Da bismo se suprotstavili Cyberbulling-u, moramo prvo znati šta je i kako da ga prepoznamo
Na raznim edukacijama i manifestacijama, roditelji nas često pitaju da im objasnimo šta je to cyberbulling.
Nasilje na internetu ili cyberbulling je korišćenje tehnologije za vršenje nasilja nad osobom ili grupom sa namerom da se ista povredi u socijalnom, psihološkom ili čak fizičkom smislu.
Prijavljivanjem ovog nasilja, razgovorom o njemu i podržavanjem jedni drugih, možemo da sprečimo ovo nasilje i da mu se suprotstavimo.
Kako zaista izgleda cyberbulling?
Cyberbulling se može ispoljiti na nekoliko različitih načina:
- Uvredljivi tekstovi i mejlovi
- Uvredljive poruke, slike i video zapisi
- Imitiranje drugih online
- Ponižavanje drugih online
Internet nasilje se često javlja na mestima koja okupljaju tinejdžere koji mnogo vremena provode u pričaonicama i kao rezultat toga to je mesto na kome se uznemiravanja najčešće javljaju.
Koja je uloga roditelja?
Najbolja taktika roditelja kada je njihovo dete žrtva nasilja na internetu je da se postaraju da se ono oseća (i da bude) sigurno i bezbedno i da mu se pruži bezuslovna podrška. Roditelji moraju da kroz priču i postupke pokažu svojoj deci da oni takođe žele isti rezultat: da nasilje na internetu prestane. Žrtve nasilja na internetu moraju zasigurno da znaju da će odrasli kojima oni ispričaju o tome šta doživljavaju na internetu, intervenisati racionalno i logički i da neće pogoršati ionako lošu situaciju. Roditelji mogu da kontaktiraju školskog administratora, nastavnika, kako bi razgovarali o problemu. Takođe, mogu da kontaktiraju i sarađuju sa Servisom internet provajdera, Servis provajdera za mobilne telefone ili Provajdera sadržaja kako bi ispitali problem.
Šta škole treba da preduzmu kako bi sprečile nasilje na internetu?
Najvažniji preventivni korak koji škole mogu da naprave jeste da edukuju školsku zajednicu o odgovornosti korišćenja interneta. Učenici treba da znaju da je svaki oblik nasilja pogrešan i da će oni koji posegnu za maltretiranjem ili pretnjom biti sankcionisani. Neophodno je da se sa učenicima i roditeljima razgovara o odgovarajućoj komunikaciji na internetu. Školski administratori treba da sarađuju sa roditeljima kako bi učenici shvatili da je nasilje na internetu ozbiljna stvar i da nije ni malo naivna.
Šta mladi mogu da urade?
Mladi treba da razviju odnos sa starijima kojima veruju (roditelji, nastavnik ili neko drugi) kako bi mogli da razgovaraju o iskustvima koja imaju na internetu (ili van njega) zbog kojih se osećaju uznemireno ili nelagodno. Ukoliko je moguće, trebalo bi da ignorišu sitne provokacije ili zadirkivanja i da ne odgovaraju nasilnicima jer to može dovesti samo do pogoršavanja problema. Takođe, mladi treba da koriste nalog i podešavanja privatnosti na svom uređaju, aplikaciji ili mreži kako bi kontrolisali ko može da stupi u kontakt sa njima i ko može da razgovara sa njima, ko može da čita i vidi njihov sadržaj na internetu. Mladi treba da izdvoje vreme i prijave svaki oblik uznemiravanja, pretnje, impersonalizacije i drugih problema sa kojima se suoče, i da znaju da će njihov identitet ostati zaštićen zakonom kada to budu činili.
