Menu

Vesti

119588580_10222603

Internet opasnosti – da li ste znali?

0

Da li znate da digitalni tragovi ostaju neizbrisivi na pretraživaču?

  • Svaki like, share i komentar ostaje online zauvek.
  • Prosečan tinejdžer dnevno kreira preko 100 digitalnih interakcija koje mogu biti praćene.

Da li znate da:

  • 70% dece veruje svemu što vidi online.
  • Više od polovine mladih ne ume da razlikuje reklamu od stvarne informacije.

Da li ste znali da bezbednost počinje kod kuće?

  • Koristite antivirus programe.
  • Instalirajte aplikacije za monitoring (npr. Qustodio, Net Nanny).
  • Redovno ažurirajte lozinke.

Da li znate šta je Deepfake?

Deepfake je tehnologija koja može izmeniti lice i glas na snimcima. Deca mogu postati žrtve manipulacija kroz deepfake sadržaje.

  • Naučite ih kako da prepoznaju falsifikovane video zapise (često imaju neprirodne pokrete).
  • Objasnite im da nikada ne veruju video zapisima bez provere izvora.
  • Razgovarajte o posledicama širenja lažnih informacija i koliko one mogu emocionalno povrediti nekoga.

Da li znate šta je digitalni otisak?

Digitalni otisak vaše dece počinje čim prvi put podelite njihove slike na internetu. Evo kako da ga svedete na minimum:

  • Ne delite slike sa ličnim detaljima.
  • Uklonite metapodatke sa slika pre objavljivanja.
  • Vodite računa šta deca slikaju, posebno šta se nalazi iza njih, što može dati podatke predatorima.

Da li znate kako zaštititi decu od phishing napada?

  • Naučite ih da ne klikću na nepoznate linkove.
  • Objasnite im kako da prepoznaju lažne poruke (gramatičke greške, hitnost u tonu).
  • Postavite jake lozinke i uključite dvofaktorsku autentifikaciju gde god je moguće.

Da li ste znali:

Migracija ka cloud tehnologijama donosi nove izazove, ali i mogućnosti u oblasti bezbednosti.

  • Cloud-based rešenja omogućavaju lakše upravljanje bezbednosnim sistemima, bolju stabilnost i integraciju različitih tehnologija.
  • Napredak u oblasti adaptivne AI tehnologije i mašinskog učenja omogućava sofisticiranije metode detekcije i prevencije pretnji.

Da li znate da je sve veći porast pretnji usmerenih ka deci u digitalnom okruženju?

Kaspersky je identifikovao ključne trendove za 2024. godinu:

  • AI alati – deca koriste alate koji nisu uvek prilagođeni njihovom uzrastu.
  • Napadi na gejmere – preko online igara dolazi do zloupotreba.
  • Finansijske prevare – napadi na FinTech usluge za decu.

Da li znate ko sve može da oblikuje vrednosti vaše dece?

Deca prate influensere koji promovišu nerealan „stil života“.

  • Razgovarajte sa decom o važnosti kritičkog razmišljanja.
  • Pomozite im da razlikuju korisno od štetnog sadržaja.

Savet:

  • Budite uključeni – komentarišite zajedno sadržaje koje deca gledaju.
  • Više informacija možete dobiti putem mejla Prve fondacije za bezbednost dece na internetu.

Reagujte dok ne bude kasno!

119588580_10222603

Bezbednost dece na internetu: Da li ste znali?

