Važan zadatak roditelja – Bezbedna deca na internetu

Neki roditelji misle da ne treba da se mešaju u online život svoga deteta jer je to njihova privatnost. To je pogrešno mišljenje jer deca nemaju iskustva u online svetu i potrebna im je podrška, savet i kontrola. To je isto kao kada biste pustili dete da samo luta ulicama po nepoznatom gradu verujući da će od svega na šta naiđe znati da prepozna šta je dobro, a šta loše, da će mu svi ljudi koje sretne biti prijatelji, da sve što sazna će biti isključivo dobro i korisno. Možda to postoji, ali u filmovima. U stvarnom životu to je malo drugačije.

Iskustva nam kazuju da internet i online život treba poznavati da bi ga mogli kontrolisati.

Najvažnije je steći naviku ograničavanja vremena koje deca (odrasli) provode na internetu.

Internet, kao i većina drugih stvari u koje radimo životu, može biti bezbedan ako ga koristimo u bezbednom okruženju, ali može biti i opasan ako ne znamo kako da ga bezbedno koristimo.

Ako kola vozimo normalnom brzinom, kontrolisano, ograničeno, bićemo bezbedni, ali ako ih vozimo brzo i nekontrolisano, bićemo u opasnosti. Isto je tako i sa upotrebom interneta.

Roditelji su najvažniji mentori svojoj deci o bezbednosti na internetu, koji im svojim primerom mogu pokazati kako i koliko se može provoditi vreme na digitalnim uređajima. Razgovorom o otvorenim temama o digitalnom nasilju, zavisnosti, predatorima i drugim opasnostima koje vrebaju na internetu takođe su neizostavni deo sadržaja koji roditelji treba da pričaju svojoj deci, kako bi deca znala šta sve postoji i šta možda može da im se dogodi.

Šta deci treba govoriti?

• Da postoje ljudi na internetu kojima možete verovati ukoliko ih lično poznajete, ali postoje i ljudi kojima ne možete verovati, iako vam mogu delovati iskreno. Najbolje je da ne verujete nikome koga ne poznajete lično. 
• Da je neophodno da deca sama sebi instaliraju time limit za korišćenje interneta kako bi stekli naviku samoinicijativnog korišćenja dnevnog digitalnog detoksa, kako bi im se pažnja i koncentracija reparirala i kako ne bi zapostavljali i druge važne životne segmente, kao što su vreme sa porodicom, offline druženje sa drugarima, vanškolske aktivnosti i dr. 
• Da paze kome daju lične podatke i gde postavljaju informacije. Da koriste „besmislene“ šifre koje nemaju veze sa njima, na primer, da koriste neke brojeve i slova koji su besmisleni. Da često menjaju šifre i lozinke i da ih nikome ne odaju. 

Samo tako ćete pomoći deci da ostanu bezbedna na internetu!!!