Mreža 764: Kako deca u video-igrama postaju žrtve ucena i nasilja?

Mreža 764 predstavlja rastuću internet opasnost koja preko društvenih mreža, aplikacija za dopisivanje i platformi za igranje pronalazi decu, zadobija njihovo poverenje, a zatim ih izlaže ucenama, seksualnoj eksploataciji, samopovređivanju i nasilju.

FBI je u februaru 2026. upozorio roditelje na nagli porast aktivnosti mreže „764“ i njenih brojnih ogranaka. Američki istražitelji navode da trenutno istražuju više od 350 osoba povezanih sa nasilnim onlajn mrežama, dok su slučajevi zabeleženi u desetinama zemalja.

Iza broja 764 ne nalazi se jedna uređena organizacija, već decentralizovan ekosistem onlajn grupa koje menjaju nazive, otvaraju nove kanale i okupljaju osobe zainteresovane za seksualnu eksploataciju, ucene i ekstremno nasilje.

Posebno zabrinjava činjenica da među učesnicima nisu samo odrasli predatori. Neki članovi su tinejdžeri koji istovremeno mogu biti i žrtve i izvršioci zlostavljanja.

Šta je mreža 764?

Naziv „764“ prvobitno je bio povezan sa onlajn grupom nastalom u Sjedinjenim Američkim Državama oko 2020. godine. Vremenom je postao zajednički naziv za širi krug povezanih nasilnih internet zajednica.

Američko Ministarstvo pravde opisuje 764 kao mrežu nasilnih ekstremista koji ciljano traže ranjive osobe, naročito decu i tinejdžere. Njihov cilj može biti seksualno zadovoljavanje, sticanje statusa unutar grupe, ostvarivanje kontrole nad žrtvom ili širenje nasilja i društvenog haosa.

Članovi mreže dele materijale seksualnog zlostavljanja dece, snimke nasilja i druge uznemirujuće sadržaje. Takav materijal koriste za ucene, privlačenje novih članova i dokazivanje statusa unutar grupe.

Evropol upozorava da nasilne onlajn zajednice dele sadržaje koji uključuju seksualnu eksploataciju dece, samopovređivanje, zlostavljanje životinja i ekstremno nasilje.

Kako mreža 764 pronalazi decu?

Prvi kontakt često izgleda potpuno bezazleno.

Predatori i drugi članovi mreže mogu upoznati dete preko:

• platformi za igranje;
• društvenih mreža;
• javnih četova;
• aplikacija za dopisivanje;
• privatnih grupa i servera;
• zajednica posvećenih muzici, igrama ili mentalnom zdravlju.

U medijskim istragama kao mesta prvog kontakta pominju se platforme kao što su Roblox, Minecraft i Discord. To ne znači da je svako dete koje koristi ove platforme ugroženo, niti da su same igre deo mreže 764. Rizik nastaje kada nepoznata osoba iskoristi mogućnost komunikacije kako bi dete postepeno odvela u privatni razgovor.

Član grupe može se predstaviti kao vršnjak, ponuditi prijateljstvo, podršku ili razumevanje i zainteresovati se za probleme koje dete ima kod kuće ili u školi.

Tek nakon što zadobije njegovo poverenje, komunikacija prelazi na zahteve za privatnim fotografijama, snimcima ili izvođenjem određenih „izazova“.

Više o rizicima koje nose savremene platforme pročitajte u tekstu Digitalne tehnologije i rizici koje sa sobom nose.

Od prijateljstva do seksualne iznude

Mreža 764 koristi postupak poznat kao grooming, odnosno postepeno emocionalno približavanje detetu radi njegove manipulacije i iskorišćavanja.

Predator može danima ili nedeljama glumiti prijatelja ili romantičnog partnera. Od deteta zatim traži fotografiju ili snimak, predstavljajući to kao dokaz poverenja.

Kada dobije osetljiv materijal, počinje seksualna iznuda – sextortion. Detetu se preti da će fotografije biti poslate roditeljima, nastavnicima i prijateljima ili javno objavljene ako ne ispuni nove zahteve.

