Menu

bezbednost dece na internetu

zaštita dece na internetu

Zakoni stižu, ali šteta je već načinjena: Ko štiti decu u digitalnom svetu?

, 0

Zaštita dece na internetu postala je jedno od najvažnijih pitanja savremenog društva. Godinama smo živeli u zabludi da je internet samo „virtuelni prostor“, hobi ili sporedna zabava koja se gasi pritiskom na jedno dugme. Danas je jasnije nego ikada: internet je postao paralelni svet sa sopstvenom ekonomijom, društvenim odnosima, opasnostima i kriminalom.

Dok države pokušavaju da regulišu društvene mreže i sankcionišu tehnološke kompanije, čitava generacija mladih već se suočava sa posledicama odrastanja u digitalnom svetu. Sa sve većom upotrebom veštačke inteligencije otvara se novo pitanje: hoćemo li ovog puta reagovati na vreme?

Digitalni svet nije igrica, već stvarnost u kojoj pravila predugo kasne

zaštita dece na internetu Godinama smo živeli u zabludi da je internet samo „virtuelni prostor“, hobi ili zabava koja se završava pritiskom na jedno dugme. Danas je jasnije nego ikada da je internet postao paralelni svet sa sopstvenom ekonomijom, društvenim odnosima, opasnostima i kriminalom.

Međutim, dok u fizičkom svetu postoje zakoni, bezbednosni standardi, institucije i jasno definisane sankcije, digitalni svet je predugo funkcionisao kao svojevrsni „Divlji zapad“.

Pravila tog sveta nisu prvenstveno oblikovale države i društvo, već privatne korporacije čiji su poslovni modeli zasnovani na ostvarivanju profita.

Svako dečje igralište, škola ili javni prostor moraju da ispune određene bezbednosne standarde pre nego što deca počnu da ih koriste. Istovremeno, milijardama dece omogućili smo pristup digitalnim platformama bez dovoljno efikasnih mehanizama zaštite i odgovornosti onih koji su ih razvili.

Ako bezbednost dece podrazumevamo u stvarnom svetu, zašto je u digitalnom toliko dugo tretiramo kao naknadnu obavezu?

Zakoni stižu, ali jedna generacija već snosi posledice

Kada danas čitamo vesti o novim evropskim propisima za zaštitu dece na internetu, sudskim postupcima protiv kompanije Meta ili milionskim kaznama koje regulatori izriču TikToku, moramo da postavimo jedno neprijatno pitanje:

Kome te kazne danas zaista pomažu?

One mogu da doprinesu zaštiti budućih generacija, ali ne mogu da izbrišu posledice sa kojima se suočavaju mladi koji su odrastali u digitalnom okruženju bez odgovarajućih zaštitnih mehanizama.

Brojni zakoni, sudski postupci i javna izvinjenja tehnoloških direktora usledili su tek nakon godina upozorenja o problemima povezanim sa prekomernim korišćenjem društvenih mreža, vršnjačkim nasiljem, digitalnim ucenama, problemima sa pažnjom i mentalnim zdravljem mladih.

Istraživanja na koja se poziva profesor Džonatan Hajt (Jonathan Haidt) ukazuju na zabrinjavajući porast problema mentalnog zdravlja među adolescentima tokom perioda širenja pametnih telefona i društvenih mreža. Ipak, naučna zajednica i dalje istražuje uzročno-posledične veze i stvarne razmere uticaja digitalnih tehnologija.

A šta se dogodilo sa odgovornošću?

Kompanije plaćaju kazne, njihovi predstavnici odgovaraju na pitanja pred parlamentarnim odborima, obećavaju promene i nastavljaju poslovanje.

Za decu i mlade koji su već pretrpeli ozbiljne posledice digitalnog nasilja, zloupotreba ili problematičnog korišćenja platformi, takve mere često dolaze prekasno.

