Algoritmi društvenih mreža i deca: Potresna priča 13-godišnje Medi Krosvel

Algoritmi društvenih mreža i deca ponovo su u centru javne rasprave nakon smrti 13-godišnje Medi Krosvel iz Kanade, čija porodica tvrdi da joj je jedna platforma iznova preporučivala sadržaje povezane sa samopovređivanjem i samoubistvom.

Madison „Medi“ Krosvel preminula je 13. septembra 2025. godine, samo nekoliko dana nakon 13. rođendana. Njena majka Čelsi Vitingam opisala ju je kao voljenu ćerku, sestru i prijateljicu, uspešnu učenicu i posvećenu takmičarsku gimnastičarku.

Porodica je koristila roditeljske kontrole, pratila vreme provedeno pred ekranom i otvoreno razgovarala sa Medi. Uprkos tome, kako tvrdi njena majka, nisu znali u kojoj meri je devojčica bila izložena opasnim sadržajima koje joj je preporučivala društvena mreža.

Slučaj je pokrenuo pitanje koje se tiče svake porodice: da li roditeljska kontrola može da zaštiti dete ako roditelji ne vide šta mu algoritam preporučuje?

Ko je bila Medi Krosvel?

Medi je živela u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija. Porodica ju je opisala kao inteligentnu, duhovitu i izuzetno voljenu devojčicu, koja je svojom energijom donosila radost ljudima oko sebe.

Bila je talentovana gimnastičarka, uspešna učenica i odana prijateljica. Njena iznenadna smrt ostavila je porodicu i lokalnu zajednicu bez odgovora.

Čelsi Vitingam javno je iznela tvrdnju da je njena ćerka pre smrti bila više puta izložena štetnom sadržaju koji joj je preporučivala jedna društvena platforma.

Naziv platforme nije objavljen u zvaničnom saopštenju Vlade Britanske Kolumbije. Takođe nisu javno predstavljeni rezultati istrage koji bi utvrdili u kojoj meri je sadržaj sa društvenih mreža doprineo tragediji.

Zbog toga je važno razlikovati izjave i iskustvo porodice od činjenica koje bi tek trebalo da budu pravno ili medicinski potvrđene.

Roditelji su koristili kontrole, ali nisu videli preporuke algoritma

Madina porodica nije ignorisala njen digitalni život.

Prema rečima njene majke, roditelji su:

• uključili roditeljske kontrole na telefonu;
• pratili vreme koje provodi pred ekranom;
• razgovarali sa njom;
• trudili se da joj obezbede sigurno porodično okruženje;
• verovali da preduzimaju sve razumne mere zaštite.

Ono što nisu mogli jednostavno da vide bio je sadržaj koji je algoritam birao i prikazivao njihovom detetu.

„Nismo imali razloga da sumnjamo u obim onoga čemu je Medi bila izložena“, poručila je Čelsi u izjavi koju je objavila Vlada Britanske Kolumbije.

Ovaj slučaj ne znači da roditeljske kontrole nemaju svrhu. One mogu ograničiti vreme korišćenja, blokirati određene aplikacije i sprečiti kupovine ili pristup pojedinim kategorijama sadržaja.

Međutim, roditeljska kontrola često ne prikazuje zbog čega je određeni video preporučen, koliko sličnog sadržaja dete dobija niti kako sistem prilagođava njegov sadržaj na osnovu ponašanja.

Više o granicama takvih alata pročitajte u tekstu Roditeljski nadzor dece: zaštita ili lažna sigurnost?.

Kako algoritmi društvenih mreža biraju sadržaj?

Algoritmi društvenih mreža analiziraju ponašanje korisnika kako bi procenili koji sadržaj će najduže zadržati njegovu pažnju.

Sistem može pratiti:

• koliko dugo korisnik gleda određeni snimak;
• da li ga je pogledao više puta;
• koje objave lajkuje, čuva ili deli;
• koje profile prati;
• šta pretražuje;
• na kojim sadržajima zastaje;
• kakve objave gledaju slični korisnici.

Dete ne mora da lajkuje ili komentariše problematičan sadržaj da bi algoritam registrovao interesovanje. Ponekad je dovoljno da se duže zadrži na jednom snimku.

Nakon toga mogu uslediti preporuke sličnih objava. Tako dete može ući u takozvanu algoritamsku spiralu u kojoj mu se prikazuje sve uži i intenzivniji krug sadržaja.