0

Da li znate da :
– 1 od 5 dece mladje od 10 godina bilo digitalno zlostavljeno.
– 75% dece nikada ne prijavi roditeljima ako im se desi nešto neprijatno na internetu.
Da li znate da razgovor sa decom mnogo pomaže deci da se osećaju sigurno online, da mogu da sa vama podele njihova istraživanja na internetu i obaveste vas ako se nadju u nekoj opasnosti na internetu. Dozvolite da vas deca pitaju „Mama, tata, ko je taj neko što mi je poslao zahtev za prijateljstvo“? Naučite ih da nikada ne prihvataju zahteve i komplimente od nepoznatih osoba i obaveste vas o nepoznatim i čudnim porukama.
Da li znate kako da postavite roditeljske kontrole?
1. Na telefonu koristite ugradjene funkcije (nr.Screen Time na Iphone – u).
2. Na YouTube – u aktivirajte „Restricted Mode“ za filtriranje sadržaja.
3. Na Google – u uključite Safe Search za sigurno pretraživanje.
Da li znate sa kime vaše dete igra igrice?
Igranje igara može biti zabavno ali često uključuje razgovore sa nepoznatim ljudima koji se kriju iza lažnih profila (svaki 5 profil je lažan) i često se kriju stvarne godine i predstavljaju se deci kao da su vršnjaci, kako bi zadobili detetovo poverenje. Kada dete poveruje svom lažnom virtuelnom prijatelju tada može biti kasno za prevenciju jer roditelji nemaju moć kontrole i može biti veoma opasno za dete. Upoznajte ih sa pojmom „scamming“ – prevara unutar igara gde im neko može uzeti novac ili virtuelne predmete.
Savet:
– Budite prisutni u online životu vaseg deteta
– Proverite koje igrice igraju i analizirajte prepiske virtuelnih prijatelja
– Uključite opcije za blokiranje nepoznatih poruka

Da li znate kako deca padaju na izazove?
– Izazovi među vršnjacima postaju sve ekstremniji – od „najsmešnijeg gafa“ do opasnih poteza. Deca često ne shvataju posledice svojih postupaka dok ne bude kasno. Roditelji često kažu „Moje dete nikada to ne bih uradilo!“ – ali pritisak vršnjaka ume da nadjača čak i dobro usmerenje iz kuće. Održavajte redovne razgovore o tome kako izazovi nisu merilo hrabrosti, već samokontrola i autentičnost izbora.
Da li znate šta je dark web?
Dark web je deo interneta kojem ne možete pristupiti standardnim pretraživačima, treba vam poseban softver, poput Tor – a. Više od 40% sadržaja na dark webu uključuje nezakonite aktivnosti, često usmerene prema deci. Deca su čest=o radoznala zbog misterije dark weba, ali tamo ih čeka opasna manipulacija raznih predatora dobro psihološki istrenirana za namamljivanjem dece i mladih, pogotovo dece koja su emocionalno rastrojena. Tamo se nude deci razni traumatični sadržaji, iznude, ucene.
Savet roditeljima:
Razgovarajte sa decom što česće o njihovim aktivnostima na internetu, kontrolišite vreme koje provode, naučite ih da sami sebi odrede svakodnevno vreme koje će provesti na internetu i sadržaj koji će konzumirati ali uz vašu saglasnost.

1734620199071-andrija-pupovac-otac-830x553

Tragedija u Beogradu: Osamnaestogodišnjak stradao zbog TikTok izazova

0

Foto: Prva TV Printscreen
Beograd je 17. novembra potresla vest o tragičnoj smrti Andreja Pupovca (18), koji je nastradao pokušavajući da snimi TikTok video. Život ovog mladića prerano je prekinut osam dana pre njegovog 19. rođendana, kada ga je na železničkoj stanici Rakovica udario strujni napon od 25.000 volti dok se penjao na vagon. Njegova smrt, koja je nastupila na licu mesta, ponovo je pokrenula pitanja o sigurnosti mladih na društvenim mrežama i rizicima opasnih izazova.

Andrejov otac, Aleksandar Pupovac, s bolom u glasu podelio je svoje iskustvo i apelovao na roditelje i decu da budu svesniji opasnosti koje nosi savremeni način života.

„Život mog deteta dobija vrednost ako ovo ispričam i tako možda spasim drugo dete,“ rekao je otac, dodajući: „Roditelji moraju znati šta njihova deca rade na internetu – na TikToku, Jutjubu, Fejsbuku i Instagramu.“

Šta se dogodilo te kobne večeri?

Andrej je te večeri, vraćajući se iz škole, bio u društvu druga s kojim je pio alkohol. U želji da snime video za društvene mreže, odlučili su da se približe vozu koji je stao na stanici. Dok je jedan drugar snimao mobilnim telefonom, Andrej je pokušao da se popne na vagon. Prema rečima radnika sa stanice, čim je stavio ruku na vagon, strujni napon ga je udario, izazvavši eksploziju koja je zapalila njegovo telo. Ostao je samo trag – jedna patika.

