Džulsov zakon: Da li je viralni izazov doveo do smrti 14-godišnjaka?

Džulsov zakon nastao je nakon smrti 14-godišnjeg Džulsa Svinija, čija majka već četiri godine pokušava da utvrdi da li je njen sin stradao učestvujući u opasnom viralnom izazovu na društvenim mrežama.

Julian „Džuls“ Svini pronađen je bez svesti u svojoj sobi 13. aprila 2022. godine u Velikoj Britaniji. Nedugo pre toga ponašao se uobičajeno, provodio vreme sa prijateljem i dogovarao igranje video-igre.

Nije pronađena oproštajna poruka, a porodica i prijatelji nisu mogli da objasne zbog čega bi Džuls namerno sebi oduzeo život.

Prvobitna istraga nije utvrdila tačan splet događaja koji je doveo do njegove smrti. Njegova majka Elen Rum veruje da smrt nije bila namerna i da je Džuls možda pokušavao da izvede opasan izazov koji je video na društvenim mrežama.

Ta mogućnost još nije dokazana. Međutim, odluka britanskog Višeg suda iz jula 2026. omogućila je pokretanje nove istrage u kojoj će biti razmotreni i digitalni tragovi koji su prvi put izostavljeni.

Šta se dogodilo Džulsu Sviniju?

Prema podacima iz sudske odluke, Džuls je na dan smrti provodio vreme sa prijateljem i ponašao se potpuno uobičajeno. Oko 21.50 poslao je poruku drugom prijatelju i pitao ga da zajedno igraju video-igru.

Kasnije su ga majka i njen partner pronašli u ozbiljnom zdravstvenom stanju. Pozvana je Hitna pomoć, ali Džuls nije mogao biti spasen.

Policija je pregledala njegov telefon, tablet i računar. Nisu pronađeni dokazi o alkoholu ili drogama, oproštajna poruka niti jasno objašnjenje njegovog postupka.

Prvobitna istraga završena je ročištem koje je trajalo manje od pola sata. Donet je narativni zaključak prema kojem je malo verovatno da je Džuls nameravao da sebi oduzme život, ali nije bilo moguće utvrditi šta se tačno dogodilo.

Da li je Džuls učestvovao u viralnom izazovu?

Elen Rum veruje da je njen sin možda pokušavao da izvede takozvani „blackout challenge“ ili drugi sličan opasni trend koji se širio društvenim mrežama.

Takvi izazovi mogu podsticati decu da ograničavaju dotok kiseonika kako bi izazvala kratkotrajan gubitak svesti. Reč je o ponašanju koje može prouzrokovati trajno oštećenje mozga, srčani zastoj ili smrt.

Ipak, važno je naglasiti da nova istraga tek treba da utvrdi da li je Džuls zaista video takav sadržaj i da li je viralni izazov imao bilo kakvu ulogu u njegovoj smrti.

Majčina pretpostavka zasniva se na tome što Džuls nije pokazivao uobičajene znake da planira da sebi oduzme život i što je u satima pre smrti pravio planove sa prijateljima.

Privatna forenzička analiza njegovog telefona kasnije je otkrila dodatne podatke o korišćenju društvenih mreža koji nisu bili razmotreni tokom prvobitne istrage.

Više o posledicama sličnih trendova pročitajte u tekstu Opasni TikTok izazov odnosi živote: Tragična smrt tinejdžera podigla alarm.

Zašto porodica nije mogla da dobije podatke sa društvenih mreža?

Nakon Džulsove smrti, Elen je pokušala da dobije podatke sa njegovih naloga kako bi saznala:

• koje sadržaje je gledao;
• šta mu je algoritam preporučivao;
• da li je pretraživao opasne izazove;
• sa kim je komunicirao;
• da li je bio izložen ucenama ili nasilju;
• da li je nekome govorio o emotivnim problemima.

Međutim, roditelji nemaju automatsko pravo da pristupe svim porukama i podacima sa naloga preminulog deteta.