To ne dokazuje da platforme svakom detetu namerno prikazuju sadržaje o samopovređivanju. Međutim, pokazuje zašto sistemi optimizovani za zadržavanje pažnje moraju imati posebne zaštitne mehanizme za maloletne korisnike.

Zašto je sadržaj o samopovređivanju posebno opasan?

Sadržaj povezan sa samopovređivanjem može biti predstavljen na različite načine – kroz snimke, muziku, citate, fotografije, šifre, „estetske“ objave ili zajednice koje opasno ponašanje predstavljaju kao normalno.

Posebno je rizičan sadržaj koji:

• romantizuje ili normalizuje samopovređivanje;
• prikazuje ga kao način rešavanja emocionalnog bola;
• podstiče skrivanje problema od roditelja;
• nudi konkretne opasne instrukcije;
• ismeva traženje stručne pomoći;
• predstavlja smrt kao jedini izlaz;
• okuplja ranjive maloletnike u zatvorene grupe.

Nije svaki sadržaj koji govori o mentalnom zdravlju štetan. Edukativni i stručni sadržaji mogu pomoći detetu da prepozna problem i zatraži podršku.

Ključna razlika nalazi se između sadržaja koji podstiče opasno ponašanje i sadržaja koji promoviše oporavak, pomoć i razgovor.

Zašto porodice ne mogu same da kontrolišu algoritme?

Roditelji mogu proveravati aplikacije, razgovarati sa detetom i postavljati vremenska ograničenja. Međutim, nemaju potpuni uvid u način na koji platforma rangira i preporučuje objave.

Čelsi Vitingam zato zahteva:

• veću transparentnost sistema za preporučivanje;
• jasnije metode provere uzrasta;
• regulisanje sadržaja koji podstiče samopovređivanje;
• nezavisan nadzor društvenih platformi;
• brže reagovanje kada je dete u neposrednoj opasnosti;
• edukaciju dece i roditelja;
• ograničavanje prikupljanja podataka o maloletnicima.

„Porodice ne mogu same da se bore protiv tehnoloških sistema vrednih milijarde dolara“, navela je Madina majka.

Njena poruka nije da roditelji treba potpuno da odustanu od nadzora, već da se odgovornost ne može prebaciti isključivo na porodice. Platforme imaju podatke, tehnološke mogućnosti i direktan uvid u sadržaj koji njihovi sistemi preporučuju.

Kanada predlaže zabranu naloga za mlađe od 16 godina

Kanadska vlada je u junu 2026. predstavila predlog zakona C-34, poznat kao Zakon o bezbednim društvenim mrežama.

Predlog predviđa da deca mlađa od 16 godina ne mogu imati naloge na društvenim mrežama. Platforma bi mogla da zatraži izuzeće ako dokaže da je uvela dovoljno snažne mere zaštite dece.

To znači da nije predložena bezuslovna zabrana svake platforme za sve mlađe korisnike.

Predlog zakona obuhvata sedam kategorija štetnih sadržaja, među kojima su:

• sadržaj koji seksualno viktimizuje dete;
• sadržaj koji navodi dete da se povredi;
• digitalno vršnjačko nasilje;
• podsticanje nasilja;
• govor mržnje;
• terorizam i nasilni ekstremizam;
• intimni sadržaj objavljen bez pristanka.

Platforme bi morale da procenjuju rizike, uvode bezbedniji dizajn, omogućavaju jednostavno prijavljivanje sadržaja i objavljuju planove digitalne bezbednosti.

Šta bi radila kanadska Komisija za digitalnu bezbednost?

Predlog zakona C-34 predviđa osnivanje nezavisne Komisije za digitalnu bezbednost Kanade.

Komisija bi trebalo da:

• nadzire sprovođenje zakona;
• proverava planove bezbednosti platformi;
• sprovodi revizije;
• izdaje naloge za usklađivanje;
• prima određene pritužbe korisnika;
• kažnjava kompanije koje ne ispunjavaju obaveze;
• donosi standarde za proveru uzrasta;
• razvija obrazovne resurse za građane.

Pošto je u pitanju predlog zakona, Komisija još nije počela da radi u punom predviđenom kapacitetu. Tek nakon završetka zakonodavnog postupka biće poznati konačni rokovi, pravila i način sprovođenja.

Australija najavila kazne do 99 miliona dolara

Australija već primenjuje ograničenje naloga na društvenim mrežama za osobe mlađe od 16 godina.

