Tragična smrt dvanaestogodišnjeg Klarka Harmana u kampu za problematične tinejdžere Trejls Karolina u Severnoj Karolini skrenula je pažnju na ozbiljne probleme u tretmanu dece sa posebnim potrebama i društvenim izazovima. Harman, koji je bolovao od ADHD-a i migrena, umro je prve noći nakon što je zatvoren u neispravan bivak, gde je, prema izveštaju mrtvozornika, ostao bez dovoljno vazduha i ugušio se. Ovaj incident je okarakterisan kao ubistvo, a kamp se suočava sa potencijalnim krivičnim optužbama.
Pritisak Savremenog Društva i Uloga Društvenih Mreža
Mnogi roditelji osećaju pritisak dok pokušavaju da odgajaju decu u današnjem društvu, gde se detinjstvo čini sve kraćim, a deca su izložena različitim pritiscima, uključujući one koji dolaze iz digitalnog sveta. Društvene mreže i internet su značajan faktor u životima mladih, često dovodeći do povećanog stresa i mentalnih problema.
Negativni Uticaji Društvenih Mreža na Mentalno Zdravlje
Istraživanja pokazuju da prekomerno korišćenje društvenih mreža može negativno uticati na mentalno zdravlje mladih. Visoka upotreba ekrana je često povezana sa nižim nivoom psihološkog blagostanja. Mladi, posebno pripadnici Generacije Z, koji provode više od dva sata dnevno na društvenim mrežama, često prijavljuju viši nivo anksioznosti, depresije i osećaja izolacije. To je delom zbog prekomerne stimulacije centra za nagradu u mozgu, što može stvoriti putanje slične zavisnosti, kao i zbog normalizacije štetnih ponašanja kao što su samopovređivanje i poremećaji u ishrani (McKinsey & Company) (Yale Medicine).
Društvene Mreže i Zdrave Navike
Pored toga, društvene mreže mogu ometati zdrave navike, poput spavanja. Mnogi tinejdžeri koriste svoje uređaje do kasno u noć, što dovodi do lošeg kvaliteta sna i kraćeg trajanja sna, ključnih za njihov emocionalni i fizički razvoj. Stalna izloženost idealizovanim slikama i načinima života na društvenim mrežama takođe doprinosi problemima kao što su nisko samopouzdanje i zabrinutost zbog izgleda (McKinsey & Company) (Yale Medicine).
Balansiranje Digitalnog i Stvarnog Sveta
Iako društvene mreže nude benefite kao što su povećan pristup zdravstvenim resursima i platforma za samoizražavanje, negativni uticaji su značajni i izraženiji kod mlađih generacija. Roditelji i staratelji imaju ključnu ulogu u praćenju i usmeravanju korišćenja društvenih mreža kod tinejdžera kako bi ublažili ove rizike. Uspostavljanje pravila, ograničavanje korišćenja uređaja noću i promovisanje zdravih aktivnosti van interneta mogu pomoći u upravljanju negativnim efektima.
Tragičan slučaj smrti Klarka Harmana ističe potrebu za pažljivijim nadzorom i boljim uslovima u kampovima za problematične tinejdžere, ali i otvara širu diskusiju o izazovima sa kojima se mladi suočavaju u današnjem digitalnom svetu. Roditelji, staratelji i društvo u celini moraju se angažovati kako bi osigurali zdrav razvoj dece, balansirajući između digitalnih i stvarnih svetova.
Za dodatne informacije o ovim pitanjima i strategijama za upravljanje korišćenjem društvenih mreža među tinejdžerima, preporučujemo resurse Američkog psihološkog udruženja i Yale Medicine.
Izvor: Srbija Danas
