Da li je miris štampe i dalje zavodljiviji od elektronskih stranica

Anketa Agencije za frilenser pisce pokazala je da 57 odsto ljudi u svetu čita štampane knjige, 32 procenta su naklonjenija e-knjigama, a osam odsto ispitanika je odgovorilo da sluša audio-knjige.

Slogan 66. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, koji glasi „Živele knjige”, u sebi skriva osnovno pitanje budućnosti Gutenbergove galaksije – Da li je epoha štampanih knjiga na zalasku? Tačnije, da li izdanja u elektronskoj formi neumitno preuzimaju primat?

Mladi čitaoci širom sveta postepeno prelaze na digitalne uređaje kao platforme za čitanje. Amazonov „Kindl” trenutno dominira tržištem čitača elektronskih publikacija, sa udelom od 72 odsto, a prate ga aplikacije poput „Epl buksa” i „Koba”, koje postaju sve popularnije. Ovi uređaji omogućavaju pristup desetinama hiljada knjiga sa samo nekoliko klikova. Uređaj u koji staje čitava biblioteka može da prilagođava fontove, veličinu slova i osvetljenje pozadine, u zavisnosti od želja i potreba korisnika.

Ali čitanje „elektronskih knjiga” štetnije je za vid od klasičnih ukoričenih izdanja, što uz konstantno gledanje u ekran telefona ili kompjutera predstavlja dodatni napor za oči. I, naravno, nova tehnologija nas lišava opojnog mirisa sveže odštampanih stranica i zavodljivog osećaja papira pod vrhovima prstiju.

Anketa Agencije za frilenser pisce, sprovedena na globalnom nivou, pokazala je da 57 odsto ljudi najviše čita štampane knjige, 32 procenta čitalaca naklonjenija su e-knjigama, a osam odsto ispitanika je odgovorilo da sluša audio-knjige. Ovogodišnje sondiranje javnog mnjenja koje je sproveo američki Istraživački centar Pju takođe je potvrdilo da je tradicionalni papirni format i dalje popularniji. Prema podacima iz ovog istraživanja, 75 odsto odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama pročitalo je barem jednu knjigu tokom prethodne godine. Preciznije, 32 odsto se izjasnilo da čita štampane knjige, 33 odsto je kazalo da čita i štampane i e-knjige, devet procenata ispitanika odgovorilo je da je orijentisano isključivo prema e-knjigama, dok je 23 odsto ispitanih Amerikanaca reklo da uopšte ne čita.

Kada je o Srbiji reč, presudnu ulogu u opstanku štampanih knjiga ima školski sistem, budući da su papirni udžbenici osnovno nastavno sredstvo, uprkos kritikama da su skupi za plaćanje i teški za nošenje. Ako tome dodamo podatak da su učenici četvrtih razreda osnovnih škola iz Srbije, uzrasta 10 godina, prema ovogodišnjim rezultatima PIRLS istraživanja postigli natprosečan rezultat u čitalačkoj pismenosti, teza o prednostima štampane literature dodatno dobija na značaju.

Testiranjem je obuhvaćeno 4.037 učenika iz 159 škola u Srbiji, njihov prosečan učinak je bio 514 poena, što je za 14 više od proseka. Naša zemlja je prema ovim merenjima u rangu Francuske, a lošija od Slovenije, Nemačke i Austrije. Na vrhu skale su Singapur, Hongkong i Rusija. Inače, međunarodno PIRLS istraživanje se sprovodi među učenicima na četvrtoj godini školovanja, koja se smatra prelomnim periodom u razvoju i sazrevanju učenika kao čitaoca.

Iako se e-knjige šire i polako postaju deo svakodnevnog života, štampana izdanja će i dalje imati svoje obožavaoce. Čitanje u digitalnim formatima nosi rizik od iskakanja oglasa, istrošenih baterija i nestanka struje. Ljudi koji vole da čitaju uživaju kupujući knjige i nezamislivo im je da svoje police s literaturom zamene jednom „plastičnom pločom”.

Potvrdu da je „pleme knjigoljubaca i dalje brojno i za kupovinu orno, imaćemo i na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga do 29. oktobra. Prema rečima dramaturga Dušana Kovačevića, predsednika organizacionog odbora ove manifestacije, „uprkos raznim katastrofičnim pričama o kraju književnosti”, među sajamskim štandovima će biti hiljade posetilaca od sedam do poznih godina, koji će sa žarom razgledati, listati i pazariti knjige.