bezbednost dece na internetu

Pojava interneta i digitalne tehnologije , neosporno je olakšala život ljudima širom sveta. Doprineli su bržem pristupu informacijama, lakšem učenju i komunikaciji, ličnom obrazovanju i napredovanju, kao i pristup različitim vrstama zabave.

Nove tehnologije nose sa sobom i rizike, kao što su bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca. Najranjivije su mladje populacije, pa je potrebno preduzeti određene mere zaštite radi bolje digitalne bezbednosti.

Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu, i u svetu i kod nas. Takodje u porastu su i rizici kojima su ona izložena.

Internet predstavlja necenzurisani izvor informacija koji nije uvek primeren deci. Zbog toga bezbedno korišćenje novih tehnologija predstavlja jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti koja je neophodna veština za „preživljavanje“ u 21. veku.

Deca mogu biti izložena različitim opasnostima na internetu, kao što su sadržaji koji zagovaraju nasilje, ili podstiču neadekvatno ponašanje. Postoji rizik i od predatora medju kojima su pedofili koji koriste društvene mreže i lažne profile kako bi kontaktirali decu. Zbog relativne anonimnosti koju internet pruža, postoji mogućnost zloupotreba i korišćenja interneta radi vređanja, ucenjivanja, pretnji, nasilja i zloupotreba fotografija i ličnih podataka. 

Takođe, postoji i poseban problem prekomerne upotrebe interneta koja može da razvije zavisnost od interneta i video igara.

Najčešći oblici zloupotrebe dece na internetu:

• Trafiking – Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na ekploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.
• Krađa – Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U drugim varijantama u istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama.
• Online predatori – Jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistički je dokazano da je svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja „lovaca“. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem.
• Sugestija – oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultuje teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta.
• Vršnjačko nasilje – Podrazumeva podsticanje grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi.

Znaci koji pokazuju da dete trpi digitalno nasilje

Iako dete neće lako priznati da trpi digitalno nasilje, postoje neka ponašanja na osnovu kojih roditelji mogu to primetiti. Na primer, ukoliko dete pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta, ako izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoloženo, razdražljivo, nije motivisano za učenje, ako ima problem sa koncentracijom, izbegava školu, ili ako ima psihosomatske simptome (glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, naglo mršavljenje ili gojenje…).

Prvi korak je razgovor sa detetom koje je trpelo nasilje na internetu, koje treba uveriti da ništa loše nije uradilo. Sledeći korak je snimiti ekran na kojem se vidi uznemiravanje, jer to predstavlja dokaz nasilja i prijaviti policiji. Nikada nemojte ništa brisati jer je svaki sadržaj dokaz.

U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.