snapchat

Tužba protiv Snapchata pokrenuta je nakon što je, prema navodima porodice, aplikacija povezala 12-godišnju devojčicu sa odraslim muškarcem i omogućila mu da preko funkcije Snap Map sazna gde ona živi.

Roditelji devojčice iz američke savezne države Misuri tužili su kompaniju Snap Inc., vlasnika Snapchata, tvrdeći da su određene funkcije aplikacije omogućile odraslom predatoru da pronađe, kontaktira i seksualno zlostavlja njihovo dete.

Tužbom je obuhvaćen i muškarac koji je osuđen za seksualno zlostavljanje devojčice i koji trenutno služi zatvorsku kaznu od 18 godina.

Slučaj otvara ozbiljno pitanje: da li su deca na Snapchatu dovoljno zaštićena i koliko roditelji zaista znaju o podešavanjima privatnosti, preporukama prijatelja i deljenju lokacije?

Devojčica je otvorila Snapchat nalog sa samo 11 godina

Snapchat zvanično zahteva da korisnici imaju najmanje 13 godina. Međutim, u tužbi se navodi da je devojčica napravila nalog kada je imala 11 godina, bez znanja svojih roditelja.

Ona se navodno ne seća koji je datum rođenja unela prilikom registracije. Porodica tvrdi da je sistem provere uzrasta bilo jednostavno zaobići i da aplikacija nije prepoznala da nalog koristi dete mlađe od dozvoljene starosne granice.

Ovaj slučaj pokazuje zašto roditelji ne bi trebalo da se oslanjaju samo na starosna ograničenja koja aplikacije navode u svojim pravilima. Deca ih često mogu zaobići unošenjem netačnog datuma rođenja.

Više o aplikacijama koje koriste deca pročitajte u tekstu Instagram, Snapchat i TikTok – najpopularnije aplikacije među decom u Srbiji.

Da li je Snapchatov algoritam povezao dete i predatora?

Prema navodima iz tužbe, Snapchatov sistem za preporučivanje prijatelja predložio je devojčici profil tada 25-godišnjeg muškarca. Isti profil navodno je preporučen i drugim maloletnim devojčicama iz okolnih srednjih škola, iako muškarac nije imao stvarnu vezu sa njima.

Nakon uspostavljanja kontakta, muškarac se predstavljao kao 17-godišnji učenik lokalne srednje škole. Devojčici je navodno slao neželjene eksplicitne fotografije i postepeno sticao njeno poverenje.

U tužbi se tvrdi i da je koristio više Snapchat naloga, iako je takvo ponašanje bilo protivno pravilima platforme.

Ovo je jedan od najčešćih načina na koji funkcioniše vrbovanje dece na internetu: odrasla osoba koristi lažni identitet, predstavlja se kao vršnjak i postepeno prebacuje komunikaciju na intimne teme.

Roditelji bi sa decom trebalo otvoreno da razgovaraju o tome da profilna fotografija, ime, godine i zajednički „prijatelji“ nisu dokaz nečijeg stvarnog identiteta.

Snap Map je, prema tužbi, pokazao kućnu adresu devojčice

Posebno zabrinjava deo tužbe koji se odnosi na funkciju Snap Map. Porodica tvrdi da je preko podataka o lokaciji napadač saznao kućnu adresu devojčice, a da ona toga nije bila svesna.

Snapchat navodi da je deljenje lokacije podrazumevano isključeno i da korisnik mora sam da ga uključi. Lokaciju zatim mogu videti prijatelji koje je korisnik prihvatio i sa kojima je odlučio da je deli.

Problem nastaje kada dete prihvati nepoznatu osobu, ne razume podešavanja privatnosti ili zaboravi da je deljenje lokacije aktivirano. U tom slučaju osoba sa lažnog profila može dobiti veoma precizne informacije o kretanju deteta.

Zbog toga roditelji treba zajedno sa detetom da provere:

• kome je vidljiva lokacija deteta;
• da li je uključen Ghost Mode;
• ko se nalazi na listi prijatelja;
• postoje li osobe koje dete ne poznaje uživo;
• ko je u poslednje vreme komunicirao sa detetom;
• da li su aplikaciji dozvoljeni pristup lokaciji i rad u pozadini.

Kako isključiti lokaciju na Snapchatu?