Zahtevi postaju sve opasniji. Žrtva može biti prisiljavana da napravi dodatne seksualne sadržaje, povredi sebe ili drugu osobu, zlostavlja životinju ili snimi nasilje.

Pošto se stidi i plaši reakcije roditelja, dete često pokušava samo da izađe iz situacije. Upravo ta izolacija nasilniku omogućava još veću kontrolu.

Kada žrtva postane deo mreže

Jedna od najopasnijih osobina mreže 764 jeste brisanje granice između žrtve i izvršioca.

Pojedina deca, nakon dužeg perioda manipulacije i izlaganja nasilju, mogu početi da izvršavaju zadatke grupe, dele uznemirujuće sadržaje ili vrbuju druge maloletnike. Nekima se obećavaju status, pripadnost i zaštita, dok se drugima preti objavljivanjem materijala koji je ranije iznuđen od njih.

To ne znači da dete prestaje da bude žrtva. Reč je o začaranom krugu straha, ucene, izolacije i potrebe za pripadanjem.

Zbog toga roditelji ne treba odmah da reaguju optuživanjem i kažnjavanjem ako otkriju da je dete slalo problematične poruke ili sadržaje. Najpre je potrebno utvrditi da li je bilo ucenjeno, zastrašeno ili manipulisano.

Nasilje se iz digitalnog sveta prenosi u stvarnost

Opasnost mreže 764 ne završava se na internetu.

U Švedskoj je četrnaestogodišnji dečak 2024. godine prenosio uživo napad nožem na stariju osobu, dok su ga članovi nasilne internet zajednice ohrabrivali. Slučaj je kasnije razmatran pred švedskim sudom.

Istrage su otkrile i slučajeve u kojima su članovi povezanih mreža podsticali maloletnike na pokušaje samoubistva, napade na druge osobe, okrutnost prema životinjama, pretnje školama i planiranje masovnog nasilja.

Osoba koja se smatra tvorcem prvobitne grupe povezane sa nazivom 764 osuđena je 2023. godine u SAD na 80 godina zatvora. Međutim, hapšenje i osuda pojedinih članova nisu ugasili mrežu. Njeni ogranci nastavljaju da se pojavljuju pod novim imenima.

U aprilu 2025. američke vlasti uhapsile su još dvojicu navodnih vođa jednog ogranka, poznatog kao „764 Inferno“. Oni su optuženi za vođenje međunarodne mreže za eksploataciju dece, ali sudski postupak protiv njih još nije završen i smatraju se nevinim dok se krivica ne dokaže.

Koja deca su najčešće na meti?

Svako dete koje komunicira sa nepoznatim osobama može postati meta. Ipak, nasilnici posebno traže decu koja:

• osećaju usamljenost i izolovanost;
• imaju probleme u porodici ili školi;
• traže prihvatanje i pripadnost;
• imaju simptome depresije ili anksioznosti;
• već razmišljaju o samopovređivanju;
• otvoreno govore o problemima mentalnog zdravlja;
• provode mnogo vremena u privatnim onlajn grupama;
• nemaju odraslu osobu kojoj veruju.

Predator detetovu ranjivost u početku može predstaviti kao razlog za bliskost: „Ja te razumem“, „I meni se isto dogodilo“ ili „Možeš meni sve da kažeš“.

To je često početak emocionalne manipulacije.

Znakovi upozorenja koje roditelji ne treba da ignorišu

FBI navodi niz promena koje mogu ukazivati da je dete žrtva nasilne onlajn mreže:

• naglo povlačenje, razdražljivost ili promene raspoloženja;
• skrivanje ekrana i panično brisanje razgovora;
• promena navika spavanja ili ishrane;
• prekrivanje određenih delova tela bez jasnog razloga;
• neobjašnjive posekotine, ogrebotine, opekotine ili modrice;
• simboli, brojevi ili imena urezani ili ispisani na koži;
• razgovori o smrti, bezvrednosti ili nestajanju;
• nepoznati pozivi i poruke;
• strah da će privatne fotografije biti objavljene;
• neobjašnjivi pokloni ili paketi;
• objavljivanje ličnih podataka deteta na internetu;
• naglo interesovanje za ekstremno nasilne sadržaje;
• okrutnost prema životinjama ili mlađoj deci.