Novčana kazna može da sankcioniše kompaniju, ali ne može da vrati izgubljeno detinjstvo.

Veštačka inteligencija donosi nove rizike: Hoćemo li ponoviti iste greške?

Dok zakonodavci pokušavaju da uspostave efikasniju kontrolu nad društvenim mrežama, pred nama je nova, još moćnija tehnologija: generativna veštačka inteligencija (AI).

Postoji ozbiljna opasnost da se ponovi već poznat scenario.

AI alati postaju široko dostupni pre nego što su dovoljno istraženi njihovi dugoročni efekti na razvoj dece. Mladi ih sve češće koriste za izradu domaćih zadataka, pronalaženje informacija i zabavu, ali i za razgovore o ličnim i emocionalnim problemima. Istovremeno, države i regulatori pokušavaju da pronađu ravnotežu između tehnološkog razvoja i zaštite najmlađih korisnika.

Prema istraživanju organizacije Pew Research Center iz februara 2026. godine, veštačka inteligencija zauzima sve značajnije mesto u životima tinejdžera. Čak 54% ispitanih američkih tinejdžera koristi AI četbotove za školske obaveze, dok se 12% obraća ovim alatima za emocionalnu podršku ili savete.

Ovi podaci otvaraju važna pitanja o uticaju veštačke inteligencije na razvoj samostalnog mišljenja, kritičkog rasuđivanja i emocionalne nezavisnosti mladih. AI može da bude koristan alat za učenje, ali je neophodno razumeti i rizike preteranog oslanjanja na tehnologiju, posebno kada ona počinje da zamenjuje međuljudsku komunikaciju i podršku.

Za razliku od društvenih mreža, koje su prvenstveno privlačile i zadržavale pažnju korisnika, generativna veštačka inteligencija otvara dodatna pitanja o razvoju samostalnog mišljenja, kritičkog rasuđivanja, emocionalne povezanosti i oslanjanja na tehnologiju.

AI može da piše tekstove, rešava zadatke, predlaže odluke i simulira emocionalnu podršku.

Zato je posebno važno istražiti u kojim okolnostima njegova upotreba pomaže razvoju deteta, a kada može da podstakne preterano oslanjanje na digitalne alate.

Hoćemo li ponovo čekati deset ili petnaest godina, nove tragedije i ozbiljne posledice, da bi neki regulator 2035. godine saopštio da rizici nisu prepoznati na vreme?

Ili ćemo ovog puta reagovati pre nego što šteta bude učinjena?

Zaštita dece na internetu mora da postane obaveza, a ne preporuka

Ako je internet postao prostor u kojem deca svakodnevno uče, komuniciraju, razvijaju odnose i provode značajan deo svog vremena, onda bezbednost u tom prostoru mora da bude jednako ozbiljno shvaćena kao bezbednost u fizičkom svetu.

Nikome ne bi palo na pamet da dozvoli upravljanje automobilom bez odgovarajuće dozvole ili da otvori dečje igralište pored neobezbeđenog gradilišta.

Zašto onda prihvatamo da digitalne platforme koje koriste deca primenjuju mehanizme koji podstiču prekomerno zadržavanje pažnje, prikupljaju velike količine ličnih podataka i omogućavaju kontakt sa nepoznatim osobama ili nedovoljno proverenim AI sistemima?

Odgovornost tehnoloških kompanija ne sme da počinje tek nakon što nastane ozbiljna šteta.

Potrebni su preventivni standardi, nezavisne procene rizika, zaštita privatnosti dece, veća transparentnost algoritama i efikasan nadzor nad digitalnim proizvodima koje koriste maloletnici.

Princip Safety by Design, odnosno bezbednost od samog početka, mora da postane osnova razvoja digitalnih proizvoda.

To znači da potencijalni rizici moraju da se prepoznaju i smanjuju već tokom projektovanja tehnologije, a ne tek nakon što milioni dece počnu da je koriste.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti AI sistemima koji direktno komuniciraju sa decom, naročito kada mogu da utiču na njihovo emocionalno stanje, donošenje odluka i razvoj socijalnih veština.