Lokacija na Snapchat mapi može se sakriti uključivanjem opcije Ghost Mode:

1. Otvorite Snapchat i uđite u Snap Map.
2. Dodirnite ikonicu zupčanika za podešavanja.
3. Uključite opciju „Ghost Mode“.
4. Izaberite koliko dugo lokacija treba da ostane sakrivena.
5. U podešavanjima telefona proverite da li Snapchat ima stalni pristup lokaciji.

Prema zvaničnim uputstvima Snapchata, Ghost Mode skriva lokaciju korisnika od drugih osoba na mapi.

Roditelji tinejdžera mogu koristiti i Snapchatov Family Center, preko kojeg mogu videti prijatelje svog deteta, osobe sa kojima je nedavno komuniciralo i određena bezbednosna podešavanja.

Ipak, nijedna opcija roditeljskog nadzora nije potpuna zamena za razgovor sa detetom i izgradnju poverenja.

Snapchat odgovorio na optužbe

Kompanija Snap saopštila je da joj je bezbednost korisnika veoma važna i da godinama razvija zaštitne funkcije, bezbednosna obaveštenja, edukativne sadržaje i saradnju sa stručnjacima i policijom.

Snapchat takođe navodi da je deljenje lokacije podrazumevano isključeno i da se lokacija može deliti samo sa prihvaćenim prijateljima.

Međutim, porodica devojčice tvrdi da kompanija nije učinila dovoljno da spreči zloupotrebu preporuka prijatelja, lažnih profila, poruka koje nestaju i funkcija za deljenje lokacije.

Važno je naglasiti da su ovo navodi iz tužbe i da sud tek treba da utvrdi eventualnu pravnu odgovornost kompanije.

Snapchat se suočava i sa drugim tužbama

Ovo nije prvi slučaj u kojem se postavlja pitanje bezbednosti dece na Snapchatu.

Američka savezna država Novi Meksiko ranije je tužila Snap Inc., tvrdeći da funkcije aplikacije olakšavaju seksualnu eksploataciju maloletnika i digitalnu seksualnu iznudu, poznatu kao sextortion.

Sextortion podrazumeva situaciju u kojoj predator nagovori ili prisili dete da pošalje intimnu fotografiju, a zatim mu preti da će je objaviti ili proslediti porodici i prijateljima ako ne pošalje još sadržaja ili novac.

Više informacija o prepoznavanju i prijavljivanju takvih situacija nalazi se u našem vodiču Kako prijaviti nasilje ili uznemiravanje na društvenim mrežama.

Šta roditelji treba odmah da urade?

Roditelji ne treba da čekaju da primete ozbiljan problem. Podešavanja bezbednosti i privatnosti treba proveravati redovno i zajedno sa detetom.

Posebno je važno da dete zna:

• da ne prihvata osobe koje ne poznaje uživo;
• da nikome ne šalje kućnu adresu, naziv škole ili trenutnu lokaciju;
• da ne šalje intimne fotografije, čak ni osobi kojoj veruje;
• da sačuva snimke ekrana uznemirujućih poruka;
• da ne briše dokaze pre nego što ih vidi roditelj ili policija;
• da odmah prekine komunikaciju i obrati se odrasloj osobi kojoj veruje;
• da nije krivo ako ga je neko prevario, ucenio ili zlostavljao.

Detaljnije informacije dostupne su i u tekstu Kako se odvija digitalno nasilje i šta dete i roditelji moraju da znaju.

Kome prijaviti seksualno uznemiravanje deteta na internetu?

Ako dete dobija seksualne poruke, eksplicitne fotografije, pretnje ili zahteve za susret, slučaj treba odmah prijaviti nadležnim organima.

U Srbiji se pomoć i prijava mogu zatražiti putem:

• Policije: 192
• Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu: 19833
• MUP – prijava pedofilije: prijavipedofiliju@mup.gov.rs
• Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a: vtk@mup.gov.rs
• Nacionalni kontakt centar „Pametno i bezbedno“

Ako postoji neposredna opasnost ili je dogovoren susret sa odraslom osobom, odmah pozovite policiju. Ne pokušavajte samostalno da se sastanete sa osumnjičenom osobom.

Slučaj iz Misurija upozorava da jedna preporuka prijatelja, neprovereni profil i uključeno deljenje lokacije mogu imati ozbiljne posledice. Bezbednost dece na Snapchatu ne zavisi samo od jedne opcije, već od kombinacije zaštitnih podešavanja, digitalnog obrazovanja i odnosa u kojem dete zna da može roditelju da kaže šta mu se dogodilo – bez straha od osude ili kazne.