Platforme se pritom ne pozivaju samo na privatnost deteta, već i na zaštitu privatnosti drugih korisnika koji su sa njim komunicirali, kao i na zakone o obradi ličnih podataka.

Problem je što digitalni podaci mogu biti izbrisani ili izgubljeni pre nego što ih policija ili mrtvozornik zatraže. Time potencijalno nestaju dokazi koji bi mogli biti važni za utvrđivanje uzroka smrti.

Šta predstavlja Džulsov zakon?

Elen Rum je nakon smrti sina pokrenula kampanju poznatu kao Džulsov zakon, zahtevajući da se digitalni podaci preminulog deteta automatski sačuvaju kako bi bili dostupni nadležnim istražnim organima.

Njena peticija prikupila je više od 100.000 potpisa i otvorila raspravu u britanskom parlamentu.

Kampanja je ostvarila važan rezultat 29. aprila 2026. godine, kada su mere poznate kao Džulsov zakon uključene u britanski zakon.

Nova pravila zahtevaju da platforme, nakon što budu obaveštene o smrti deteta, sačuvaju njegove relevantne digitalne podatke. Cilj je da važni tragovi ne budu automatski izbrisani pre nego što policija ili istražni organi utvrde da li su potrebni.

Džulsov zakon, međutim, ne znači da roditelji automatski dobijaju neograničen pristup svim privatnim porukama svog deteta. Njegova osnovna funkcija jeste očuvanje podataka kako bi oni mogli biti zakonito korišćeni tokom istrage.

Britanski sud naložio novu istragu

U julu 2026. godine Viši sud Engleske i Velsa poništio je zaključak prvobitne istrage i odredio sprovođenje nove.

Sud je zaključio da je nova istraga poželjna u interesu pravde zbog nedovoljno detaljnog prvobitnog postupka i pojave novih dokaza.

Među pitanjima koja će biti razmotrena nalazi se i Džulsovo korišćenje društvenih mreža, uključujući TikTok. Biće analizirani digitalni podaci, novi iskazi svedoka i druge okolnosti koje nisu dovoljno istražene 2022. godine.

TikTok se nije protivio zahtevu za sprovođenje nove istrage. Njen konačni rezultat još nije poznat.

Porodica učestvuje i u postupku protiv TikToka

Elen Rum pridružila se drugim britanskim porodicama u sudskom postupku protiv kompanije ByteDance, vlasnika TikToka, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Porodice tvrde da su njihova deca preko platforme bila izložena štetnim sadržajima i opasnim izazovima. To su navodi tužilaca o kojima sud tek treba da odluči.

TikTok navodi da zabranjuje sadržaje koji promovišu opasne aktivnosti, samopovređivanje ili samoubistvo i da radi na njihovom uklanjanju sa platforme.

Slučaj zato ne otvara samo pitanje postojanja opasnih snimaka, već i odgovornosti sistema za preporučivanje sadržaja. Čak i kada dete ne pretražuje aktivno rizične teme, algoritam može povezivati sadržaje na osnovu prethodnog gledanja, zadržavanja na snimku ili reakcija drugih korisnika.

ITV snima dramu zasnovanu na slučaju

Britanska televizija ITV objavila je u julu 2026. da priprema televizijsku dramu inspirisanu slučajem Džulsa Svinija i kampanjom njegove majke.

Projekat će se baviti uticajem društvenih mreža na decu, iskustvima porodica koje pokušavaju da dođu do podataka preminule dece i njihovom borbom za veću odgovornost tehnoloških kompanija.

ITV sarađuje sa Elen Rum i drugim porodicama koje vode kampanje za veću bezbednost dece na internetu.

Datum emitovanja i kompletna glumačka postava još nisu objavljeni.

Kako opasni internet izazovi dolaze do dece?

Viralni izazovi najčešće se šire preko kratkih video-snimaka, privatnih grupa, komentara i međusobnog oponašanja korisnika.

Neki trendovi počinju kao šala ili pokušaj dokazivanja hrabrosti. Međutim, deca često ne mogu pravilno da procene odnos između privremene popularnosti i stvarnog rizika.