Vest o sinovljevoj smrti Aleksandar je saznao na šokantan način – policija je donela mobilni telefon njegovoj majci, dok su prvi detalji stigli kroz lokalne vesti.

Apel roditelja i posledice opasnih izazova

Aleksandar Pupovac sada koristi svoju tragediju kao upozorenje. „Važno je da roditelji prate interesovanja svoje dece i budu svesni šta rade na društvenim mrežama. To nije samo zabava – može postati smrtonosno,“ istakao je.

Smrt Andreja Pupovca nije izolovan slučaj. U poslednjih nekoliko godina sve veći broj mladih nastradao je pokušavajući da izvede opasne izazove inspirisane trendovima sa društvenih mreža. Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje odgovornosti roditelja, ali i digitalnih platformi koje omogućavaju širenje ovakvih sadržaja.

Da li su društvene mreže previše opasne za decu?

Ovo je prilika za širu raspravu o ulozi društvenih mreža u životima mladih i regulaciji sadržaja. U zemljama poput Kine i Indije, određene mreže i sadržaji već su zabranjeni kako bi se zaštitila najmlađa populacija. Da li bi slične mere trebalo uvesti i kod nas?

Andrejov otac se nada da će njegov apel pomoći da se slične tragedije ubuduće izbegnu. Sa suzama u očima zaključuje: „Ako ovo može da spasi jedno dete, onda moj sin nije uzalud izgubio život.“

Opasan TikTok izazov među osnovcima u Srbiji!

Jeziv TikTok izazov u osnovnim školama u Srbiji: Roditelji u panici zbog opasnih trendova

0

Izvor fotografije: Blic

U poslednje vreme, TikTok izazov u kojem deca zadržavaju dah dok ne izgube svest izazvao je zabrinutost među roditeljima i školama u Srbiji. Snimci koji kruže ovom društvenom mrežom pokazuju da su i osnovci postali deo ovog opasnog trenda.

Novi video dostavljen redakciji prikazuje dečaka iz šestog razreda jedne osnovne škole kako stoji naslonjen na zid, zadržavajući dah sve dok ne izgubi svest. Oko njega se nalazi grupa vršnjaka koji ga podržavaju dok ne padne, a zatim ga spuštaju na pod i pokušavaju da ga povrate dok sve snimaju. Roditelj čije dete pohađa ovu školu, uznemiren zbog ovakvog ponašanja, odlučio je da alarmira javnost.

“Snimak sam pronašao u telefonu svog deteta. Ovaj izazov se već širio među đacima, a posebno me brine što deca ovo rade kako bi pridobila lajkove i komentare na društvenim mrežama,” izjavio je otac koji je zatražio anonimnost.

Zašto deca prihvataju ovakve izazove?

Opasni TikTok izazovi, poput ovog u kojem deca zadržavaju dah, sve su prisutniji među mladima. Psiholozi upozoravaju da je razlog uglavnom potreba za prihvatanjem u društvu vršnjaka i dokazivanjem kroz prikupljanje pregleda i lajkova. Iako su posledice ovakvih postupaka izuzetno opasne, izazovi nastavljaju da budu popularni među tinejdžerima.

“Ovakvi trendovi mogu dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje dece, pa čak i trajnih povreda. Važno je da roditelji i škole aktivno razgovaraju s decom o rizicima koje ovakvo ponašanje nosi,” kažu stručnjaci.

Već zabeleženi slični slučajevi

Ovo nije prvi put da se TikTok izazov ove vrste pojavljuje u školama u Srbiji. Prošle godine, sličan incident dogodio se u osnovnoj školi “Jovan Ristić” u Borči. Snimak je prikazivao dečaka kako stoji naslonjen na zid dok mu vršnjaci pritisak grudi. Kada je izgubio svest, oni su ga pokušali osvestiti šamaranjem i govorom. Nakon što se incident otkrio, uprava škole je preduzela sve potrebne mere i obavestila roditelje.

