alarmantno

Prošlo je više od mesec i po dana otkad je počeo upis budućih đaka prvaka,a predškolci se na testiranju nisu pokazali u najboljem svetlu – nisu samostalni i manjka im pažnje. Međutim, ni njihovi lekarski pregledi nisu zadovoljavajući jer, kako lekari ističu, većina mališana ima problema s kičmom, oslabljen im je vid, muče se sa izgovaranjem pojedinih glasova, a što je najgore, gojazni su jer su fizički neaktivni.

Još u februaru, roditelji budućih đaka prvaka upustili su se u avanturu zvanu „priprema za upis u školu„.

Proces upisa dece u prvi razred obuhvatao je različite medicinske preglede, provere vakcinalnog statusa, kao i elektronsko pribavljanje dokumentacije putem usluge eUpis, što su mnogi do sada i obavili.

Sistematski pregledi, koji su obavezni za svako dete pred upis u školu, obavljali su se u pedijatrijskim službama domova zdravlja prethodnih tri i po meseca. Kako bi se procenilo zdravstveno stanje i zrelost budućeg prvaka, on je prošao pregled kod otorinolaringologa, oftalmologa, stomatologa, fizijatra i logopeda.

Na osnovu velikog broja dece koji je prošao lekarske pregede, lekari su saglasni da se većina mališana suočava sa različitim zdravstvenim i razvojnim izazovima.

Pedijatar Ana Nastić iz beogradskog Doma zdravlja Palilula kaže da su sistematski pregledi predškolaca pokazali alarmantne rezultate – nedovoljno razvijen govor kod dece, mali fond reči kojima raspolažu, nedostatatak socijalizacije, deformitet kičme, ravne tabane, nedovoljno razvijene motoričke sposobnosti i što je nagore, gojazni su.

„Glavni uzrok svih ovih problema kod dece jeste nedovoljna fizička aktivnost. Nažalost, deca sve manje i manje provode vreme napolju, roditelji ih ne podtsiču da vežbaju, trče, skaču, valjaju se po travi, nego ih drže pod staklenim zvonom ili jednostavno nemaju vremena da izađu sa njima u park. Umesto fizičke aktivnosti, deca sede za kompjuterima, gledaju u pametne telefone, televizore, zbog čega im je koncentracija na nuli“, objašnjava ona.

Zbog svega navedenog, logično je da deca imaju problema s kičmom, vidom i govorom, naglašava ona.

„Ako dete dva sata u kontinuitetu sedi na kauči i gleda crtani ne trepćući i tako još nekoliko puta u toku dana, pa svaki dan, naravno da će kičma ‘iskočiti’ iz normalnog razvoja. Zapravo, malo njih ima skoliozu kičme, dok je kod većine ustanovljena vratna lordoza, a to je posledica gledanja u telefon“.

Deca s dioptrijom od treće godine

Naša sagovornica kaže da ima dece kojima je potvrđena dioptrija još u trećoj godini, a da u porodici niko nema problema s vidom.

„Na osnovu toga se može zaključiti da je deci, usled tolikog gledanja u televizor i telefone, oslabio vid. A njihov govor je tek posebna priča. Nemaju pravilan izgovor pojedinih glasova i to je, donekle, uobičajena pojava, ali ne za toliki broj dece. Međutim, danas deca sve manje recituju, a u uši im ulazi muzika raznoraznih pevača sa televizora. To je zabrinjavajuće. Dete sa šest-sedam godina mora pravilno da kaže čaša, zamotuljak i slično, a ne da izokreće reči“.

Pedijatar dr Saša Milićević primećuje porast dece sa kifozom, skoliozom, ravim tabanima i kratkovidosti, kao i povećan broj dece sa različitim oblicima dečje astme.

Ističe da nedostatak sna, neadekvatna ishrana, konzumacija nezdrave hrane i gaziranih pića, kao i izloženost duvanskom dimu, doprinose ovim zdravstvenim problemima.