Opasan izazov može privući dete zato što:

• želi da se uklopi u društvo;
• traži odobravanje vršnjaka;
• veruje da je postupak bezopasan jer ga izvode drugi;
• ne razume moguće zdravstvene posledice;
• vidi samo uspešne snimke, ali ne i povrede;
• želi više pregleda i reakcija;
• algoritam mu isti izazov prikazuje više puta.

Kada dete stalno viđa isti sadržaj, može steći pogrešan utisak da je takvo ponašanje uobičajeno i bezbedno.

Kako razgovarati sa detetom o viralnim izazovima?

Povremeno pregledanje telefona nije dovoljno ako dete veruje da će zbog iskrenosti biti kažnjeno.

Roditelji treba redovno da pitaju:

• Koji je izazov trenutno popularan među tvojim prijateljima?
• Da li si video snimak koji te je uplašio ili uznemirio?
• Da li je neko od tebe tražio da nešto snimiš?
• Da li ti je neko rekao da razgovor ili izazov kriješ od roditelja?
• Šta bi uradio kada bi prijatelj najavio da će pokušati nešto opasno?
• Znaš li kome možeš da prijaviš uznemirujući sadržaj?

Detetu treba jasno objasniti da broj pregleda nije dokaz da je neki postupak bezbedan. Takođe treba da zna da neće izgubiti poverenje roditelja ako prizna da je pogledalo, prosledilo ili čak pokušalo nešto rizično.

Više o prepoznavanju problema pročitajte u vodiču Kako se odvija digitalno nasilje – i šta vaše dete i vi morate da znate.

Znakovi koje roditelji ne treba da ignorišu

Posebnu pažnju treba obratiti ako dete:

• naglo briše istoriju pretraživanja i poruke;
• krije ekran čim roditelj uđe u prostoriju;
• snima sebe dok izvodi neobične postupke;
• poseduje predmete povezane sa opasnim izazovom;
• ima neobjašnjive povrede;
• povlači se od porodice i prijatelja;
• menja navike spavanja i ishrane;
• govori o smrti, nestajanju ili bezvrednosti;
• poklanja lične stvari;
• pretražuje sadržaje povezane sa samopovređivanjem;
• oprašta se ili ostavlja neuobičajene poruke.

Nijedan pojedinačni znak nije dokaz da dete učestvuje u opasnom izazovu. Ipak, više naglih promena zahteva razgovor i, po potrebi, pomoć stručnjaka.

Gde potražiti pomoć u Srbiji?

Ako dete govori da želi da umre, ima plan da se povredi ili je njegov život neposredno ugrožen, ne ostavljajte ga samo.

Odmah pozovite:

• Hitnu pomoć: 194
• Policiju: 192
• najbližu zdravstvenu ustanovu.

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva Klinike „Dr Laza Lazarević“ dostupna je 24 časa dnevno na broju 0800/309-309, opcija 1. Poziv je besplatan, a podršku pružaju stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja.

Dostupna je i podrška putem četa na sajtu Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistva.

Deca i mladi mogu pozvati i Nacionalnu dečiju liniju NADEL – 116 111, koja radi 24 časa dnevno.

Problemi povezani sa opasnim sadržajima i nasiljem na internetu mogu se prijaviti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833 ili preko sajta Pametno i bezbedno.

Priča o Džulsu Sviniju još nema konačan odgovor. Nova istraga tek treba da utvrdi da li su društvene mreže ili viralni izazov imali ulogu u njegovoj smrti.

Njegova majka je, međutim, uspela da promeni zakon kako druge porodice ne bi ostale bez digitalnih dokaza koji mogu otkriti šta se dogodilo njihovom detetu.

Najvažnija pouka za roditelje nije da svaku promenu u ponašanju deteta tumače kao najgori scenario, već da stvore odnos u kojem dete zna da može da kaže: „Video sam nešto opasno“ ili „Neko traži da ovo pokušam“ – pre nego što bude kasno.