U Srbiji na udaru dve grupe zlostavljanja na internetu

Pored brojnih olakšica, internet nam je doneo i neke manje lepe stvari. Digitalno nasilje sve je češći oblik nasilja. Nažalost, toliko je učestalo da je tokom 2023. godine svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je ovaj oblik zlostavljanja. Stručnjaci kažu da će ta statistika najverovatije rasti u narednim godinama.

Šta je digitalno nasilje?

Digitalno nasilje je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija. Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. Cilj ovakvog ponašanja je da podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.

Kako se nasilje na internetu ispoljava?

Postoje različite vrste digitalnog nasilja.

Najrasprostranjeniji oblici su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka ili fotografija, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, različite prevare putem interneta…

Direktno i indirektno sajber nasilje

Sajber nasilje može da se vrši direktno ili indirektno (uz pomoć posrednika). Moguće je uplitanje i drugih osoba, čak i bez njihovog znanja (npr. korišćenje imena ili adrese bez dozvole).
Kakve su kazne za elektronsko (sajber) nasilje?

Zakoni protiv nasilja, posebno digitalnog, su još uvek novina i ne postoje u svim državama. Zbog toga se mnoge zemlje oslanjaju na druge relevantne zakone, poput zakona protiv uznemiravanja, kako bi kažnjavali nasilje u digitalnom prostoru.

U nekim zemljama koje imaju posebne zakone o nasilju putem interneta, žrtve mogu da traže zaštitu, zabrane komunikaciju sa određenom osobom i, privremeno ili trajno, ograniče upotrebu elektronskih uređaja koje ta osoba koristi za vršenje nasilja.

Međutim, važno je zapamtiti da kažnjavanje nije uvek najefikasniji način za promenu ponašanja nasilnika.

Digitalno nasilje je rodno obojeno

Iako i žene i muškarci mogu biti izloženi digitalnom nasilju, podaci ukazuju na to da su žene i devojčice, za razliku od muškaraca, najčešće žrtve nasilja na internetu. One trpe najdrastičnije vidove nasilja i najviše su pogođene posledicama.

Izveštaj Evropskog ženskog lobija pokazuje da za žene širom sveta postoji 27 puta veća verovatnoća da budu žrtve nasilja na internetu. Pored toga što postoji izrazita nesrazmera za žene i muškarce (uzrasta od 18 do 24 godine) u pogledu stepena rizika od izloženosti nasilju na internetu, žene su u većini i kada je reč o žrtvama najdrastičnijih vidova nasilja, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja. Podaci ukazuju i na to da su žene i devojčice najčešće žrtve tzv. osvetničke pornografije, koja je nastala bez pristanka svih uključenih strana.

Istraživanja u Srbiji koja se tiču ove pojave odnose se pre svega na zastupljenost digitalnog nasilja među učenicima i učenicama i na percepciju roditelja i nastavnika o rizicima na internetu.

Podaci pokazuju da je najveći broj srednjoškolaca i srednjoškolki bio izložen uznemiravanju telefonskim pozivima, SMS porukama i na društvenim mrežama. U takvim situacijama se učenici i učenice najviše obraćaju za pomoć svojim vršnjacima. Digitalnom uznemiravanju su nešto više skloni dečaci i slabiji učenici. Strah od kontakta sa nepoznatim osobama i od seksualnog uznemiravanja u većoj meri je prisutan kod roditelja ženske dece u odnosu na roditelje muške dece.

Koje su posledice internet nasilja?

Zlostavljanje na internetu je specifično jer žrtva od njega ne može da pobegne. Napadi traju, poruke pristižu, komentari se nižu bez pauze, pa žrtva ima osećaj da ni kod kuće ne može da bude “na sigurnom”. Tako se vrši veliki pritisak na osobu, a najčešće decu, i stvara se dodatni stres sa kojim ono ne može da se izbori.

U mnogim slučajevima dete koje pati oseća stid zbog toga što trpi, pa bira da problem sakrije od nastavnika, trenera i roditelja. Veoma je bitno da se sa decom redovno razgovara, ali i da se primeti i najmanja promena u ponašanju, kao što je bes, agresija, povučenost, zabrinutost i nezainteresovanost.

Nažalost, usled nemoći i straha mnoga deca posegnu za samoubistvom kao rešenjem ovog problema. Život u strahu da će ih neko ubiti kao što je obećao preko poruke je nešto što dete ne može da podnese bez pomoći.

Svako dete može biti žrtva, ali i zlostavljač. Neka deca će pristati da maltretiraju pojedinca samo da oni sami ne bi bili maltretirani. Druga deca će se suprotstaviti nasilniku, a potom biti izbačena iz grupe i postati žrtve. Zbog toga je bitno da roditelji kontrolišu šta njihovo dete radi kada je na internetu.
Najbolji načini prevencije i reagovanja na digitalno nasilje

Postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo kako bi sprečili ili predupredili internet nasilje.

Digitalna i medijska pismenost

Ovo su ključne veštine 21. veka, moderni bonton koji nas može naučiti kako da koristimo internet, a da pritom budemo sigurni, kako da delimo i konzumiramo sadržaj, a da pritom nikog ne povredimo, i obrnuto – kako da znamo da nas neko zlostavlja preko interneta, i kako tome da stanemo na put.

Uloga roditelja

Potrebno je deci objasniti da ne treba da učestvuju u vređanju, šikaniranju i zastrašivanju svojih drugara. Naglasite im da ukoliko naiđu na takvo ponašanje treba odmah da pokažu roditeljima koji će znati šta da urade. Pred decom ne treba pričati loše o drugoj deci, pogotovo ne onoj koja idu sa njima u isti razred ili sportsku grupu. Takvo ponašanje može ohrabriti dete da sa društvom krene da zlostavlja dete koje ste vi okarakterisali kao ’glupo’ ili ’dosadno’.

Ne okretati glavu

Ignorisanjem nasilja nećemo pomoći da ono nestane, umesto toga, raširiće se brzo kao vatra i ostaviti mnogo veće posledice. Ignorisanje nije samo odluka da ne reagujemo, već i odluka da reagovanje prepustimo “nekome čija je to obaveza, posao ili dužnost”. Dužnost svih nas je da gradimo bolju budućnost za decu, a to znači borba protiv pojava koje su opasne.

Prijaviti nadležnim organima

Digatalno nasilje se prijavljuje službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova odnosno, posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal Republike Srbije koje je nadležno za krivična dela visokotehnološkog kriminala na području cele države. Njihov imejl je vtk@beograd.vtk.jt.rs;

Obrazovno-vaspitne ustanove su, takođe, u obavezi da postupaju u slučajevima svih oblika nasilja, uključujući i digitalno nasilje, a na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Svaki oblik nasilja kom su izložene učenice i učenici može se prijavitii na SOS liniju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, na broj 0800/200- 201.