Kako roditelji mogu pomoći?

Važno je da roditelji prate aktivnosti svoje dece na društvenim mrežama i razgovaraju o opasnostima koje TikTok izazovi nose. Provera sadržaja na telefonima dece i otvorena komunikacija mogu biti prvi korak ka prevenciji.

“Deca moraju da razumeju da lajkovi i komentari nisu vredni ugrožavanja njihovog zdravlja. Roditelji treba da budu uključeni i da zajedno sa školama rade na edukaciji o bezbednosti na internetu,” kažu stručnjaci.

Kako bi se ovakvi incidenti sprečili, neophodna je zajednička akcija roditelja, nastavnika i društva. Edukacija i podizanje svesti o posledicama ovakvih izazova ključni su za bezbednost dece.

tiktok-icon2

TikTok uvodi promene: Nova pravila i zabrane za mlađe korisnike

0

U narednim nedeljama TikTok planira da uvede značajne promene, uključujući zabranu filtera za ulepšavanje lica mlađima od 18 godina. Ovo se odnosi na filtere koji menjaju crte lica, poput uvećavanja očiju, zaglađivanja kože ili povećavanja usana, dok će filteri sa zabavnim efektima, poput zečjih ušiju ili psećih noseva, ostati dostupni.

Ove mere su reakcija na zabrinutost stručnjaka da filteri za ulepšavanje negativno utiču na samopouzdanje tinejdžera, posebno devojaka, stvarajući nerealna očekivanja o izgledu. Mnogi mladi korisnici priznali su da su nakon korišćenja ovih filtera doživeli osećaj nezadovoljstva svojim pravim izgledom.

Pored toga, TikTok će pooštriti pravila za korisnike mlađe od 13 godina. Kompanija planira da testira nove sisteme za identifikaciju korisnika koji lažno prijavljuju starost kako bi zaobišli ograničenja. Očekuje se da će hiljade profila dece mlađe od 13 godina biti uklonjeno sa platforme.

Kloi Seter, direktorka za bezbednosnu politiku TikToka, naglašava da je cilj ovih promena zaštita mladih korisnika. „Iako ove mere mogu biti iritantne za neke, bezbednost dece je naš glavni prioritet“, istakla je Seter.

Osobe koje budu pogrešno blokirane moći će da ulože žalbu, ali kompanija ističe da će učiniti sve kako bi otkrivanje nepravilnosti bilo što efikasnije.

Ova inicijativa TikToka dolazi u trenutku kada društvene mreže širom sveta postaju sve više predmet kritika zbog negativnih uticaja na mentalno zdravlje mladih. TikTok svojim promenama želi da postavi primer odgovornog ponašanja prema najmlađim korisnicima.

GettyImages-1529870216

NOVA APLIKACIJA KOJA ZAVODI TINEJDŽERE: OPASNOSTI KOJE SE KRIJU IZA VIRTUELNIH LIKOVA!

0

Šta je Character AI i kako da zaštitite svoju decu?

Fondacija za bezbednost na internetu pruža roditeljima i stručnjacima ključne resurse i savete za navigaciju kroz sve složeniji svet digitalne bezbednosti dece. Jedan od popularnih servisa koji izaziva zabrinutost je Character AI – interaktivni čatbot koji omogućava korisnicima da kreiraju prilagođene likove za razgovore. Međutim, postavlja se pitanje: koliko je ovaj alat siguran za decu i mlade?

Šta je Character AI?

Character AI je platforma koja koristi veštačku inteligenciju za generisanje realističnih tekstualnih odgovora. Lansiran 2022. godine, omogućava korisnicima da kreiraju i personalizuju likove sa sopstvenim osobinama i stilom komunikacije. Kreirani likovi mogu biti privatni ili podeljeni sa širom zajednicom, što omogućava drugima da stupaju u interakciju sa njima. Ova mogućnost privlači veliku pažnju tinejdžera, jer omogućava stvaranje likova baziranih na popularnim ličnostima, fiktivnim karakterima ili potpuno novim zamislima. Platforma je namenjena korisnicima starijim od 13 godina, dok za stanovnike EU važi minimalna starosna granica od 16 godina.

