Posle novih hapšenja u akciji “Armagedon” ponovo upaljen alarm: Kako da zaštitimo decu od internet predatora?
U akciji “Armagedon” prekjuče je uhapšeno sedam osoba koje se sumnjiče za iskorišćavanje dece za pornografiju. Prilikom pretresanja stanova osumnjičenih, uvidom u računare i računarsku opremu, pronađene su fotografije i video zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od šest do 10 godina, ali i uzrasta ispod dve godine.
Takođe su pronađene poruke kojima su osumnjičeni polno uznemiravali decu i maloletna lica, odnosno pojedini tražili od njih da im pošalju slike i video snimke na kojima su obnaženi.
Komentarišući poslednju akciju policije, direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović kaže za Euronews Srbija da nema pravila kako zaštiti decu od seksualne eksploatacije. On kaže da prvenstveno roditelji treba da grade odnos poverenja sa decom.
Kako dodaje, sa decom treba mnogo da se razgovara i da se podsećaju o rizicima koje donosi prostor na internetu. On poziva i starije od 18 godina, koji su bili žrtve seksualne eksploatacije u maloletnom dobu da im se jave i anonimno podele svoja iskustva, kako bi se bolje razumela deca koja upadaju u zamku.
“Mi kao roditelji treba da smo svesni da imamo taj odnos sa decom i da ona imaju poverenja u nas. To je inače teško jer se deca, naročito u periodu adolecencije, okreću svojoj vršnjačkoj grupi i onda su više otvoreni prema svojim vršnjacima. Kada su mlađi tu možda imamo više mogućnosti da primetimo promene u ponašanju. Ono na šta takođe treba da se ukaže da mi kao roditelji teško shvatamo da neko fotografije, slike našeg deteta, može da gleda na drugačiji način”, kaže on.
Kako dodaje, rodiltelji su upravo ti koji ne bi trebalo da objavljuju fotografije svoje dece na mrežama.
“Ono što možemo da uradimo je to je da im ne damo te materijale. Barem da ih mi ne ostavljamo tamo i da sa decom isto razgovaramo, da budu pažljivi i da i oni ne ostavljaju taj neki svoj otisak i svoje slike koje neko može da iskoristi i da doživi na jedan drugačiji način”, kaže on.
Kaže da je prevencija ključna, i da postoje mogućnosti da deca prijave nadležnima slučaj ili da zatraže pomoć.
“Jedna stvar je kako mi kao roditelji možemo da se informišemo, a druga stvar je da su deca sa svojim vršnjacima, da su deca u školi, da su deca na internetu. Dakle, deca treba da budu svesna da njihove fotografije mogu da budu zloupotrebljene. Dobro je da svaka ta društvena mreža ima svoj neki link, tako da zapravo treba da učimo decu da ako nešto primete, da postoji mogućnost da prijave tu zloupotrebu ili to neko maltretiranje, nasilje”, rekao je on.
Veštačka inteligencija kao još jedan poligon za zloupotrebu
Još jedna od opasnosti koju je donela nova tehnologija su i slike deca koje su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije, i koje takođe privlače predatore i one koje su zainteresovani za maloletnike, i koji vrebaju u onaljn prostoru.
Naime, reč je o fotografijama koje zapravo spadaju u sivu zonu, a to znači da nisu ni legalne, ni ilegalne, jer je očigledno da tehnologija napreduje dosta brže nego svetsko zakonodavstvo.
Sporno je ono što se nalazi na tim fotografijama a to su deca obučena u čipku, kožu, bikini, kratke majice, takođe su u različitim kostimima, poput medicinskih sestara, superheroja, balerina, a prema komentarima koji se nalaze ispod tih fotografija, shvata se da je veoma zabrinjavajuće šta se dešava na društvenim mrežama ovim povodom.
Dometi veštačke inteligencije, pa i zloupotreba su veliki. Primer za to je i Tik Tok trend, tačnije mogućnost gde možete da napravite svoje buduće dete. Naime, veštačka inteligecnija će vam omogućiti da napravite svoje buduće realistično dete, ali i to naravno može da podlegne zloupotrebama. Dokaz za to su neprikladni komentari koji su se nalazili ispod beba koje je kreirala veštačka ineligencija.
