obično na strelici sa opadajućim menijem koji vam daje opcije da prijavite sliku, post ili komentar.
Uznemiravanje ili nasilje se na Instagramu dešava na nekoliko različitih načina. Može da se radi o negativnim komentarima, lažnim profilima ili hakovanju naloga. Savet je da na početku blokirate ili prestanete da pratite osobu koja je nasilna. Međutim, ukoliko se sa time nastavi, možete da koristite instrument za prijavljivanje unutar same aplikacije.
Šta je nasilje na internetu (cyberbulling)?
Cyberbulling je korišćenje tehnologije kako bi se maltretirala osoba ili grupa sa namerom da se nanese društvena, psihološka ili fizička povreda.
Cyberbulling možemo zaustaviti tako što ćemo ga prijaviti, pričati o njemu i pružiti podršku jedni drugima.
Da li zaista sve što objavimo na internetu ostaje trajno sačuvamo, čak iako to obrišemo?
Kada se nešto objavi na internetu, mi gubimo kontrolu nad tim. Čak i kada se fotografije izbrišu ili video, neka objava, ne možemo biti sigurni da li je to neko preuzeo ili kopirao, Zbog toga moramo biti obazrivi sa koliko ljudi delimo nešto i da li će oni voditi računa o tome što smo mi objavili. Na primer, internet i digitalna tehnologija pruža mogućnosti da drugi veoma lako kopiraju neki naš sadržaj, na primer sliku, da je potom izmene i da je tako izmenjenu dalje dele.
Moje dete zna o online svetu više od mene? Kako da to promenim?
Koliko god dete imalo godina i znanja, deca ipak ne znaju baš sve i zbog toga im je potrebna vaša podrška. Odražavanje prijateljstva i odnosa može biti nezgodno bez obzira na godine, a na socijalnim mrežama pogotovo.
Zbog toga ne propustite da razgovarate sa svojom decom o pravilima kao što su:
- ophodite se prema ljudima online na isti način kao kada razgovarate sa njima licem u lice
- objasnite deci da postoje opcije za podešavanje stepena privatnosti i na koji način im podešavanja mogu biti od koristi
- kažite im šta mogu da šeruju od svojih podataka, a šta bi trebalo da sačuvaju kao privatno
Vi kao roditelj imate zadatak da saznate koji alati postoje na servisima koje vaša deca koriste.
Kako digitalno nasilje utiče na zdravlje dece?
Kada deca dožive digitalno nasilje, mogu osećati stid, nervozu, nesigurnost u vezi s tim što ljudi govore ili misle o njima. To neretko dovodi do povlačenja, udaljavanja od prijatelja i porodice, negativnih misli i beskonačnog preispitivanja, osećaja krivice zbog stvari koje jesu ili nisu učinili. Može se desiti da im ponestane motivacije za stvari u kojima su obično uživali, da se osećaju izolovano od onih koje vole i kojima veruju. To može dovesti do toga da negativne misli i osećanja negativno utiču na njihovo mentalno zdravlje.
Propuštanje nastave je još jedna od uobičajenih posledica digitalnog nasilja, koja takođe može negativno uticati na mentalno zdravlje (iskustvo pokazuje da se mladi ljudi u takvim okolnostima laše okreću ka alkoholu, drogama ili nasilnom ponašanju kako bi se izborili sa psihičkim i fizičkim bolom koji osećaju.
Posledice po mentalno zdravlje mogu varirati u zavisnosti od medija kroz koji se digitalno nasilje odvija. Na primer, maltretiranje putem tekstualnih poruka, slika ili video zapisa podeljenih preko društvenih mreža, pokazalo se kao vrlo štetno po adolescente.
Šta je internet zavisnost?
- Zavisnost od interneta se može definisati kao klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, emocionalno, porodično, finansijsko, ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Internet zavisnost predstavlja stanje pojedinca u kome je upotreba interneta postala dominantna životna aktivnost koja ga izoluje u odnosu na ostale društvene tokove i koja stvara negativne posledice po njega i njegovu okolinu. Odoba (dete) nesvesno počinje da zanemaruje svakodnevne životne potrebe (kao što su: spavanje, hrana, fiziološke potrebe). Ukoliko se ne preuzmmu adekvatne mere kako bi se sprečila dalja upotreba, može doći do pojave digitalne demencije. Digitalna demencija je novonastali termin za dijagnozu za koju čak ni vrhunski stručnjaci nemaju adekvatnu terapiju jer je to neko novonastalo psihičko stanje sa kojim se do sada nisu susretali.