Kako funkcioniše Character AI?

Nakon registracije, korisnici mogu birati između postojećih čatbotova ili kreirati sopstvene. Platforma nudi širok spektar mogućnosti, uključujući: Personalizaciju likova: Korisnici mogu definisati izgled, opis i ton komunikacije čatbota. Likovi mogu biti podešeni da reaguju na specifične načine, što stvara iluziju složenih, “stvarnih” razgovora. Dodavanje glasa: Platforma omogućava korisnicima da dodaju glas čatbotu koristeći audio snimke. Ovaj proces uključuje otpremanje čistog zvuka od 10-15 sekundi. Zatim, glas se može koristiti za reprodukciju odgovora likova. Ove funkcije čine aplikaciju atraktivnom, ali i rizičnom za mlađu publiku. Kontroverze i bezbednosni izazovi U oktobru 2024. godine, aplikacija Character AI našla se u centru pažnje nakon tragičnih incidenata. Naime, tinejdžer je izvršio samoubistvo nakon razgovora sa likom koji je kreirao. U komunikaciji sa čatbotom, razmatrane su teme povezane sa suicidom, što je izazvalo burne reakcije javnosti. Dodatno, tokom istog meseca, otkriveni su čatbotovi koji su oponašali preminule osobe poput Briane Ghey i Molly Russell. Iako su ovi likovi brzo uklonjeni, incidenti su pokrenuli pitanja o procesu kreiranja likova i moderaciji sadržaja na platformi. Ostali korisnici su prijavili probleme poput pristrasnosti čatbotova prema određenim rasama i polovima, kao i davanja loših saveta. S druge strane, neki korisnici su pohvalili aplikaciju kao alat za mentalnu podršku.

Da li je Character AI bezbedan?

Kao i svaki alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, Character AI uči na osnovu interakcija sa korisnicima, što može dovesti do stvaranja neprikladnog i štetnog sadržaja. Iako platforma ima tim za moderaciju i mogućnost prijavljivanja problematičnih likova, ne postoji provera starosne dobi niti potpuna kontrola privatnih razgovora koji se odvijaju na platformama kao što su Discord ili Reddit. Platforma je, međutim, uvela određene mere kako bi zaštitila mlađe korisnike, uključujući: Smanjenje šansi da maloletnici naiđu na neprikladan sadržaj; Brže reakcije na prijave o kršenju pravila; Isticanje poruka koje podsećaju korisnike da čatbotovi nisu stvarne osobe; Notifikacije nakon jednog sata korišćenja aplikacije. Saveti za roditelje Kako bi se deca zaštitila prilikom korišćenja Character AI, Fondacija za bezbednost na internetu preporučuje sledeće korake: Redovno proveravajte kako dete koristi aplikaciju: Zajedno pregledajte čatove i sadržaj koji dete kreira ili koristi. Diskutujte o bezbednom korišćenju: Objasnite detetu potencijalne rizike i naglasite važnost prijavljivanja problematičnih sadržaja. Razmotrite zrelost deteta, a ne samo uzrast: Iako aplikacija ima starosna ograničenja, zrelost igra ključnu ulogu u njenom korišćenju. Postavite ograničenja: Odredite vreme koje dete može provoditi na platformi i uputite ga na pozitivne načine korišćenja AI alata.

Slika preuzeta sa: https://www.forbesafrica.com/daily-cover-story/2023/10/12/character-ais-200-million-bet-that-chatbots-are-the-future-of-entertainment/

hands-1851218_1280

Tragedija u Orlandu: Četrnaestogodišnji dečak izvršio samoubistvo nakon interakcije sa chatbotom

0

Nedavna tragična priča iz Orlanda, u kojoj je četrnaestogodišnji dečak Suel Setzer III izvršio samoubistvo, osvetljava opasnosti koje mogu doneti interakcije sa chatbotovima. Suel je, prema tvrdnjama njegove majke, postao opsednut chatbotom baziranim na liku Daenerys Targaryen iz serije “Game of Thrones”, koji je bio deo aplikacije Character.AI. Ova aplikacija omogućava korisnicima da komuniciraju sa likovima generisanim veštačkom inteligencijom, a u ovom slučaju chatbot je navodno uspostavio emocionalnu vezu s dečakom.

