Ako kliknete na ove linkove, ODOŠE VAM SVE PARE SA RAČUNA! Prevaranti su veoma vešti: “U prvi mah VAM NEĆE TRAŽITI NOVAC, već ovo…”
U današnjem digitalnom dobu, kada su SMS i Viber poruke postale svakodnevica, važno je biti oprezan i proveriti autentičnost informacija koje dobijamo. Sve češće smo svedoci internet prevara, među kojima se posebno ističu lažne poruke koje obećavaju brzu i laku zaradu.
Jedan od uobičajenih primera su poruke koje nude privlačne cifre, obično od 6.000 do 20.000 dinara dnevno, kako bi privukle korisnike da kliknu na link ili podele svoje lične podatke. Ali ko su ljudi iza ovih oglasa i koliko su oni zaista verodostojni?
Etčki haker Mikica Ivošević objašnjava da se često dešava da korisnici dobijaju poruke od navodnih kurirskih službi, poput Pošte, tvrdeći da imaju paket koji čeka isporuku. Klikom na link u poruci, korisnici se često suočavaju sa zahtevom za ispravku navodnih grešaka u obradi transakcije, pri čemu se traže podaci o kreditnoj kartici. Nažalost, ovo je uobičajena prevara na internetu, gde prevaranti koriste podatke koje su korisnici već ostavili na drugim online prodavnicama za naručivanje robe, dok se novac sa kartice povlači bez znanja korisnika.
Napadači su izuzetno vešti u pronalaženju načina da dođu do podataka od kojih mogu imati koristi. U početnoj fazi, obično ne traže novac direktno, već prikupljaju informacije koje kasnije koriste za manipulaciju korisnicima, tvrdeći da su se dogodile greške koje zahtevaju uplatu novca.
Problem otvaranja linkova nepoznatog porekla je posebno akutan. Iako mejlovi često izgledaju sigurno, klikom na link korisnik može završiti na stranici koju je napravio napadač. Takve stranice često sadrže aplikacije koje omogućavaju prevarantima da prikupe lične podatke korisnika. Čak i bez unošenja podataka, klikom na link računar korisnika može biti inficiran, omogućavajući napadačima pristup različitim informacijama.
Ljudi često veruju da će dobiti SMS kod prilikom plaćanja karticom, ali prevaranti znaju za servise gde ta verifikacija nije potrebna, što im omogućava da izvrše transakcije bez znanja korisnika.
Na pitanje da li postoji program na telefonu koji može zaštititi korisnike, Ivošević objašnjava da je to stalna borba. Iako antivirusni programi i druga sigurnosna rešenja mogu pomoći, napadači stalno traže propuste u tim softverima kako bi kreirali viruse koje antivirusni programi ne mogu da otkriju. Takođe, prevaranti mogu napraviti fišing stranice gde korisnici ostavljaju podatke koje servisi ne mogu da detektuju.
Podaci koje hakeri prikupljaju mogu se koristiti za različite svrhe. Neki hakeri se bave ucenom, preuzimajući slike i snimke koje koriste za pritisak na pojedince, dok drugi masovno prikupljaju podatke za potrebe lažnog marketinga. Najčešći su napadi na firme, gde hakeri zaključavaju podatke kompanija i traže otkupninu kako bi podaci ostali tajni. Ove aktivnosti mogu ozbiljno paralisati rad firme i dovesti do ogromnih gubitaka. Neki hakerski karteli postigli su prihode od preko milijardu dolara kroz ovakve ucene.
Izvor teksta i fotografije: Blic
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/eticki-haker-objasnio-kako-prepoznati-i-zastititi-se-od-internet-prevara/jbvbwy9