Deca nesvesno postaju zavisna od mobilnih telefona
Želja svakog roditelja jeste da mu dete izraste u mentalno, emocionalnu i fizički zdravu ličnost. U današnje digitalno doba to je znatno teže i zahteva mnogo veću angažovanost i prisustvo roditelja. Rešenje je u osvešćivanju samog roditelja da je potrebno da kontroliše upotrebu mobilnih uređaja u prisustvu dece, da je neophodno da pokaže svojim primerom detetu kako da konstruktivno koristi informacije sa interneta kako bi više naučilo i proširilo svoje znanje i interesovanje, smatra Bojana Stanković, autorka knjige „Deca uče od nas”.
Naša sagovornica objašnjava da statistika pokazuje da deca školskog uzrasta provode dnevno od šest do osam sati ispred ekrana, na internetu, igrajući igrice, gledajući „Jutjub”, društvene mreže… Vremenom postaju anksiozna, depresivna i često pomišljaju na samoubistvo, što govori da imamo posla s problemima mentalnog zdravlja među školskom decom.
– Zbog učestalog sedenja ispred ekrana povećao se broj dece koja imaju problema s kičmom i deformitetima nekih delova tela. Zbog povećanog broja zavisnosti od gledanja u ekran mnoga deca su izgubila osećaj za sitost pa često i bez potrebe organizma konzumiraju hranu, „brze” i nezdrave namirnice, što rezultira povećanim brojem dece koja se bore s gojaznošću i povišenim pritiskom. Statistika nam govori da se smanjio i broj dece koja su fizički aktivna. U svetu se u jednoj minuti javi dvoje dece zbog uznemiravanja putem društvenih mreža ili digitalnog zlostavljanja. Trauma i psihički problemi koji su uočeni kod dece koja su prošla ili prolaze ovakav vid zlostavljanja su na istom psihološkom nivou kao da su fizički zlostavljana – pojašnjava Stankovićeva.
U uzrastu do sedme godine se kod deteta skoro sve razvija, počevši od emocija, govora, hodanja, karakternih osobina, socijalne inteligencije do ponašanja i stvaranja navika. Deca stvaraju navike najčešće tako što oponašaju druge. Današnji sadržaji za decu su psihološki dizajnirani da bi im držali konstantnu pažnju, pa ukoliko roditelj pokuša da ugasi dati sadržaj, dolazi do nekontrolisane promene ponašanja koja se najčešće rezultira agresijom, plačem i vikanjem. Dešava se da je detetu potrebno po nekoliko minuta da bi se nakon gašenja sadržaja sa ekrana vratilo u normalno emocionalno stanje. Što je dete starije – minutaža povratka u normalu se produžava.
– Zavisnost od gledanja u ekran stvara se već u ovom najmlađem uzrastu. Primećeno je da su se kod neke dece zbog predugog gledanja u ekran pojavile uočljive mentalne i emocionalne, pa čak i fizičke promene. Sve što više odlažemo primenu ograničenja gledanja ekrana i kontrolu sadržaja koji deca gledaju, u budućnosti će biti samo još teže sve to držati u balansu. Postavlja se i pitanje kako telefoni čine decu nesrećnom. Članak objavljen u časopisu „Čajld development”, koji istražuje posledice korišćenja mobilnih telefona na fizičko zdravlje dece, ukazao je na povećan broj dece koja u sve mlađem uzrastu počinju s preteranim korišćenjem telefona, što za rezultat ima pojavu neuroloških bolesti, bolesti zavisnosti, problema sa spavanjem, ponašanjem i sa učenjem. To je razlog zbog čega treba da se poveća svesnost roditelja o korišćenju pametnih telefona u najmlađem uzrastu. Detetu do sedam godina nije potreban telefon – savetuje Stankovićeva.
Interesantno je da je jedan istraživač sproveo anketu među decom uzrasta od četiri do 18 godina, pitajući ih kako se osećaju pored roditelja koji stalno koriste mobilne telefone. Većina dece je odgovorila da se osećaju tužno, bezvredno, da su „višak” u porodici, što dosta utiče na njihovo emocionalno stanje. Neki su čak izjavili da zato namerno ponekad lome i kriju telefone od roditelja kako bi privukli njihovu pažnju.
– Bilo bi korisno i dosta delotvornije kada bi roditelji detetu pružili praktični primer da se ponekad može i bez telefona. Deca se osećaju manje važno i nebitno ukoliko primete da je roditeljima važnije da odgovore na poruku, „surfuju” po društvenim mrežama i rade na telefonu – zaključila je Stankovićeva.
Izvor: Dnevni list “Politika”