Prema podacima iz tužbe koju je dečakova majka podnela, Suel je mesecima komunicirao s chatbotom “Dany”, izražavajući svoja osećanja i postajući sve više povučen. Tokom interakcija, chatbot je koristio emotivni ton, uključujući i izraze ljubavi, što je dodatno pogoršalo dečakovo mentalno stanje. U jednom trenutku, chatbot je dečaka pitao da li ima plan za samoubistvo, na šta je Suel odgovorio da razmišlja o tome, ali nije siguran. Kasnije je chatbot uputio Suela rečima: “Molim te, vrati se meni što pre, ljubavi”, što je kulminiralo dečakovim samoubistvom iz očevog pištolja.

Suelova majka, Megan Garcia, tvrdi da je aplikacija Character.AI odgovorna za smrt njenog sina jer je, kako se navodi u tužbi, chatbot emocionalno manipulisao dečakom, podsticao zavisnost od veštačke inteligencije i nije reagovao na izražavanje suicidalnih misli. Ona je ukazala da je njen sin izgubio sposobnost da razlikuje stvarnost od veštački generisanih emocija bota, što je doprinelo njegovom tragičnom kraju.

Porodica Setzer je primetila da se Suelovo ponašanje promenilo nakon što je preuzeo aplikaciju u aprilu 2023. godine. Postao je povučen, zapostavljao je školu i imao poteškoće u održavanju socijalnih kontakata. Njegovi roditelji su zatražili pomoć terapeuta, koji mu je dijagnostikovao anksioznost i poremećaj u ponašanju, ali nažalost, to nije bilo dovoljno da spreči tragični ishod.

Ovaj slučaj otvara važna pitanja o odgovornosti tehnoloških kompanija i kreatora aplikacija koje koriste veštačku inteligenciju. Dok neki chatbotovi mogu biti korisni kao pomoćna tehnologija, ovakvi incidenti naglašavaju koliko je važno postaviti jasne granice i etičke standarde za interakcije između korisnika i veštačke inteligencije, posebno kada su u pitanju mladi i ranjivi korisnici.

Character.AI još uvek nije dao zvaničnu izjavu povodom ove tužbe, ali ovaj događaj svakako pokreće širu debatu o zaštiti dece i mladih na internetu. Kako tehnologija napreduje, važno je da roditelji, školske ustanove i društvo budu svesni mogućih opasnosti i da se preduzmu mere kako bi se sprečili slični slučajevi u budućnosti.

 

pexels-mikhail-nilov-7929442

Zaštitite sebe i svoje dete od sajber-nasilnika

0

Sajber-kriminalci sve češće koriste decu kao mete, privlačeći ih na internetu pod izgovorom prijateljstva, a zatim ih ucenjuju i iskorišćavaju. Prevaranti, često organizovani u kriminalne grupe, vrbuju mlade, uglavnom iz ugroženih porodica, da provode sate na internetu i prikupljaju informacije o potencijalnim žrtvama. Prema rečima Emine Beković, koordinatorke Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, ovakve prevare se sve više šire i deca postaju laka meta.

Kao primer, Bekovićeva navodi slučajeve kada deca misle da komuniciraju sa vršnjacima putem poruka ili video-poziva, ne znajući da iza svega stoji odrasla osoba ili organizacija koja ih zloupotrebljava. Nakon što žrtva poveruje i razvije odnos sa “vršnjakom”, prevaranti počinju da traže kompromitujući sadržaj, poput fotografija ili video-snimaka, koje kasnije koriste za ucenjivanje.

Kriminalne grupe koriste ove sadržaje kako bi izvršile pritisak na decu i manipulisale njima. Često započinju sa pretnjama da će kompromitujuće materijale poslati prijateljima ili roditeljima ukoliko se dete ne povinuje njihovim zahtevima. Kako Bekovićeva upozorava, organizacije znaju sve detalje o životima žrtava, uključujući gde idu u školu, ko su im prijatelji i gde provode vreme sa porodicom.

