Šest stvari koje škole treba da znaju o veštačkoj inteligenciji u ovoj školskoj godini

Razgovarala sam s grupom školskih učenika prošle godine koji nikada nisu čuli za ChatGPT ili VJM. Ali su mi rekli da ako lepo zatražite od Snapchata, on će vam uraditi domaći zadatak. Kako je to moguće? Snapchat je integrisao AI četbot pokretan od strane ChatGPT.

Ovo je prvi septembar kada će škole i univerziteti morati da se suoče s uticajem velikih jezičkih modela  (VJM) poput Chat GPT-a.

Da li su spremni?

Evo šest ključnih aspekata VJM kojih bi prosvetni radnici trebalo da budu svesni:

1: VJM su “pušteni na slobodu”

Za učenike postoji ograničen broj podataka o ovome, ali čini se da su VJM široko prihvaćeni među studentima na univerzitetima.

Čak i ako studenti nisu čuli za ChatGPT ili VJM, to i dalje ne znači da ih ne koriste. Razgovarala sam s grupom školskih učenika prošle godine koji nikada nisu čuli za ChatGPT ili VJM. Ali su mi rekli da ako lepo zatražite od Snapchata, on će vam uraditi domaći zadatak. Kako je to moguće? Snapchat je integrisao AI četbot pokretan od strane ChatGPT.

2: VJM odlično vladaju jezikom

Oni mogu da pišu veoma dobro. Retko prave greške i odlični su u imitiranju stila ili načina pisanja određenih pisaca ili žanrova. Prošle godine je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da mogu savršeno i precizno da proizvedu pisanje koje bi prošlo testiranje za osmogodišnjake i zavaralo većinu nastavnika.

3: VJM prave mnogo činjeničnih grešaka

Postoji pretpostavka da VJM prave vrste grešaka koje biste dobili kada biste i sami pretraživali određenu temu na Guglu, i naišli na uobičajene zablude ili lažne informacije.

Ali to je samo deo problema s VJM. Da, ponoviće one zablude i dezinformacije koje već postoje na internetu. Ali pored toga, praviće osnovne matematičke greške i izmišljati sasvim nove “činjenice” koje su potpuno netačne. Ovo je ono čega prosvetni radnici često nisu svesni. “Kao što mi je jedan direktor rekao, čuo sam da prave greške, ali nisam shvatio da nisu bolji od džepnog kalkulatora!” piše Hristodulu.

4: Nisu sjajni za nezavisno učenje, kreiranje resursa ili ocenjivanje

Količina grešaka i vrste grešaka kod VJM ograničavaju njihove obrazovne primene. Ne mislim da ih možemo koristiti kao nezavisne lične instruktore, jer je potencijal za zabunu i nerazumevanje ogroman.

Šta je s pomaganjem nastavnicima u kreiranju resursa i planiranju časova? Ponovo mislim da VJM ne mogu da funkcionišu nezavisno. Nastavnici će morati da provere i ponovo provere njihove rezultate. U zavisnosti od pristupa pojedinačnih nastavnika, možda će VJM moći da im uštede neko vreme, ali nisu čarobno rešenje  problem preopterećenosti.

Njihova nepouzdanost takođe znači da nisu dobro opremljeni za ocenjivanje radova studenata. Sprovedena su opsežna istraživanja o ovome.

5: Dobri su u vršenju procena

Iako VJM prave mnogo faktičkih grešaka, i dalje su prilično dobri u vršenju procena. Izuzetno dobro prolaze testove koji procenjuju veštinu pisanja, ali prave dobre pisane procene i o drugim temama. Takođe mogu da polože stručne ispite s prilično visokim ocenama. (Ali obratite pažnju, to ne znači da mogu da se bave tim profesijama!)

S obzirom na to, VJM predstavljaju pretnju tradicionalnom modelu pisanja sastava i seminarskih radova koji se rade van učionice u nenadziranim uslovima. Sada je mnogo teže utvrditi da li je taj rad zaista uradio student ili su ga uradili VJM.

Postoje oni tvrde da ovo nije veliki problem – zašto ne dopustiti studentima da koriste VJM kao pomoć? Zato što svrha ocene nije kvalitet finalnog proizvoda, već zaključci koje možete izvući o razmišljanju studenta na osnovu tog finalnog proizvoda. Rad koji su završili VJM onemogućava te zaključke.

6: Nema pouzdanog načina da se otkrije da li ih studenti koriste za varanje

Možete li koristiti veštačku inteligenciju da otkrijete varalice koji koriste veštačku inteligenciju? Mnogi alati tvrde da je to moguće, ali većina novih podataka pokazuje da oni ne rade pouzdano. Ne samo to, već i ne uspevaju da prepoznaju pisanje veštačke inteligencije, već i pogrešno klasifikuju stvarno ljudsko pisanje kao veštačko. U praksi, ovo vodi lažnim optužbama za varanje, koje su izuzetno ozbiljne i izuzetno štetne za odnose u učionici.

Šta onda treba da rade škole i univerziteti?

Biti dobar u jeziku, a loš u tačnosti je toksična kombinacija. To praktično znači da su VJM stvarno dobri u stvarima koje su obrazovno i socijalno štetne, poput varanja, ali stvarno loši u obrazovno i socijalno korisnim stvarima, kao što su pomoć u nastavi, tačno ocenjivanje itd.

Ovo je očigledno najgore od oba sveta.

Obično, kad se pojavi nova obrazovna tehnologija koja ne dodaje mnogo pozitivne vrednosti, jednostavno bismo rekli da je treba ignorisati. Ali budući da su VJM tako dobri u činjenju loših stvari, ne možemo ih ignorisati. Škole i univerziteti će morati na neki način da reaguju.