Kako se odvija digitalno nasilje – i šta vaše dete i vi MORATE da znate

Digitalnom nasilju najviše su izložena deca i mladi. Istraživanja pokazuju da je čak oko 70% mladih bilo izloženo nekom obliku digitalnog nasilja i da je najveći broj žrtava uzrasta od 10-21 godine. Odvija se putem društvenih mreža (Facebook, Instagram, TikTok, Snapchat, Youtube, e-mail), SMS-ova, poziva, foruma, platformi za video igre, blogova. Evo šta svaki roditelj treba da zna.

Digitalno nasilje podrazumeva (zlo)upotrebu digitalne tehnologije u cilju da se druga osoba uznemiri, ponizi, povredi i da joj se nanese šteta, što znači da kao posledicu može imati ozbiljne psihičke, emocionalne i socijalne povrede. Sreću se i sledeći sinonimi za ovaj oblik nasilja: cyber nasilje, internet nasilje, elektronsko nasilje.

Digitalnom nasilju najviše su izložena deca i mladi. Istraživanja pokazuju da je čak oko 70% mladih bilo izloženo nekom obliku digitalnog nasilja i da je najveći broj žrtava uzrasta od 10-21 godine. PONAVLJAMO: od 10 godina!

Odvija se putem društvenih mreža (Facebook, Instagram, TikTok, Snapchat, Youtube, e-mail), SMS-ova, poziva, foruma, platformi za video igre, blogova. Oko 85% dece i mladih u istraživanjima potvrđuje da je sebe jednom ili više puta izložilo nekom od potencijalno rizičnih ponašanja na Internetu:

• prihvatilo zahtev od nepoznate osobe,
• komuniciralo sa nepoznatim osobama,
• dogovaralo viđanje sa osobama koje su upoznali preko neke društvene mreže.

Digitalno nasilje se može sprovoditi direktno ili indirektno, preko posrednika (uz pomoć trećeg lica). Kao što smo već pomenuli, najčešće je među mladima, i najzastupljeniji oblici su oni koje možemo nazvati vršnjačkim digitalnim nasiljem (cyberbullying). Međutim, cyber prostor pogoduje i odraslim osobama koje sprovode nasilje nad decom i mladima (seksualnim predatorima, pedofilima, osobama koje su uključene u trgovinu ljudima, vođama sekti). Oni se često kriju iza lažnih profila.

Najzastupljeniji oblici digitalnog nasilja su sledeći:

• Neprimereno, uvredljivo komentarisanje tuđih fotografija, objava, videa;
• Ismevanje određene osobe u online grupama, bilo da je osoba član ili ne;
• Ignorisanje ili izbacivanje iz grupa na društvenim mrežama (recimo izbacivanje iz Viber grupe odeljenja);
• Nedozvoljeno objavljivanje ličnih informacija ili glasina o drugoj osobi;
• Lažno predstavljanje i korišćenje tuđeg identiteta;
• Nedozvoljeno snimanje i/ili deljenje fotografija, poruka i video materijala seksualnog sadržaja (osvetnička pornografija);
• Podsticanje mržnje, postavljanje pretećih poruka, slika ili snimaka po različitim osnovama (nacionalnoj, rasnoj, navijačkoj, po osnovu seksualne orijentacije, i sl.);
• Uznemiravanje telefonskim pozivima (lažno prestavljanje, vređanje, pretnje);
• Organizovano grupno negativno komentarisanje nečije fotografije, objave, videa;
• Postavljanje Internet anketa o žrtvi;
• Krađa lozinki i profila.

Ono po čemu je digitalno nasilje naročito specifično jeste sledeće:

• Nasilnicima može pružiti anonimnost ukoliko to žele, kao i mogućnost da žrtvu uznemiravaju i 24h dnevno;
• Žrtva može trpeti veliku štetu, a nemati mogućnost da se zaštiti, sakrije, pobegne; i kada blokira nasilnika, on je može uznemiravati sa novog naloga;
• Plasirane informacije se brzo šire, i ako ne budu blagovremeno prijavljene i uklonjene, postaju trajne;
• Nasilnici često imaju osećaj da naspram sebe nemaju osobu sa osećanjima već avatara, usled čega lako popuštaju sva moralna ograničenja i samokontrola;
• Žrtva može iznova i iznova sebe izlagati viktimizaciji, vraćajući se na objavljeni sadržaj o sebi, iščitavajući pretnje, uvrede koje su joj upućene;
• Ukoliko je žrtva po svojoj strukturi ličnosti visoko osetljiva možda neće uočiti da naspram sebe ima nasilnika već će uvrede ,,prisvajati’’ i na osnovu njih formirati sliku o sebi, ili biti laka meta manipulacija.

Posledice koje digitalno nasilje može imati su:

• Psihičke i emocionalne – uznemirenost, napetost, ljutnja, bes, rasejanost, razdražljivost, osećaj neadekvatnosti, srama, izmenjena slika o sebi, gubitak interesovanja, bezvoljnost, loša koncentracija;
• Fizičke – promene u ritmu spavanja, noćne more, izmenjen apetit (naglo mršavljenje ili gojenje), osećaj iscrpljenosti, pospanost, somatski problemi (glavobolje, problem sa stomakom, blago povišena temperature, oslabljen imunitet);
• Socijalne – povlačenje, izolovanje, izbegavanje odlaženja u školu, narušena reputacija, odbacivanje
• Sve navedeno, ukoliko se blagovremeno ne uoči i osoba ne dobije adekvatnu pomoć i podršku, može voditi u anksiozne poremećaje, depresiju, a u ekstremnim slučajevima i u suicidalne misli i ideje.