U eri sveprisutne tehnologije, prevaranti nikada ne miruju. Poslednjih nedelja beleži se porast fišing napada, čiji je osnovni cilj – krađa ličnih podataka građana. Ako niste sigurni kako da ih prepoznate, sada je pravo vreme da naučite.
Šta je fišing i kako funkcioniše?
Fišing je oblik sajber napada u kojem prevaranti, putem lažnih mejlova, SMS ili Viber poruka, pokušavaju da vas navedu da kliknete na sumnjive linkove ili otvorite maliciozne dokumente. Često se predstavljaju kao poznate firme, operateri ili čak vaši nadređeni.
Kako da prepoznate fišing poruke?
Hitnost i panika – Ako poruka stvara osećaj da “odmah morate nešto da uradite”, najverovatnije je prevara.
Nepovezan sadržaj – Apeli za pomoć od direktora firme? Sumnjivo.
Neobične adrese pošiljalaca – Ako mejl dolazi sa @gmail.com, a navodno je iz banke, ne otvarajte ništa.
Čudan ton poruke – Previše formalno? Previše opušteno? Ne liči na stil firme? Prevara.
Kako da se zaštitite?
Ne klikćite na linkove iz sumnjivih poruka – Umesto toga, ručno unesite URL u pretraživač.
Proverite adresu pošiljaoca – Jedno slovo može praviti ogromnu razliku.
Koristite antivirusni softver – Redovno ga ažurirajte.
Uporedite s prethodnim računima – Ako dobijete sumnjiv e-račun, otvorite stari i uporedite izgled i detalje.
Primer iz prakse:
Jedan domaći telekom operater nedavno je poslao obaveštenje korisnicima sa detaljnim uputstvima kako da prepoznaju i izbegnu ovakve prevare. Upozoravaju da korisnici ne otvaraju dokumente ili linkove iz poruka koje “liče na prave”, ali dolaze sa nepoznatih adresa.
Svet se brzo digitalizuje, a sa tim dolaze i nove vrste opasnosti. Znanje i pažnja su vaši najbolji saveznici. Podelite ovu vest sa porodicom, prijateljima i kolegama – jer što više ljudi zna, to smo svi bezbedniji.
Prošlo je više od mesec i po dana otkad je počeo upis budućih đaka prvaka,a predškolci se na testiranju nisu pokazali u najboljem svetlu – nisu samostalni i manjka im pažnje. Međutim, ni njihovi lekarski pregledi nisu zadovoljavajući jer, kako lekari ističu, većina mališana ima problema s kičmom, oslabljen im je vid, muče se sa izgovaranjem pojedinih glasova, a što je najgore, gojazni su jer su fizički neaktivni.
Još u februaru, roditelji budućih đaka prvaka upustili su se u avanturu zvanu „priprema za upis u školu„.
Proces upisa dece u prvi razred obuhvatao je različite medicinske preglede, provere vakcinalnog statusa, kao i elektronsko pribavljanje dokumentacije putem usluge eUpis, što su mnogi do sada i obavili.
Sistematski pregledi, koji su obavezni za svako dete pred upis u školu, obavljali su se u pedijatrijskim službama domova zdravlja prethodnih tri i po meseca. Kako bi se procenilo zdravstveno stanje i zrelost budućeg prvaka, on je prošao pregled kod otorinolaringologa, oftalmologa, stomatologa, fizijatra i logopeda.
Na osnovu velikog broja dece koji je prošao lekarske pregede, lekari su saglasni da se većina mališana suočava sa različitim zdravstvenim i razvojnim izazovima.
Pedijatar Ana Nastić iz beogradskog Doma zdravlja Palilula kaže da su sistematski pregledi predškolaca pokazali alarmantne rezultate – nedovoljno razvijen govor kod dece, mali fond reči kojima raspolažu, nedostatatak socijalizacije, deformitet kičme, ravne tabane, nedovoljno razvijene motoričke sposobnosti i što je nagore, gojazni su.
„Glavni uzrok svih ovih problema kod dece jeste nedovoljna fizička aktivnost. Nažalost, deca sve manje i manje provode vreme napolju, roditelji ih ne podtsiču da vežbaju, trče, skaču, valjaju se po travi, nego ih drže pod staklenim zvonom ili jednostavno nemaju vremena da izađu sa njima u park. Umesto fizičke aktivnosti, deca sede za kompjuterima, gledaju u pametne telefone, televizore, zbog čega im je koncentracija na nuli“, objašnjava ona.
The embittered boy using his laptop computer on white background.
Zbog svega navedenog, logično je da deca imaju problema s kičmom, vidom i govorom, naglašava ona.
„Ako dete dva sata u kontinuitetu sedi na kauči i gleda crtani ne trepćući i tako još nekoliko puta u toku dana, pa svaki dan, naravno da će kičma ‘iskočiti’ iz normalnog razvoja. Zapravo, malo njih ima skoliozu kičme, dok je kod većine ustanovljena vratna lordoza, a to je posledica gledanja u telefon“.