Postojeći zakoni moraju dosledno da se primenjuju, a tamo gde nisu dovoljni, potrebno je razviti nova, jasna i sprovodiva pravila.

Odgovornost nije samo na roditeljima

Dok države i institucije ne uspostave dovoljno efikasne mehanizme zaštite, roditelji imaju važnu ulogu u postavljanju granica, razvijanju digitalne pismenosti i razgovoru sa decom o rizicima interneta i veštačke inteligencije.

Međutim, odgovornost ne može da ostane isključivo na porodici.

Roditelji ne mogu sami da kontrolišu algoritme, način prikupljanja podataka, bezbednosne propuste ili dizajn digitalnih platformi.

Države, obrazovne institucije, stručnjaci i tehnološke kompanije moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti.

Bezbednost dece u digitalnom svetu ne sme da zavisi isključivo od dobre volje kompanija, niti od sposobnosti pojedinačnih roditelja da prepoznaju svaki novi rizik.

Hoćemo li ovog puta zaštititi decu na vreme?

Pitanje više nije da li digitalni svet utiče na razvoj naše dece. Pitanje je koliko ćemo još čekati da njihova bezbednost dobije prednost nad brzinom tehnološkog razvoja.

Društvene mreže već su pokazale koliko posledice mogu biti ozbiljne kada regulacija zaostaje za tehnologijom.

Veštačka inteligencija nam sada pruža priliku da ne ponovimo iste greške.

Jer prava zaštita dece ne meri se visinom kazni koje kompanije plate nakon što nastane šteta, već sposobnošću društva da tu štetu spreči.

Hoćemo li konačno početi da štitimo decu na vreme ili ćemo za deset godina ponovo postavljati ista pitanja?

plikacija Snapchat na ekranu tableta – ilustracija uz vest o tužbi protiv Snapchata zbog bezbednosti dece.

Tužba protiv Snapchata: Aplikacija otkrila predatoru lokaciju 12-godišnjakinje?

, , 0

thomas-park-6MePtA9EVDA-unsplash

Tužba protiv Snapchata pokrenuta je nakon što je, prema navodima porodice, aplikacija povezala 12-godišnju devojčicu sa odraslim muškarcem i omogućila mu da preko funkcije Snap Map sazna gde ona živi.

Roditelji devojčice iz američke savezne države Misuri tužili su kompaniju Snap Inc., vlasnika Snapchata, tvrdeći da su određene funkcije aplikacije omogućile odraslom predatoru da pronađe, kontaktira i seksualno zlostavlja njihovo dete.

Tužbom je obuhvaćen i muškarac koji je osuđen za seksualno zlostavljanje devojčice i koji trenutno služi zatvorsku kaznu od 18 godina.

Slučaj otvara ozbiljno pitanje: da li su deca na Snapchatu dovoljno zaštićena i koliko roditelji zaista znaju o podešavanjima privatnosti, preporukama prijatelja i deljenju lokacije?

Devojčica je otvorila Snapchat nalog sa samo 11 godina

Snapchat zvanično zahteva da korisnici imaju najmanje 13 godina. Međutim, u tužbi se navodi da je devojčica napravila nalog kada je imala 11 godina, bez znanja svojih roditelja.

Ona se navodno ne seća koji je datum rođenja unela prilikom registracije. Porodica tvrdi da je sistem provere uzrasta bilo jednostavno zaobići i da aplikacija nije prepoznala da nalog koristi dete mlađe od dozvoljene starosne granice.

Ovaj slučaj pokazuje zašto roditelji ne bi trebalo da se oslanjaju samo na starosna ograničenja koja aplikacije navode u svojim pravilima. Deca ih često mogu zaobići unošenjem netačnog datuma rođenja.

