ZASTRAŠUJUĆI PODACI O NAŠOJ DECI Ako ovako nastave, ŽIVEĆE KRAĆE: Ovo je lista od 12 bolesti koje im prete

Gojaznost dece i adolescenata i u Srbiji poslednjih godina poprima epidemijske razmere, a posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste, kaže primarijus mr sci. med dr Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Zlatibor”.

Ona podseća na podatak iz istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2019. godine da skoro svako treće dete ima višak kilograma.

Kaže i da je uočen porast gojazne dece od 5 do 6 godina.

Broj gojazne dece u stalnom porastu

– Posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste. U 2000. godini učestalost prekomerne uhranjenosti kod dece i adolescenata uzrasta od 7 do 19 godina u Srbiji je iznosila 8,2 odsto, gojaznosti 4,4 odsto, a nakon 19 godina uočen je porast broja prekomerno uhranjenih na 16,6 odsto i gojaznih na 12,9 odsto. Uočen je porast gojazne dece uzrasta od 5 do 6 godina i on iznosi 21,1 odsto – kaže za “Blic” dr Snežana Lešović.

Gojaznost u svim uzrastima ugrožava zdravlje dece, a posebno je povećan rizika za nastanak komplikacija bolesti ako se javi do pete godine i ako se ne leči.

 Do 2025. broj gojazne dece mlađe od pet godina širom sveta sa trenutno procenjenih 41 miliona, porašće na 70 miliona. Prema podacima objavljenim u Svetskom atlasu gojaznosti smatra se da će oko dva miliona stanovnika u našoj zemlji, odnosno 28 odsto, biti gojazno do 2030. godine, dok će još preko 215.000 dece uzrasta od 5 do 19 godina, što je 18 odsto biti gojazno – navodi dr Lešović.

Faktor rizika za mnoge bolesti

Naša sagovornica podseća da gojaznost ne predstavlja samo estetski problem već je udružena sa značajnim komplikacijama kod dece i mladih i važan je faktor rizika oboljevanja u odrasloj dobi.

– Gojazna deca imaju povećan rizik za nastanak brojnih komplikacija, naglašava doktorka i nabraja:

  1. insulinska rezistencija
  2. poremećaj prometa šećera u organizmu
  3. povišen holesterol i trigliceridi
  4. metabolički sindrom
  5. dijabetes tipa 2
  6. povišen krvni pritisak
  7. povećan rizik za pojavu ortopedskih bolesti
  8. povećan rizik za pojavu respiratornih bolesti
  9. povećan rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti kao što je rana pojava ateroskleroze 
  10. gojaznost dovodi do smanjenog kvaliteta života
  11. gojaznost stvara brojne psihološke probleme
  12. gojaznost skraćuje očekivanu prosečnu dužinu života

Prema njenim rečima, verovatnoća da gojazno dete u uzrastu od 4 godine bude gojazno i u odraslom dobu iznosi približno 20 odsto, a za gojaznu decu pre puberteta je veća od 60 odsto:

– Od 60 do 85 odsto gojaznih adolescenata ostaje gojazno u odraslom dobu – objašnjava dr Lešović i naglašava da gojaznost ugrožava i socijalni i profesionalni napredak, te se takva deca i adolescenti suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijomu u mnogim oblastima života.

Barem jedan sat fizičke aktivnosti i dovoljno sna

Mnogi od njih, podseća, imaju i neprijatna iskustva sa vršnjacima.

Doktorka Lešović ističe i da okruženje u kojem danas deca odrastaju snažno podstiče nastanak i održavanje gojaznosti, čime se otežava usvajanje zdravih navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Ona navodi i životne navike koje doprinose gojaznosti:

– Deca bi svakodnevno morala da odvoje barem jedan sat za fizičku aktivnost, a potrebno je i da dovoljno spavaju – savetuje dr Lešović za “Blic”.