Australijska vlada je u junu 2026. najavila da će maksimalnu kaznu za sistemsko kršenje ovog zakona povećati sa 49,5 na 99 miliona australijskih dolara.

Ta suma predstavlja približno 68 miliona američkih dolara. Kazna se ne odnosi automatski na svako pojedinačno kršenje niti na roditelje i decu, već na sistemske propuste kompanija da preduzmu razumne korake kako bi sprečile mlađe od 16 godina da imaju naloge.

Australijski regulator eSafety istražuje moguću neusklađenost platformi Facebook, Instagram, Snapchat, TikTok i YouTube.

Ovaj model pokazuje da se odgovornost sve više premešta sa porodica na kompanije koje upravljaju platformama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da zabrane same po sebi nisu dovoljne ako deca mogu jednostavno da zaobiđu proveru uzrasta ili pređu na manje regulisane servise.

Kako roditelji mogu da provere šta algoritam prikazuje detetu?

Pored vremenskih ograničenja i roditeljskih kontrola, korisno je zajedno sa detetom povremeno pregledati:

• početnu stranicu i preporučene objave;
• istoriju gledanja i pretraživanja;
• sačuvane i lajkovane objave;
• profile koje dete prati;
• privatne i zatvorene grupe;
• rezervne naloge;
• preporuke koje se pojavljuju nakon jednog problematičnog videa;
• podešavanja oglasa i personalizacije;
• dozvole za prikupljanje podataka.

Cilj nije da roditelj tajno pretražuje svaki razgovor, već da dete nauči kako algoritam funkcioniše i kako može da utiče na preporuke.

Na većini platformi korisnik može označiti sadržaj opcijom „Ne zanima me“, blokirati određene profile, obrisati istoriju gledanja, ograničiti personalizaciju i prijaviti sadržaj koji promoviše samopovređivanje.

Za dodatne smernice pogledajte Digitalne opasnosti za decu: vodič za roditelje.

Koji znaci mogu ukazivati na ozbiljnu emotivnu krizu?

Roditelji treba da obrate pažnju na:

• povlačenje od porodice i prijatelja;
• gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti;
• nagle promene raspoloženja;
• osećanje bezvrednosti ili beznađa;
• promene spavanja i ishrane;
• skrivanje delova tela;
• neobjašnjive povrede;
• pretraživanje sadržaja o samopovređivanju;
• razgovore o smrti ili nestajanju;
• poklanjanje ličnih stvari;
• opraštanje od bliskih osoba;
• iznenadno smirenje nakon perioda teške krize.

Jedan znak ne mora značiti da dete razmišlja o samoubistvu. Međutim, više promena ili direktno pominjanje smrti zahtevaju ozbiljnu i brzu reakciju.

Pitanje „Da li razmišljaš da povrediš sebe?“ neće detetu „usaditi ideju“. Direktan, miran razgovor može mu pokazati da nije samo i otvoriti put ka stručnoj pomoći.

Šta uraditi ako je dete u neposrednoj opasnosti?

Ako dete govori da želi da umre, ima konkretan plan ili je već počelo da se povređuje:

1. ne ostavljajte ga samo;
2. mirno ga saslušajte, bez kritike i osuđivanja;
3. uklonite sredstva kojima bi moglo da se povredi;
4. odmah pozovite Hitnu pomoć ili policiju;
5. obratite se najbližoj zdravstvenoj ustanovi;
6. ne pokušavajte da problem rešite samo zabranom telefona.

U Srbiji su dostupni:

• Hitna pomoć: 194
• Policija: 192
• Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva: 0800/309-309, opcija 1
• Nacionalna dečija linija NADEL: 116 111
• Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu: 19833

Nacionalna SOS linija Klinike „Dr Laza Lazarević“ dostupna je 24 časa dnevno. Poziv je besplatan, a postoji i mogućnost dopisivanja sa stručnjacima preko sajta Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistva.

Priča o Medi Krosvel nije dokaz da će svako dete koje koristi društvene mreže doživeti ozbiljnu štetu. Ona jeste upozorenje da roditeljska kontrola i ograničenje vremena pred ekranom nisu dovoljni ako platforme ne obezbede transparentne i bezbedne preporuke za maloletnike.

Roditelji treba da razgovaraju sa decom i prate promene u njihovom ponašanju. Ali kompanije koje prikupljaju podatke maloletnika i upravljaju njihovim digitalnim okruženjem takođe moraju snositi odgovornost za način na koji su njihovi sistemi dizajnirani.