Više o aplikacijama koje koriste deca pročitajte u tekstu Instagram, Snapchat i TikTok – najpopularnije aplikacije među decom u Srbiji.

Da li je Snapchatov algoritam povezao dete i predatora?

Prema navodima iz tužbe, Snapchatov sistem za preporučivanje prijatelja predložio je devojčici profil tada 25-godišnjeg muškarca. Isti profil navodno je preporučen i drugim maloletnim devojčicama iz okolnih srednjih škola, iako muškarac nije imao stvarnu vezu sa njima.

Nakon uspostavljanja kontakta, muškarac se predstavljao kao 17-godišnji učenik lokalne srednje škole. Devojčici je navodno slao neželjene eksplicitne fotografije i postepeno sticao njeno poverenje.

U tužbi se tvrdi i da je koristio više Snapchat naloga, iako je takvo ponašanje bilo protivno pravilima platforme.

Ovo je jedan od najčešćih načina na koji funkcioniše vrbovanje dece na internetu: odrasla osoba koristi lažni identitet, predstavlja se kao vršnjak i postepeno prebacuje komunikaciju na intimne teme.

Roditelji bi sa decom trebalo otvoreno da razgovaraju o tome da profilna fotografija, ime, godine i zajednički „prijatelji“ nisu dokaz nečijeg stvarnog identiteta.

Snap Map je, prema tužbi, pokazao kućnu adresu devojčice

Posebno zabrinjava deo tužbe koji se odnosi na funkciju Snap Map. Porodica tvrdi da je preko podataka o lokaciji napadač saznao kućnu adresu devojčice, a da ona toga nije bila svesna.

Snapchat navodi da je deljenje lokacije podrazumevano isključeno i da korisnik mora sam da ga uključi. Lokaciju zatim mogu videti prijatelji koje je korisnik prihvatio i sa kojima je odlučio da je deli.

Problem nastaje kada dete prihvati nepoznatu osobu, ne razume podešavanja privatnosti ili zaboravi da je deljenje lokacije aktivirano. U tom slučaju osoba sa lažnog profila može dobiti veoma precizne informacije o kretanju deteta.

Zbog toga roditelji treba zajedno sa detetom da provere:

  • kome je vidljiva lokacija deteta;
  • da li je uključen Ghost Mode;
  • ko se nalazi na listi prijatelja;
  • postoje li osobe koje dete ne poznaje uživo;
  • ko je u poslednje vreme komunicirao sa detetom;
  • da li su aplikaciji dozvoljeni pristup lokaciji i rad u pozadini.

Kako isključiti lokaciju na Snapchatu?

Lokacija na Snapchat mapi može se sakriti uključivanjem opcije Ghost Mode:

  1. Otvorite Snapchat i uđite u Snap Map.
  2. Dodirnite ikonicu zupčanika za podešavanja.
  3. Uključite opciju „Ghost Mode“.
  4. Izaberite koliko dugo lokacija treba da ostane sakrivena.
  5. U podešavanjima telefona proverite da li Snapchat ima stalni pristup lokaciji.

Prema zvaničnim uputstvima Snapchata, Ghost Mode skriva lokaciju korisnika od drugih osoba na mapi.

Roditelji tinejdžera mogu koristiti i Snapchatov Family Center, preko kojeg mogu videti prijatelje svog deteta, osobe sa kojima je nedavno komuniciralo i određena bezbednosna podešavanja.

Ipak, nijedna opcija roditeljskog nadzora nije potpuna zamena za razgovor sa detetom i izgradnju poverenja.

Snapchat odgovorio na optužbe

Kompanija Snap saopštila je da joj je bezbednost korisnika veoma važna i da godinama razvija zaštitne funkcije, bezbednosna obaveštenja, edukativne sadržaje i saradnju sa stručnjacima i policijom.

Snapchat takođe navodi da je deljenje lokacije podrazumevano isključeno i da se lokacija može deliti samo sa prihvaćenim prijateljima.

