Kako nasilni događaji utiču na decu koja ih doživljavaju?
Sandro Galea, dekan Univerziteta za javno zdravlje Bostonskog univerziteta i vodeći istraživač psiholoških uticaja masovnih trauma, i psiholog, Sara Lou, docent javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl, u svojim israživanjima su se bavili nasilnim događajima koji su se desili u periodu od 1984. do 2008. godine u školama i univerzitetima, te su pregledajući 49 studija o masovnim nasilnim događajima, proučavali koliko su traume uticale na decu koja su svedočila i preživela nasilne događaje.
Baveći se ovim istraživanjem, objasnili su da su najčešća stanja viđena kod onih koji su preživeli nasilne događaje bila ozbiljna depresija i posttraumatski stresni poremećaj ili neki simptomi PTSP. Anksiozni poremećaji, panični napadi, zloupotreba supstanci (uključujući lekove), fobije i drugi problemi se takođe pominju u nekim studijama.
Neke studije koje su bile predmet ovog istraživanja su razmatrale ono što Sara Lou naziva “nespecifični psihološki stres”, kao što su osećaj straha i nelagode. Neki stručnjaci su u to uključivali i fizičke simptome, kao što su glavobolja i bolovi u stomaku.
Dekan Sandro Galea primećuje da postoji relativno mala studija o posledicama na mentalno zdravlje dece. Samo pet studija koje su ovo dvoje naučnika pregledali bavilo se srednjoškolskom ili mlađom decom i prevalenca PSTP i njegovih simptoma kretala se od 8 do 91 odsto, u zavisnosti od toga kad su i kako procenjivani.
Maja Rozin Slejter, vanredni profesor zdravstvene politike na Univerzitetu Stanford, vodila je noviju studiju, iz 2020. godine, koja je otkrila povećanje od 21,4 odsto u prepisivanju antidepresiva kod mlađih od 20 godina u lokalnom području gde se odigrao nasilni događaj, u poređenju sa oblastima koji su udaljene od 16 do 24km, i dve godine nakog što se nasilni događaj odigrao.