Pojedinačni znak ne mora automatski značiti da je dete povezano sa mrežom 764. Međutim, kombinacija više naglih promena zahteva miran razgovor i stručnu procenu.

Više o oblicima internet nasilja i promenama u ponašanju pročitajte u tekstu Kako se odvija digitalno nasilje – i šta vaše dete i vi morate da znate.

Kako roditelj treba da reaguje?

Ako dete prizna da ga neko ucenjuje ili prisiljava na nasilje, najvažnije je da ne oseti da je kažnjeno zato što je zatražilo pomoć.

Roditelj treba da:

1. ostane smiren i jasno kaže detetu da nije krivo;
2. ne nastavlja komunikaciju sa osumnjičenom osobom u ime deteta;
3. sačuva korisnička imena, linkove, poruke i snimke ekrana;
4. ne preuzima i ne prosleđuje eksplicitne snimke deteta;
5. prijavi nalog platformi i nadležnim organima;
6. promeni lozinke i uključi verifikaciju u dva koraka;
7. proveri da li su objavljeni adresa, škola ili drugi podaci deteta;
8. potraži stručnu psihološku pomoć;
9. ne ostavlja dete samo ako postoji neposredan rizik od samopovređivanja.

Pre blokiranja naloga treba sačuvati podatke koji mogu pomoći istrazi. Međutim, eksplicitni materijal ne treba slati drugim osobama niti deliti u roditeljskim grupama.

Uputstva za prijavljivanje naloga dostupna su u vodiču Kako prijaviti nasilje ili uznemiravanje na društvenim mrežama.

Gde prijaviti slučaj u Srbiji?

Ako je dete izloženo ucenama, seksualnoj eksploataciji, pretnjama ili podsticanju na nasilje, slučaj se može prijaviti na sledeće kontakte:

• Policija: 192
• Hitna pomoć: 194
• Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu: 19833
• MUP – prijava pedofilije: prijavipedofiliju@mup.gov.rs
• Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala: vtk@mup.gov.rs
• Nacionalni kontakt centar „Pametno i bezbedno“

Ako dete govori da želi da umre, ima plan da sebi oduzme život ili je već počelo da se povređuje, ne ostavljajte ga samo i odmah pozovite policiju, Hitnu pomoć ili najbližu zdravstvenu ustanovu.

Dostupna je i Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva Klinike „Dr Laza Lazarević“: 0800/309-309, opcija 1. Linija radi 24 časa dnevno, a poziv je besplatan. Podrška putem onlajn četa dostupna je na sajtu Nacionalne SOS linije.

Deci i mladima dostupna je i Nacionalna dečija linija NADEL na broju 116 111, svakog dana tokom 24 časa.

Razgovor je najvažnija zaštita

Sama zabrana Robloxa, Minecrafta, Discorda ili društvenih mreža ne može potpuno zaštititi dete. Nasilnici prelaze sa jedne platforme na drugu i stalno menjaju nazive svojih grupa.

Najvažnija zaštita je odnos u kojem dete zna da može roditelju da pokaže neprijatnu poruku, prizna grešku ili zatraži pomoć bez straha da će biti kažnjeno, poniženo ili da će mu odmah biti oduzet telefon.

Mreža 764 pokazuje koliko brzo bezazlen razgovor u igri može prerasti u manipulaciju i ucenu. Zato roditelji treba da znaju sa kim dete razgovara, koje platforme koristi i kako reaguje kada mu se nepoznata osoba obrati.

Kontrola podešavanja jeste važna. Ali poverenje i redovan razgovor mogu biti ono što će detetu omogućiti da pomoć zatraži na vreme.