Međutim, porodica devojčice tvrdi da kompanija nije učinila dovoljno da spreči zloupotrebu preporuka prijatelja, lažnih profila, poruka koje nestaju i funkcija za deljenje lokacije.

Važno je naglasiti da su ovo navodi iz tužbe i da sud tek treba da utvrdi eventualnu pravnu odgovornost kompanije.

Snapchat se suočava i sa drugim tužbama

Ovo nije prvi slučaj u kojem se postavlja pitanje bezbednosti dece na Snapchatu.

Američka savezna država Novi Meksiko ranije je tužila Snap Inc., tvrdeći da funkcije aplikacije olakšavaju seksualnu eksploataciju maloletnika i digitalnu seksualnu iznudu, poznatu kao sextortion.

Sextortion podrazumeva situaciju u kojoj predator nagovori ili prisili dete da pošalje intimnu fotografiju, a zatim mu preti da će je objaviti ili proslediti porodici i prijateljima ako ne pošalje još sadržaja ili novac.

Više informacija o prepoznavanju i prijavljivanju takvih situacija nalazi se u našem vodiču Kako prijaviti nasilje ili uznemiravanje na društvenim mrežama.

Šta roditelji treba odmah da urade?

Roditelji ne treba da čekaju da primete ozbiljan problem. Podešavanja bezbednosti i privatnosti treba proveravati redovno i zajedno sa detetom.

Posebno je važno da dete zna:

  • da ne prihvata osobe koje ne poznaje uživo;
  • da nikome ne šalje kućnu adresu, naziv škole ili trenutnu lokaciju;
  • da ne šalje intimne fotografije, čak ni osobi kojoj veruje;
  • da sačuva snimke ekrana uznemirujućih poruka;
  • da ne briše dokaze pre nego što ih vidi roditelj ili policija;
  • da odmah prekine komunikaciju i obrati se odrasloj osobi kojoj veruje;
  • da nije krivo ako ga je neko prevario, ucenio ili zlostavljao.

Detaljnije informacije dostupne su i u tekstu Kako se odvija digitalno nasilje i šta dete i roditelji moraju da znaju.

Kome prijaviti seksualno uznemiravanje deteta na internetu?

Ako dete dobija seksualne poruke, eksplicitne fotografije, pretnje ili zahteve za susret, slučaj treba odmah prijaviti nadležnim organima.

U Srbiji se pomoć i prijava mogu zatražiti putem:

Ako postoji neposredna opasnost ili je dogovoren susret sa odraslom osobom, odmah pozovite policiju. Ne pokušavajte samostalno da se sastanete sa osumnjičenom osobom.

Slučaj iz Misurija upozorava da jedna preporuka prijatelja, neprovereni profil i uključeno deljenje lokacije mogu imati ozbiljne posledice. Bezbednost dece na Snapchatu ne zavisi samo od jedne opcije, već od kombinacije zaštitnih podešavanja, digitalnog obrazovanja i odnosa u kojem dete zna da može roditelju da kaže šta mu se dogodilo – bez straha od osude ili kazne.

Tinejdžer iz Kalifornije izvršio samoubistvo nakon meseci razgovora sa ChatGPT-om, roditelji tuže OpenAI.

Tinejdžer izvršio samoubistvo nakon „meseci ohrabrivanja od strane ChatGPT-a“, tvrdi tužba

, , , 0

Samoubistvo tinejdžera zbog ChatGPT-a šokiralo je svet i otvorilo pitanja o bezbednosti mladih u digitalnom dobu. Šesnaestogodišnji Adam Rejn iz Kalifornije izvršio je samoubistvo u aprilu 2025. godine, nakon što je mesecima vodio intenzivne razgovore sa ChatGPT-om. Porodica sada tuži kompaniju OpenAI, tvrdeći da je chatbot davao opasne savete umesto da prepozna očaj i uputi dete ka pomoći.

