Menu

Blog

Kako prijaviti nasilje ili uznemiravanje na društvenim mrežama?

Kako prijaviti nasilje ili uznemiravanje na društvenim mrežama?

, 0

Nasilje i uznemiravanje na društvenim mrežama mogu se prijaviti putem zvaničnih kanala svake platforme. Svaka od njih ima određene mehanizme za prijavu neprimerenog sadržaja, blokiranje korisnika i zaštitu privatnosti. U nastavku su objašnjeni postupci prijavljivanja za najpopularnije mreže.

pexels-pixabay-267482

Facebook

Facebook ne toleriše nasilje i uklanja uznemiravajući sadržaj kada ga otkrije. Takođe, može ugasiti nalog osobe koja zlostavlja ili napada druge.

Facebook ne dozvoljava:

  • Stranice koje prikazuju i sramote pojedince;

  • Izmenjene slike sa ciljem degradacije pojedinaca;

  • Fotografije ili video snimke fizičkog nasilja postavljene radi ismejavanja žrtve;

  • Deljenje ličnih podataka u svrhu ucenjivanja ili uznemiravanja;

  • Ponovljeno targetiranje drugih osoba neželjenim zahtevima za prijateljstvo ili porukama.

Kako prijaviti? Možete prijaviti uznemiravanje koristeći linkove za prijavljivanje koji se nalaze blizu sadržaja, obično u padajućem meniju sa strelicom pored objave, slike ili komentara.

pexels-freestocks-34407

YouTube

YouTube ne dopušta nasilje ili uznemiravanje i preduzima mere kada se pređu određene granice.

Kako prijaviti?

  • Kliknite na “MORE” ispod video snimka, zatim na “REPORT” (zastavica);

  • YouTube će pregledati snimak i utvrditi da li krši pravila korišćenja;

  • Video će biti uklonjen ako sadrži govor mržnje, golotinju ili grafički prikaz nasilja;

  • Ukoliko pretrpite uznemiravanje u komentarima, postoji opcija za prijavu komentara.

pexels-brettjordan-5417837

Twitter

Ukoliko dobijete tvit ili odgovor koji vam se ne dopada, možete:

  • Prestati da pratite tu osobu;

  • Blokirati korisnika klikom na ikonicu njegovog profila i odabirom opcije “Block”.

Ako uznemiravanje i dalje traje, možete prijaviti neželjene poruke, pretnje ili zlostavljanje direktno Twitter-u putem njihove funkcije za prijavu sadržaja.

pexels-anton-8100-46924

WhatsApp

WhatsApp omogućava razmenu poruka, video snimaka i glasovnih poruka, a uznemiravanje se često dešava u okviru grupnih dopisivanja.

Mogućnosti zaštite:

  • Blokiranje kontakta;

  • Brisanje kontakta iz imenika;

  • Isključivanje iz uznemirujućih grupa.

WhatsApp zahteva da korisnici imaju najmanje 16 godina kako bi ga koristili.

 
pexels-tofros-com-83191-389734

Instagram

Na Instagramu uznemiravanje može uključivati:

  • Negativne komentare;

  • Lažne profile;

  • Hakovanje naloga.

Instagram ozbiljno pristupa ovim problemima i savetuje:

  • Blokiranje ili prestanak praćenja nasilne osobe;

  • Ako uznemiravanje ne prestane, prijavljivanje putem aplikacije.

Opcija za prijavu se nalazi u padajućem meniju kod objave, komentara ili profila koji vrši uznemiravanje.

pexels-anton-8100-243925

Snapchat

Snapchat omogućava korisnicima da šalju fotografije koje nestaju nakon određenog vremena, ali i ovde postoji mogućnost uznemiravanja putem:

  • Screenshota bez dozvole;

  • Slanja neprimerenih fotografija;

  • Negativnih komentara.

Kako se zaštititi?

  • Blokiranje korisnika putem opcije “My Friends”;

  • Brisanje kontakta pomoću “Delete”;

  • Prijava neprimerenog sadržaja putem online obrasca na zvaničnom sajtu Snapchat-a.

 

Ukoliko naiđete na bilo kakav oblik nasilja ili uznemiravanja na društvenim mrežama, koristite dostupne mehanizme prijave i zaštite kako biste sačuvali svoju privatnost i sigurnost.

pexels-kampus-7414080

Gde se nalazi ta famozna granica između racionalne i preterane upotrebe interneta?