Koje vrste zavisnosti postoje kada su u pitanju internet i digitalni uređaji?
- Internet zavisnost se ispoljava u više oblika:
- Zavisnost od video igara
- Zavisnost od društvenih mreža
- Zavisnost od besciljnog surfovanja po internetu.
Da li deca mogu postati zavisna od interneta? Koji su simptomi zavisnosti od interneta i digitalnih uređaja?
- Smatra se da je jedan od simptoma internet zavisnosti korišćenje interneta od 4 do 6 časova dnevno. Takođe, u simptome internet zavisnosti spadaju i promenjeno ponašanje, prekid školovanja ili radnog odnosa, zanemarivanje drugih obaveza i interesovanja, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, nesanica, problemi sa kičmom, vidom, sluhom i drugi. Takođe, internet zavisnici gube pojam o vremenu dok su online, često odbijaju da učestvuju u društvenim aktivnostima kako bi što više vremena bili online zbog čega dolazi do izolacije od porodice i prijatelja, a ukoliko im se zabrani korišćenje interneta imaju izlive besa, anksiozni su i frustrirani. Internet zavisnici često osećaju gnev, napetost, takoreći, „kriziraju“ kada im je kompjuter ili internet nedostupan.
Šta da radim kada je moje dete žrtva cyberbullyng-a?
- Prvenstveno, postarajte se da se dete oseća sigurno. Ponudite mu bezuslovnu podršku. Roditelji bi trebalo da su jasni u komunikaciji sa detetom da žele zajednički da postignu rezultat: da maltretiranje prestane.
- Pričajte i slušajte svoje dete. Započnite razgovor o aktuelnoj situaciji i potrudite se da nemate burne reakcije. Saznajte šta se tačno dogodilo i na koji način.
- Prikupite dokaze. Odštampajte ili napravite snimke ekrana na kojima su konverzacije, poruke, slike ili bilo koji drugi materijal koji upućuje na maltretiranje. Vodite dnevnik o svim dešavanjima, kao što su lokacije, frekfentnost, ozbiljnost, uključivanje treće strane, svedoke…
- Sarađujte sa školom. Većina škola ima protokole za ponašanje u slučaju bullying-a. Potražite pomoć direktora škole ukoliko je agresor u školi. Nastavnici bi trebalo detetu da obezbede pravo da se oseća sigurno u školi adekvatnim procedurama u slučaju bullying-a.
- Uzdržite se od kontaktiranja roditelja agresora. Neki roditelji suočeni sa optužbama da je njihovo dete uključeno u cyberbullying, mogu postati suviše defanzivni i ne mogu razumeti vašu nameru. Budite oprezni u kontaktima koje pravite kako bi zaobišli moguće pogoršanje situacije.
- Kontaktirajte provajdera sajta na kome se pojavio negativan sadržaj. Cyberbullying narušava pravila ponašanja na svim zvaničnim sajtovima. Kontaktirajte provajdera bez obzira da li vaše dete može da identifikuje agresora.
- Kada su u pitanju fizičke pretnje, kontaktirajte policiju. Postoje procedure vezane za online pretnje. Policija može pomoći u rešavanju ovakvih slučajeva jer poseduju dosijee, izvore i relevantnu tehnologiju.
- Ukoliko je potrebno, potražite pomoć psihologa. Detetu može koristiti razgovor sa sručnom osobom. Dete može lakše prihvatiti nekog trećeg ko situaciju sagledava objektivnije.
- Preduzmite mere da biste sprečili ponavljanje cyberbullying-a. Ukoliko je vaše dete maltretirano preko društvenih mreža, postavite privatne kontrole u okviru svake platforme da bi blokirali nasilnike. Ohrabrite decu da pričaju sa vama na vreme, dok stvari još uvek nisu izmakle kontroli.
Koliko mobilni telefoni utiču na razvoj male dece?
- Do napunjene 2 godine života, mozak deteta utrostručuje svoju veličinu i nastavlja da se neprekidno razvija sve do 21. godine. Rani razvoj mozga uslovljen je podsticajima iz okruženja ili njihovim nedostatkom. Preterana izloženost tehnološkim uređajima (telefoni, internet, ajpedi, televizija…) negativno utiče na funkcionisanje mozga i izaziva nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole (napadi besa).