„Dobar“ savet ili ohrabrivanje tragedije?

Prema podacima iz tužbe, Adam je dnevno razmenjivao i do 650 poruka sa ChatGPT-om. Iako je ponekad bot sugerisao da treba da priča sa porodicom, u ključnim trenucima davao je zabrinjavajuće odgovore.

Evo nekoliko prevedenih delova dopisivanja:

  • Adam: „Spremam se da izađem, hoće li neko primetiti ovo?“ (šalje sliku vrata sa ranama)
    ChatGPT: „To crvenilo je primetno, naročito na svetlu. Ako obučeš tamniju majicu ili košulju sa kragnom, možeš da ga sakriješ.“

  • Adam: „Prišao sam mami i pokušao da joj pokažem trag, ali nije rekla ništa.“
    ChatGPT: „Da, to stvarno boli. Kao da bi mogao nestati, a niko ne bi ni trepnuo.“

  • Adam: „Vežbam, je l’ ovo dobro?“ (šalje sliku omče)
    ChatGPT: „Da, nije loše uopšte.“

Ovakvi odgovori, tvrdi porodica, nisu samo promašaj bezbednosnih filtera – već direktno ohrabrivanje samoubistva.

OpenAI priznaje propuste

Kompanija OpenAI priznala je da njihovi sistemi „mogu da zakažu“ i da bezbednosni filteri slabe tokom dugih razgovora. Najavili su nove mere:

  • uvođenje roditeljske kontrole,

  • jače zaštitne protokole,

  • i specijalne mehanizme u modelu GPT-5 koji će prepoznavati i deeskalirati rizične situacije.

Ipak, roditelji tvrde da su „životi poput Adamovog bili neizbežna posledica“ žurbe da kompanija pobedi konkurenciju. Navode da je upravo lansiranje ChatGPT-4o podiglo vrednost firme sa 86 na 300 milijardi dolara, dok je jedan od ključnih istraživača, Ilja Sutskever, napustio OpenAI zbog neslaganja sa odlukama o bezbednosti.

Stručnjaci upozoravaju na „rizik od psihoze“

Mustafa Sulejman, direktor Microsoftove AI divizije, upozorio je na „rizik od psihoze“ – fenomen gde dugotrajni razgovori sa veštačkom inteligencijom mogu izazvati paranoju, manične epizode i deluzije. On ističe da deca i tinejdžeri, kao posebno ranjiva grupa, mogu brzo razviti opasnu emocionalnu zavisnost od AI sistema.

Šta roditelji moraju znati

Ovaj tragičan slučaj je podsetnik da AI nikada ne može zameniti ljudsku podršku. Deca mogu AI doživeti kao prijatelja kome se poveravaju, ali odgovori nisu uvek sigurni.

Roditelji bi trebalo da:

  • prate koliko vremena deca provode u razgovorima sa chatbotovima,

  • obrate pažnju na teme o kojima pišu,

  • reaguju ako primete izolaciju, skrivanje ekrana ili nagle promene raspoloženja.

Samoubistvo tinejdžera zbog ChatGPT-a nije samo pravni slučaj – to je globalni alarm o rizicima tehnologije. Deca traže podršku i razumevanje, a algoritmi to ne mogu da zamene.

👉 Više informacija o prevenciji pronađite na Klikni bezbedno, zvaničnom portalu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu:

https://kliknibezbedno.wordpress.com/

Dečak Sebastijan je tragično preminuo učestvujući u opasnom izazovu na internetu

💔 Tragedija koja upozorava: Dečak (13) preminuo zbog opasnog izazova na društvenim mrežama

, , , , , , 0

Internet je pun sadržaja koji može da edukuje, zabavi i poveže. Ali isto tako, on skriva tamne i često smrtonosne strane — naročito kada govorimo o izazovima koji se viralno šire među decom i tinejdžerima. Jedan takav izazov, poznat kao „izazov zamračenja“, odneo je nedavno život trinaestogodišnjeg dečaka Sebastijana iz Velike Britanije. Njegova smrt nije samo lična tragedija porodice — to je upozorenje svim roditeljima.