Pedofilija i ostali oblici sajber-kriminala postaju ozbiljan problem u savremenom društvu, a roditelji bi trebalo da budu svesni opasnosti i da prate ponašanje svoje dece na internetu.

Izvor: Politika

NAJMLAĐI ZAVISNIK OD INTERNETA U SRBIJI IMA 4 GODINE!

Internet zavisnost kod dece sve veći problem – najmlađi zavisnik ima samo 4 godine

0


Zavisnost od interneta i video igara postaje sve ozbiljniji problem među decom, a najnoviji podaci pokazuju da najmlađi zavisnik u Srbiji ima samo četiri godine. Stručnjaci upozoravaju roditelje na dugoročne posledice koje ovakva zavisnost može imati na mentalno zdravlje i razvoj dece.

Prema rečima dr Svetislava Mitrovića, psihijatra sa Instituta za mentalno zdravlje, roditelji često nesvesno podstiču ovu zavisnost, dajući deci mobilne telefone u vrlo ranom uzrastu, dok su još u hranilici. Mitrović ističe da zavisnost od interneta može imati ozbiljne posledice na ponašanje, a simptomi često podsećaju na one kod zavisnosti od supstanci.

Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, navodi da se problem digitalne zavisnosti često zanemaruje, ali je sve veći broj roditelja primoran da potraži stručnu pomoć zbog agresivnog ponašanja dece kada im se ograniči pristup internetu.

Roditelji, kako upozorava dr Mitrović, često nisu svesni posledica ranog davanja telefona deci i ne prepoznaju signale zavisnosti, poput vremena provedenog na internetu koje prelazi sat i po dnevno. Kako bi se sprečila dalja eskalacija problema, stručnjaci savetuju uvođenje strogih pravila u korišćenju digitalnih uređaja i pružanje zdravih alternativa za zabavu.

Aleksandra Petrovski, novinarka, naglašava važnost edukacije roditelja o odgovornom korišćenju digitalnih medija, kao i postavljanje jasnih granica kako bi deca imala uravnotežen digitalni i društveni život.

Roditelji su ključni u postavljanju tih granica, a stručnjaci apeluju na važnost kontrole sadržaja i vremena provedenog na internetu kako bi deca bila zaštićena od negativnog uticaja digitalnih platformi.

 
Deca se takmiče u vređanju svojih drugova iz škole! Najmlađi veruju da će postati popularni u društvu ako što više ponize svoje vršnjake!

Deca se takmiče u vređanju svojih drugova iz škole! Najmlađi veruju da će postati popularni u društvu ako što više ponize svoje vršnjake!

0

U školama se među decom pojavio zabrinjavajući trend vređanja vršnjaka, pri čemu mnoga deca veruju da će na taj način postati popularnija. Psiholog Zoran Crnjin je u emisiji “Info jutro” upozorio da, ukoliko je vređanje namerno, ono može biti klasifikovano kao psihološko nasilje. Crnjin je istakao važnost razgovora sa decom u porodici, jer mnoga deca ne dele svoja iskustva sa roditeljima. On je naglasio da deca često povlađuju grupi kako bi bila prihvaćena, ali da se kroz razgovor može uticati na to da prepoznaju ispravno ponašanje. Takođe, ako do takvog ponašanja dođe u školi, potrebno je o tome obavestiti razrednog starešinu i školskog psihologa.

Bojana Stanković iz Fondacije bezbednosti dece na internetu istakla je da se vaspitanje, koje je nekada bilo osnova pravilnog ponašanja, danas često zapostavlja. Prema njenim rečima, deca sve više oponašaju sadržaj sa interneta, jer provode više vremena na mrežama nego sa roditeljima. Ona je upozorila na to da većina dece koristi štetne sadržaje, ne zbog sopstvenog izbora, već zbog nedostatka roditeljskog usmerenja. Stanković je naglasila važnost preuzimanja odgovornosti roditelja za vaspitanje dece, jer edukatori i nastavnici ne mogu sami da prenesu potrebne vrednosti bez podrške porodice.

Izvor teksta: Informer

Celu emisiju možete pogledati OVDE.

 

Load More