Zaštita dece od predatora na internetu – Stop pedofiliji
Pod uslovom da im zaštitimo identitet, zbog osetljivosti problema kojim se bave, članovi organizacije Stop pedofiliji prihvatili su da govore o tome na koji način vrebaju predatore na internetu i šta je ono što roditelji nikako ne smeju da rade kada je reč o objavljivanju fotografija dece. Takođe, tekst će biti od koristi široj javnosti, da shvatimo da se pedofilija ne dešava “tamo negde ”, već da žrtva može biti i vaše dete i da je veoma važno da roditelji vode računa o tome šta deca rade na internetu i sa kim se dopisuju. Organizacija sarađuje sa nadležnima iz sistema bezbednosti iz celog regiona. Takođe, pomažu roditeljima koji im se obrate za pomoć, ukoliko je njihovo dete žrtva bolesnih umova.
Koji su najčešći “modeli” vrbovanja dece, posebno devojčica preko interneta, čime se služe predatori kako bi prevarili i “namamili” decu, kakav je profil predatora, ali i kako deluju članovi ove međunarodne organizacije u cilju zaštite dece, saznaćete u ovom tekstu.
Međunarodna organizacija Stop pedofiliji postoji sedam godina. Članovi su ljudi iz više država, a sedište organizacije je u Srbiji. Kosta Nikolić iz ove organiizacije kaže da su njihovi operativci bukvalno 24 sata aktivni na mrežama, kako bi se deca zaštitila od predatora na internetu. Nikolić ističe da ova organizacija ima za cilj samo i isključivo zaštitu dece i da nisu nacionalno, verski i ideološki obojeni.
Da li upozoravate javnost na opasnosti po decu na interenetu i na koji način?
– Javnost upozoravamo javnim objavama predatora koji pišu deci degutantne poruke, šalju im eksplicitne fotografije, pornografiju i zakazuju im sastanak uživo.
Diverzije dece, odnosno lažni profili devojčica od 11 – 12 godina kojim upravljaju ljudi iz naše organizacije, plutaju internetom. Predatori se isključivo prvi javljaju, šalju zahteve za prijateljstvo, pozivaju decu na “druženje”…
Roditelji često postavljaju fotografije dece na društvenim mrežama, ne ograničavajući ko može videti objavu, čime nesvesno mogu napraviti problem.
Roditelji ne treba da postavljaju slike dece na društvenim mrežama, pogotovo ne sa plaže, bazena…
Takođe, roditelji ne treba da daju precizne informacije gde dete ide u školu, šta trenira, i sl.
Kako javnost reaguje na vaše objave, u kojima se mogu videti i neblurovane fotografije predatora i (normalnom umu mučne) prepiske sa decom?
– Reakcije javnosti na naše objave su burne.
Mahom su ljudi isprovocirani da prete nasiljem predatorima. Bilo je slučajeva, recimo u BiH, da je nakon naših objava policija čuvala kuće predatora kako ih građani ne bi linčovali.
Da li ljudi shvataju da nema pravila i da predator može biti i “fini” komšija, porodičan čovek, neko na uglednoj poziciji u društvu?
– Predatori mogu biti iz okoline, učitelji, treneri, čak i rođaci, kaže Nikolić.
Dok nije bilo interneta, delovali su direktnim pristupom deci, sada mogu vrbovati decu na razne načine, pišu deci sa lažnih dečjih profila, zatim se predstavljaju kao ženske osobe…
Glavni cilj predatora je da im devojčica pošalje bar jednu fotografiju na kojoj je polunaga, nakon čega kreću paklene ucene i pretnje, nakon čega ih primoravaju da kontaktiraju preko kamere i tu nema kraja.
Predator ucenjuje dete s tim da će podeliti eksplicitnu fotografiju njenim prijateljima, rođacima i tu nema kraja ucenama.
Kada bi trebalo da opišete profil predatora, da li postoji nešto što je svima njima zajedničko ili ne?
– Ne postoji neki univerzalni profil tih ljudi, ima tu i vaspitača, trenera, majstora, bivših policajaca… Tu pravila nema, kažu iz ove organizacije.
Gotovo svaki put kada naše stranice objave neku od prepiski seksualnih predatora koji vrebaju decu na društvenim mrežama, oni i njihovi „drveni advokati“ horski se javljaju sa tezama da je u pitanju nameštaljka, da je profil „hakovan“ i sličnim nebulozama.
– Uglavnom je reč o licima starijih od 30, pa i 40 godina. U pitanju su isključivo muškarci, koji preko društvenih mreža PRVI pišu mladim osobama (uglavnom ženskim) i traže im razne vrste seksualnih odnosa (kako onlajn, tako i uživo). Na taj način, ova lica naiđu i na profile naših „diverzija“ – odnosno, lažne profile devojčica mlađih od 14 godina, sa kojih pišu naši volonteri, a to su uglavnom odrasli ljudi i roditelji, zabrinuti za sudbinu kako sopstvene, tako i tuđe dece, ističe Kosta Nikolić iz organizacije Stop pedofiliji.
S obzirom na činjenicu da se preveliki broj predatora (stotine njih!) javljao na profile koji su postavili informaciju da je reč o osobama koje imaju 14 godina (uzrast do kog naši zakoni definišu decu), na nekim diverzijama smo tu starosnu granicu spustili na 12 godina. Nažalost, ni taj navodni uzrast deteta mnoge ne sprečava da se u porukama obrate sa seksualnim zahtevima.
– Odrasli ljudi pišu ženskim osobama za koje veruju da imaju 12 godina, raspituju se za mesto stanovanja, porodične prilike, nude „pomoć“, novac, „druženje“, traže i šalju eksplicitne fotografije, a nažalost, da sve ne ostane na pukim maštarijama, čak traže i lični susret s detetom. Zatim, kada vide da ne mogu da dobiju ono što žele, skloni su da pribegnu pretnjama i pokušajima ucene, kaže Nikolić.
Pritom, ove prepiske često traju mesecima. Diverzije nikoga ne dodaju prve, nikada ne iniciraju kontakt s predatorom, nikada ne pristaju niti obećavaju bilo kakav seksualni kontakt – ukratko, nema bilo kakvog „navlačenja“. Naprotiv, kao što se vidi iz objavljenih prepiski, diverzija često u razgovoru naglašava da je dete, da ima samo 12 godina, da nikada nije imala seksualni kontakt i da se plaši. Na svu sreću, ima onih koji u toku prepiske odustaju od pokušaja seksualnog kontakta, ali nažalost, određeni broj ljudi ostaje uporan u pokušaju da takav kontakt s detetom ostvari.
Na kraju krajeva, samo mali broj njih objavimo (oko 10%), i to tek nakon što se fotografijom nedvosmisleno predstave i identifikuju određenim gestom, čime se eliminiše bilo kakva mogućnost da je neki profil „hakovan“ ili da je druga osoba napravila nečiji profil, da bi nekoga lažno prikazala kao pedofila.
Iz ove organizacije poručuju predatorima da dobro razmisle s kim se zapravo dopisuju, sa pravim detetom ili možda sa nekim od njih?
Beleži se svaka reč, fotografija, snimak. Sve će to završiti kod nadležnih. Nakon toga, sledi javna objava, sa fotografijom i prepiskom, poručuju iz organizacije „Stop pedofiliji“.