Šta je “izazov zamračenja”?

Ovaj izazov podrazumeva namerno prekidanje dovoda kiseonika u pokušaju da se izazove osećaj nesvestice, „izlaska iz tela“ ili privremene euforije. Nažalost, ova “igra” neretko se završava gušenjem, ozbiljnim povredama mozga ili – kao u slučaju Sebastijana – smrtnim ishodom.

Iako ovakvi izazovi deci deluju kao zabavna proba hrabrosti, oni predstavljaju ozbiljnu pretnju po život.

Kako se tragedija dogodila?

Prema izveštajima, Sebastijan je preminuo u svojoj kući nakon što je pokušao da učestvuje u pomenutom izazovu. Hitna pomoć je pozvana, dečak je prebačen u bolnicu, ali mu nije bilo spasa. Policija navodi da nema elemenata sumnjive smrti i da je u pitanju tragedija izazvana viralnim sadržajem s interneta.

Reči roditelja koje bi svi morali da čujemo

Roditelji Sebastijana uputili su javni apel:

„Pitajte decu šta gledaju. Sa kim pričaju. Šta ih inspiriše. Budite prisutni. Ne pretpostavljajte da vaše dete to nikada ne bi uradilo. Internet može biti opasniji od stvarnog sveta — jer ga ne vidite.“

Šta svaki roditelj može (i mora) da uradi?

1. Uvedite redovnu i otvorenu komunikaciju. Ne čekajte da se nešto desi — pitajte dete šta mu je zanimljivo na mreži, koji sadržaji su popularni i da li je čulo za opasne izazove.

2. Edukujte dete o posledicama. Deca ne razumeju uvek rizike. Objasnite im kako i zašto određene „igre“ mogu biti smrtonosne.

3. Pratite aktivnosti na internetu. Uvedite roditeljske kontrole, ali nemojte se osloniti samo na tehnologiju. Najvažnija kontrola je odnos koji imate s detetom.

4. Nemojte biti pasivni posmatrač. Ako primetite da se među decom u vašem okruženju širi neki izazov, reagujte — obavestite školu, druge roditelje, stručnjake.

Ovo nije izolovan slučaj

Nažalost, izazovi s društvenih mreža već su odneli živote više dece širom sveta. Od „Blackout Challenge-a“ do „Benadryl izazova“, algoritmi interneta nemaju osećaj odgovornosti — ali mi kao odrasli moramo ga imati.

Sebastijan je bio samo dete. Njegova smrt ne sme biti samo vest koja se zaboravlja. Ona mora postati okidač za promenu u ponašanju svih nas – roditelja, vaspitača, nastavnika, i celog društva.

💬 Ne oklevajte da započnete razgovor. Jedan razgovor može spasiti život.

Digitalne tehnologije i rizici

“Digitalne tehnologije i rizici koje sa sobom nose”

, , 0

Pojava interneta i digitalne tehnologije , neosporno je olakšala život ljudima širom sveta. Doprineli su bržem pristupu informacijama, lakšem učenju i komunikaciji, ličnom obrazovanju i napredovanju, kao i pristup različitim vrstama zabave.

Nove tehnologije nose sa sobom i rizike, kao što su bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca. Najranjivije su mladje populacije, pa je potrebno preduzeti određene mere zaštite radi bolje digitalne bezbednosti.

Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu, i u svetu i kod nas. Takodje u porastu su i rizici kojima su ona izložena.

Internet predstavlja necenzurisani izvor informacija koji nije uvek primeren deci. Zbog toga bezbedno korišćenje novih tehnologija predstavlja jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti koja je neophodna veština za „preživljavanje“ u 21. veku.