Deca s dioptrijom od treće godine
Naša sagovornica kaže da ima dece kojima je potvrđena dioptrija još u trećoj godini, a da u porodici niko nema problema s vidom.
„Na osnovu toga se može zaključiti da je deci, usled tolikog gledanja u televizor i telefone, oslabio vid. A njihov govor je tek posebna priča. Nemaju pravilan izgovor pojedinih glasova i to je, donekle, uobičajena pojava, ali ne za toliki broj dece. Međutim, danas deca sve manje recituju, a u uši im ulazi muzika raznoraznih pevača sa televizora. To je zabrinjavajuće. Dete sa šest-sedam godina mora pravilno da kaže čaša, zamotuljak i slično, a ne da izokreće reči“.
Pedijatar dr Saša Milićević primećuje porast dece sa kifozom, skoliozom, ravim tabanima i kratkovidosti, kao i povećan broj dece sa različitim oblicima dečje astme.
Ističe da nedostatak sna, neadekvatna ishrana, konzumacija nezdrave hrane i gaziranih pića, kao i izloženost duvanskom dimu, doprinose ovim zdravstvenim problemima.
Gojaznost dece i adolescenata i u Srbiji poslednjih godina poprima epidemijske razmere, a posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste, kaže primarijus mr sci. med dr Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Zlatibor”.
Ona podseća na podatak iz istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2019. godine da skoro svako treće dete ima višak kilograma.
Kaže i da je uočen porast gojazne dece od 5 do 6 godina.
Broj gojazne dece u stalnom porastu
– Posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste. U 2000. godini učestalost prekomerne uhranjenosti kod dece i adolescenata uzrasta od 7 do 19 godina u Srbiji je iznosila 8,2 odsto, gojaznosti 4,4 odsto, a nakon 19 godina uočen je porast broja prekomerno uhranjenih na 16,6 odsto i gojaznih na 12,9 odsto. Uočen je porast gojazne dece uzrasta od 5 do 6 godina i on iznosi 21,1 odsto – kaže za “Blic” dr Snežana Lešović.
Gojaznost u svim uzrastima ugrožava zdravlje dece, a posebno je povećan rizika za nastanak komplikacija bolesti ako se javi do pete godine i ako se ne leči.
Do 2025. broj gojazne dece mlađe od pet godina širom sveta sa trenutno procenjenih 41 miliona, porašće na 70 miliona. Prema podacima objavljenim u Svetskom atlasu gojaznosti smatra se da će oko dva miliona stanovnika u našoj zemlji, odnosno 28 odsto, biti gojazno do 2030. godine, dok će još preko 215.000 dece uzrasta od 5 do 19 godina, što je 18 odsto biti gojazno – navodi dr Lešović.
Faktor rizika za mnoge bolesti
Naša sagovornica podseća da gojaznost ne predstavlja samo estetski problem već je udružena sa značajnim komplikacijama kod dece i mladih i važan je faktor rizika oboljevanja u odrasloj dobi.
– Gojazna deca imaju povećan rizik za nastanak brojnih komplikacija, naglašava doktorka i nabraja:
insulinska rezistencija
poremećaj prometa šećera u organizmu
povišen holesterol i trigliceridi
metabolički sindrom
dijabetes tipa 2
povišen krvni pritisak
povećan rizik za pojavu ortopedskih bolesti
povećan rizik za pojavu respiratornih bolesti
povećan rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti kao što je rana pojava ateroskleroze
gojaznost dovodi do smanjenog kvaliteta života
gojaznost stvara brojne psihološke probleme
gojaznost skraćuje očekivanu prosečnu dužinu života
Prema njenim rečima, verovatnoća da gojazno dete u uzrastu od 4 godine bude gojazno i u odraslom dobu iznosi približno 20 odsto, a za gojaznu decu pre puberteta je veća od 60 odsto:
– Od 60 do 85 odsto gojaznih adolescenata ostaje gojazno u odraslom dobu – objašnjava dr Lešović i naglašava da gojaznost ugrožava i socijalni i profesionalni napredak, te se takva deca i adolescenti suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijomu u mnogim oblastima života.
Barem jedan sat fizičke aktivnosti i dovoljno sna
Mnogi od njih, podseća, imaju i neprijatna iskustva sa vršnjacima.
Doktorka Lešović ističe i da okruženje u kojem danas deca odrastaju snažno podstiče nastanak i održavanje gojaznosti, čime se otežava usvajanje zdravih navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Ona navodi i životne navike koje doprinose gojaznosti:
Urbanizacija, globalizacija tržišta i ekonomski razvoj uzrok su naglih promena stila života i ishrane.