Direktor organizacije CyberTipline smatra da ne postoji nikakav argument zbog kojeg bi ovakve fotografije bile u redu, iako se na njima nalaze nepostojeća deca. Zbog toga, smatra on, društvene mreže mogu mnogo toga da urade.
Takođe je portparol TikToka rekao da ova mreža koristi automatizaciju kako bi lakše označili moguće dokaze o predatorskom ponašanju. Međutim da to nije dovoljno govori sama činjenica da je svega nekoliko minuta potrebno da se na tim društvenim mrežama nađete uz pomoć ključnih reči.
Dokaz za to je i vest da je FBI uhapsio čoveka koji je uz pomoć veštačke inteligencije generisao oko 13.000 fotografija, i zbog toga je uhapšen. On je navodno te fotografije slao maloletniku putem Instagrama, a upravo je napravio te fotografije uz pomoć jednog alata koji je dostupan putem interneta.
I trenutno se sve ovo nalazi i dalje u nekoj sivoj zoni. Zbog toga je i baronica iz britanskog parlamenta, baronica Kidron, predložila amadman prema kojim bi bilo kažnjivo upravo generisanje alata koji mogu da povuku takve podatke i iskoriste ih u ove svrhe, što nam govori koliko je zakon još uvek nemoćan u odnosu na napredne tehnologije.
Ipak, tehnološke kompanije se bore i Google, Meta, Open AI, Microsoft i Amazon su se obavezali da će pregledati podatke koje obučavaju takve sisteme i da će isključiti sam materijal koji uključuje seksualno zlostavljanje dece i ukloniti ih iz upotrebe u svim budućim modelima.
Međutim, analitičari kažu da ovakav sadržaj sve vreme raste, tako da se čini da je potrebno uložiti još veće napore. Činjenica je da sve kaska za novom, naprednom tehnologijom.
Četiri vrste predatora
Saša Živanović, potpredsednik Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment i bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koji je inače osam godina bio deo akcije “Armagedon” objasnio je ranije za Euronews Srbija da postoji četiri kategorije predatora na internetu.
“Prvi su takozvani kolekcionari. Oni pristupaju pedofilskim stranicama i preuzimaju sadržaj na svoje uređaje. Druga kategorija su kolekcionari distributeri i oni preko skrivenih foruma razmenjuju saznanja i savete sa ostalima, u trećoj grupi su poznati kao proizvođači i oni proizvode i prodaju pedofilski materijal. Svima njima je lakše ući u trag ako se uporede sa četvrtom grupom, to su ‘predatori voajeri’ koji samo pristupaju stranicama na kojima se nalazi pedofilski sadržaj. Oni zapravo ne preuzimaju materijal, pa im je zbog toga teško ući u trag”, objasnio je renije Živanović.
Kaže da je tokom svog učešća u akciji “Armagedon” srpska policija na početku bila zaprepašćena koliko su zapravo internet predatori zastupljeni kod nas.
Međutim, svest roditelja nekada može da ide u suprotnom pravcu. Na to ukazuje upravo Živanović jee je bilo raznih priča o tome kako zapravo roditelji reaguju kada saznaju da im je dete bilo žrtva.
“Najveća greška koju roditelji čine, a mi smo bili svedoci tome, je da svu krivicu prebace na dete. Ranije je ono moralo u njihovom prisustvu da daje izjavu policiji pa su oni to teško podnosili. Onda bi naišli na problem jer bi se dete zatvorlilo, a svaka infomacija koju dobijemo bude veoma važna, jer može da osvetli tragove na druge predatore. Poznato je da oni često sarađuju i poznaju se pa tako možemo da otkrijemo i celu mrežu, što se dešavalo”, kaže on.
Živanović ističe da ključ borbe protiv online predatora leži u roditeljima. Čak mnogi roditelji svojoj deci prave naloge na društvenim mrežama i nesvesno ih uvode u opasnost.
Zbog toga, kaže, u Srbiji se dosta radi na informisanju roditelja jer je, objašnjava, veliki problem da roditelj “preuzme zakon u svoje ruke”.
Kako se zaštiti?
Stručnjaci kažu da je vrlo je važno da roditelji budu upućeni u internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja. Uvek treba da pitaju decu: šta posećuju na internetu, s kim četuju, ko stupa u kontakt s njima.
Ovi slučajevi mogu se mogu se prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih I štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacinonalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.