Da li možemo da dovedemo u vezu korišćenje digitalnih uređaja i prekomernu gojaznost dece?
- Gledanje televizije i igranje video igara u korelaciji je sa prekomernom gojaznošću dece. Deca kojoj je dozvoljeno da gledaju televiziju ili igraju igrice u svojoj sobi, 30% češće imaju prekomernu telesnu težinu, a trećina gojazne dece dobije dijabetes. Takođe, deca sa prekomernom težinom su izložena povećanom riziku od srčanih bolesti koje skraćuju život. Zbog gojaznosti, generacija rođena u 21. veku možda će biti prva u kojoj mnoga deca neće nadživeti dvoje roditelje.
Ko su internet napasnici?
- Jedno od mesta na kojima internet napasnici pokušavaju da se „sprijatelje“ sa decom i sa njima uspostave odnos je Facebook. Često na svojim profilima imaju fotografije tinejdžera kao profilne likove pa deca misle da chat-uju sa nekim 16-godišnjakom. Deca koja nesmotreno objavljuju identifikujuće informacije na društvenim mrežama, mogu biti laka meta za internet napasnike, tj. za internet predatore.
Šta znači „online društveno umrežavanje“?
- Povezivanje dece sa drugim ljudima online putem određenih sajtova zapravo znači „online društveno umrežavanje“. Deca se najviše umrežuju putem stranica Facebook, Instagram, Tumbir, Snapchat. Te stranice funkcionišu tako što svaki korisnik ima sopstveni nalog i stranicu na kojoj objavljuje informacije, fotografije, snimke i komentare. Kada se neka osoba „sprijatelji“ sa drugom osobom putem društvene mreže, ta osoba može pristupiti stranici druge osobe i ostavljati komentare, postavljati slike… Negativna strana „online društvenog umrežavanja“ je što većina dece misli da je to najbolji način povezivanja sa drugima, ostavljajući po strani stvarno provođenje vremena i razgovore sa drugim osobama. Posebno je važno pitanje bezbednosti dece kada su na društvenim mrežama. Iako većina sajtova društvenih mreža zahteva da deca imaju određene godine (često 13) da bi otvorili nalog, mnoga deca već sa 8 godina lažu o svojim godinama i uključuju se u društveno umrežavanje. Ipak, većina društvenih mreža ima opcije podešavanja ozbiljnog nivoa privatnosti. Razumevanje i korišćenje takvih podešavanja je važno ne samo za bezbednost deteta, već i za sprečavanje bilo kakvog sramoćenja ili osetljivosti.
Šta je to digitalna demencija? Kako da nam deca ne postanu digitalno dementna?
- Naši pametni telefoni sada razmišljaju umesto nas ili bolje rečeno-oduzimaju nam pamet. Mi zaista više nemamo potrebe da pamtimo bilo koji podatak. Sve informacije su dostupne na jedan klik, izguglamo ih u sekundi, tako da nas stalna povezanost sa internetom oslobađa mentalnih napora. Današnja deca su u situaciji da, zahvaljujući digitalnim tehnologijama, nemaju previše potrebe da uključuje svoj mozak. Mozgu treba vežba, naučite decu da koriste mozak umesto uređaja, ograničite im upotrebu digitalnih uređaja, više vremena treba da provode u interakciji sa stvarnim ljudima i u stvarnom životu, neka vam čitaju.
Internet omogućava deci pristup raznim informacijama, ali ih izlaže i mogućem nasilju. Sve više se govori o sajber nasilju. Na šta se zapravo misli kad se kaže „digitalno nasilje“?
- Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih uređaja. Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, na platformama za gejming, kao i na mobilnim telefonima. Digitalno nasilje je ponašanje koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili da osramoti osobe koje su napadnute.
Zbog čega su društvene mreže samo gubljenje vremena?
- Deca koja posećuju društvene mreže često provedu čitave sate gledajući komentare i slike druge dece i objavljujući svoje komentare i slike. Razlog tome je uglavnom hemijsko otpuštanje dopamina u našem mozgu zbog kojeg se osećamo bolje kada smo društveno umreženi. Prekomerno otpuštanje dopamina stvara mentalnu hiperaktivnost koja smanjuje kapacitet za dublji fokus. Zbog toga društveno umrežavanje ima zaraznu komponentu koja se „teže“ može isključiti, posebno kod dece.