Naša deca imaju hiperkalorijsku ishranu, neredovne obroke, nekontrolisano unose grickalice, slatkiše, brzu hranu i sokove
Zašto niko u Srbiji ne govori o tome da nam je svaka generacija dece gora od prethodne dve?, upitao je prof. dr Ranko Rajović na nedavno održanoj tribini na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Ranko Rajović, koji je šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru, navodi da su rezultati iz njegovog polja rada – neuronauka u vaspitanju i obrazovanju – već 15 godina alarmantni i upozorava da gradska deca sve više ispoljavaju smanjenje dubokih regija mozga na snimcima.
“To podrazumeva smanjenje kognitivnih sposobnosti, što je evidentno kod svake nove generacije. Slabo se govori o tome da je svaka generacija sve slabija i slabija, ona više ne mogu da uče, ne mogu da sede, da pišu, čitaju…”, navodi dr Rajović.
Zašto je važno učenje kroz igru?
On otkriva da je slična situacija u čitavom regionu.
“U Hrvatskoj prošle godine 4.000 dece nije primljeno u 1. razred, nisu sposobni za školu. To je 10 odsto generacije, a plus je 15 odsto dece primljeno sa dodatnom podrškom. U Crnoj Gori od 103 maturanta, 90 nije položilo prijemni ispit na na Medicinskom fakultetu, a to su najbolji đaci… Pa, mi vi sad recite- jesu li prijemni sve teži i teži ili su deca sve manje sposobna? Pa ovo drugo. Sve je gore i gore…”, kaže specijalista.
Alarmantno je to što u Srbiji niko ne zna da mu kaže koliko je to dece kod nas.
“Direktor jednog vrtića u Trsteniku mi je rekao da konstantno upisuju 1.000 dece u predškolsko. Pre 20 god, bilo je dvoje, troje dece sa problemima u razvoju, pre 10 godina oko 15, pre pet godina 30-40, a danas ih je 300”, navodi profesor.
Dr Rajović kaže da je jedini motiv deteta igra, što sve manje dece u gradovima praktikuje.
“Da bi učenje bilo kako treba, mora da se aktivira retikularna formacija, to je moždano stablo, koje kada se aktivira, pokreće se i ceo mozak. A kad se aktivira? Kad je nešto interesantno. Da li je učenje napamet interesantno? Pa nije. Ne sme da postoji stres kod dece, a nažalost, danas je škola za našu decu stres. Pitali smo učenike da li vole školu, u prvom razredu svi vole, u drugom skoro svi, u trećem 30 odsto ne voli, a u četvrtom još više. Deci se znoje dlanovi, lupa im srce, to je akutni stres, a šta je mozak – organ za preživljavanje, ako on oseti lupanje, znojenje, šta mu mozak poručuju – pa beži, spasavaj se..”, objašnjava naš stručnjak.
Mi im ne olakšavamo ništa, dajte da menjamo metode, poziva on obrazovnu struku.
“Spremamo ih za zanimanja kojih više nema, treba da ih učimo da misle. To je funkcionalno znanje, da uče da povezuju informacije. Učenje napamet je prevaziđeno. Dopamin je najvažnija stvar za učenje, on je fokus.. A dečji mozak do 12 godine, dok sazri, dobija ga jedino kad se igraju. Kad je dete stalno u strahu, aktivira se adrenalin i noradrenalin. Kome je do učenja tada- kada osećaju opasnost”, kaže dr Rajović.
Empatija kod dece
Na pitanje kako da škola i roditelji podstiču empatiju kod dece, tvrdi da se zajedništvom stvara empatija, a ako odu u virtuelni svet, tamo je nema.
“Naša deca pokazuju manjak empatije u gradu. Gradska deca koja imaju sve, njima je svaki vikend rođendan. Dopamin jednako detinjstvo, jednako sreća. Ako dobija sve što želi, mozak nauči tako i ako nešto ne može, prag tolerancije ne samo da je nizak, nego ne postoji. Frustracija kod deteta postaje visoka, ono postaje agresivno, misli da je deo sveta, a ono treba da bude deo porodice”, podvlači naš sagovornik.
Kaže da postoje medicinski dokazi da mobilni telefon utuče na smanjenje hipokampusa.
“To je hard disk, glavna komponenta mozga, deo hipokampusa formira kontrolu emocija, mi nismo učili da je moguće da se ono smanji. Erik From je pre 50 godina pisao da, ako u to vreme nekom oduzmete radio tri dana, doživeće akutne, psihičke probleme. Isto je danas sa telefonom, samo na tri sata. A šta će biti problem sa kontrolom emocijom za 10 godina, videćemo, možda već i primećujemo. Ako nema kretanja, gradsko dete ima smanjene bazalne ganglije, duboke regije mozga… Više bih voleo da naša deca idu da čuvaju ovce pet dana”, poručuje specijalista.
On ističe da mora da se zna šta predstavlja roditelj.
“Roditelji su postali bankomati koji ispunjavaju želje deteta. Gubi se autoritet u školama, i tu je krivica na roditeljima. Roditelj mora da bude autoritet”, zaključuje dr Ranko Rajović.