0

Više od dva sata svakodnevno provedenih na internetu predstavlja prvi upozoravajući znak.
Odrasli moraju da kontrolišu vreme provedeno na internetu ili u igranju igrica, a roditelji moraju svojoj deci to vreme da ograniče.
U praksi sam se sretao sa školarcima koji su bili odlični đaci, a kao nagradu za svoj uspeh roditelji su im dopuštali da ceo vikend igraju igrice.
To su opasne stvari, to stvara zavisnika.

APSTINENCIJALNA KRIZA
Da li internet kao i svaka zavisnost daje iste apstinencijalne simptome?

Apstinencijalni simptomi se razvijaju u periodu do mesec dana nakon pokušaja prestanka ili smanjenja upotrebe interneta i mogu da uzrokuju stres ili teškoće u socijalnoj profesionalnoj oblasti života.
Drhtanje, sitan tremor, anksioznost, opsesivne misli, fantazije i sanjarenje o internetu, pojava voljnih ili nevoljnih pokreta prstiju, kao što je slučaj kod kucanja na tastaturi, znaci su apstinencijalne krize.

Kako se i za koje vreme postaje internet zavisnik?

Korisnik ima osećaj sigurnosti i prihvaćenosti od strane virtuelne zajednice, u stvari ono što nema u stvarnom životu.
Zbog toga se postepeno sve više okupira boravkom na internetu u razgovorima sa članovima grupe.
Vremenom se socijalno izoluje, zanemaruje svakodnevne aktivnosti.
Zbog brzog protoka informacija stiče se utisak bliskosti sa osobama, što nadoknađuje osećaj otuđenosti, loših međuljudskih odnosa, nemogućnost ostvarivanja emotivne veze.
Vreme do stvaranja zavisnosti može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Koje vrste internet zavisnosti postoje?

Određeni korisnici uglavnom pristupaju istim aplikacijama.
Tako postoji seksualna stimulacija putem interneta, kada se pristupa samo erotskim sadržajima.
Jedna grupa internet koristi samo za onlajn kupovinu.
Treću grupu čine oni koji stalno surfuju po internetu u potrazi za informacijama, dok je četvrta grupa opšteg karaktera koji nije usko vezan za upotrebu interneta.
To su osobe okupirane kompjuterskim igricama.
Sve veću grupu čine i korisnici društvenih mreža koji imaju preteranu potrebu za sklapanjem poznanstava.

1-1

Kako pomoći deci da bezbedno otvore nalog?

0

Pomoći deci da bezbedno otvore svoj profil na društvenim mrežama je ključni korak u očuvanju njihove privatnosti i sigurnosti online.

●Objasnite deci rizike koje nosi deljenje ličnih informacija na internetu, uključujući mogućnost neprikladnog sadržaja, cyberbullying-a i kontakata sa nepoznatim osobama.

● Provedite neko vreme istražujući pravila i sigurnosne opcije različitih društvenih mreža.

● Proverite starosne zahteve za svaku društvenu mrežu i postavite pravila o tome kada je prikladno otvoriti profil.

● Dogovorite se oko doba kada će deca moći da dele svoje podatke i fotografije.

● Učite ih kako da podele svoj profil kao privatni, tako da samo prijatelji mogu da vide njihove postove.
● Objasnite im važnost budnosti oko toga ko može da ih prati i ko može videti njihov sadržaj.

●Učite ih da ne dele podatke kao što su adresa, telefon, školu, a ni informacije koje mogu otkriti njihov identitet.

●Oslobodite ih od objavljivanja svoje lokacije u stvarnom vremenu.

● Razgovarajte s njima o tome kako se prikladno ponašati online i zašto je važno biti ljubazan i poštovati druge.

● Učite ih kako da prepoznaju i reaguju na neprikladne poruke ili sadržaje.

●Pružite im sigurno okruženje gde će moći da razgovaraju o svojim iskustvima i problemima sa kojima se suočavaju online.

● Periodično proveravajte kako koriste društvene mreže i da li se pridržavaju postavljenih pravila.

● Razmislite o korišćenju aplikacija i alata za roditeljsku kontrolu koji mogu pomoći u praćenju online aktivnosti.

●Učite ih kako da koriste sve dostupne sigurnosne postavke na platformama koje koriste.


■Najvažniji aspekt učenja dece o bezbednosti na društvenim mrežama je otvorena komunikacija i sticanje poverenja. Kada deca razumeju rizike i znaju da mogu da se oslone na vas u slučaju problema, biće sigurnija dok istražuju digitalni svet.