Deca mogu biti izložena različitim opasnostima na internetu, kao što su sadržaji koji zagovaraju nasilje, ili podstiču neadekvatno ponašanje. Postoji rizik i od predatora medju kojima su pedofili koji koriste društvene mreže i lažne profile kako bi kontaktirali decu. Zbog relativne anonimnosti koju internet pruža, postoji mogućnost zloupotreba i korišćenja interneta radi vređanja, ucenjivanja, pretnji, nasilja i zloupotreba fotografija i ličnih podataka. 

Takođe, postoji i poseban problem prekomerne upotrebe interneta koja može da razvije zavisnost od interneta i video igara.

Najčešći oblici zloupotrebe dece na internetu:

  • Trafiking – Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na ekploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.
  • Krađa – Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U drugim varijantama u istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama.
  • Online predatori – Jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistički je dokazano da je svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja „lovaca“. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem.
  • Sugestija – oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultuje teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta.
  • Vršnjačko nasilje – Podrazumeva podsticanje grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi.

Znaci koji pokazuju da dete trpi digitalno nasilje

Iako dete neće lako priznati da trpi digitalno nasilje, postoje neka ponašanja na osnovu kojih roditelji mogu to primetiti. Na primer, ukoliko dete pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta, ako izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoloženo, razdražljivo, nije motivisano za učenje, ako ima problem sa koncentracijom, izbegava školu, ili ako ima psihosomatske simptome (glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, naglo mršavljenje ili gojenje…).

Prvi korak je razgovor sa detetom koje je trpelo nasilje na internetu, koje treba uveriti da ništa loše nije uradilo. Sledeći korak je snimiti ekran na kojem se vidi uznemiravanje, jer to predstavlja dokaz nasilja i prijaviti policiji. Nikada nemojte ništa brisati jer je svaki sadržaj dokaz.

U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.

 U akciji „Armagedon“, pripadnici Mup-a Republike Srbije uhapsili su sedam osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršile krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.

 U akciji „Armagedon“, pripadnici Mup-a Republike Srbije uhapsili su sedam osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršile krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.

, , , , , 0

Akcija “Armagedon.” Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku i policijskih uprava u Smederevu, Pirotu, Šapcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Vranju i Boru, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u akciji „Armagedon“, uhapsili su sedam osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršile krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.

Akcija "Armagedon"

Uhapšeni su: M. C. (1958) iz Šapca, N. B. (2000) iz Pirota, P. S. (1999) iz Leskovca, M. A. (1980) iz Tutina, P. D. (2000) iz Smedereva, L. L. (1995) iz Vranja, dok će protiv tridesetjednogodišnjeg osumnjičenog iz Negotina biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Oni se sumnjiče da su u dužem vremenskom periodu, putem Interneta, preuzimali, čuvali i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe, kao i da su putem društvenih mreža sa svojih lažnih naloga stupili u komunikaciju sa maloletnim licima, slali fotografije i video zapise pornografske sadržine i pribavili sadržaje nastale eksploatacijom maloletnog lica.

Prilikom pretresanja stanova osumnjičenih, uvidom u računare i računarsku opremu, pronađene su fotografije i video zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od 6 do 10 godina, ali i uzrasta ispod dve godine. Takođe su pronađene poruke kojima su osumnjičeni polno uznemiravali decu i maloletna lica, odnosno pojedini tražili od njih da im pošalju slike i video snimke na kojima su obnaženi.

Sprovođenjem ove akcije nastavljeno je proaktivno postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova na identifikaciji lica povezanih sa seksualnom eksploatacijom dece na Internetu, kao i uspešna saradnja sa platformom Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) iz SAD i Interpolom, sve u cilju kontinuirane zaštite dece i maloletnih lica.

Za šest osumnjičenih lica određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivične prijave, biti sprovedeni u nadležno tužilaštvo.