4 Saveta kako roditelji da razgovaraju sa decom o ponašanju na internetu
Digitalno nasilje koje može da se prelije na stvarni život, narušavanje privatnosti i pedofilija su noćne more mnogih roditelja čija deca odrastaju uz nove tehnologije.
A onima koji pamte telefone s brojčanikom nije lako da savetuju najmlađe, kojima je život bez interneta i mobilnih telefona nezamisliv.
Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje Deca Evrope na internetu, sprovedeno u 19 evropskih zemalja.
Čak 45 odsto dece u Srbiji od 9 do 11 godina koristi društvene mreže svaki dan, u poređenju sa 11 odsto vršnjaka u Nemačkoj.
Više od dve trećine dece i mladih ima profil na nekoj društvenoj mreži.
- Postavljajte pitanja, umesto da delite savete
Mladi koji rastu uz društvene mreže smatraju se pripadnicima generacije Z ili zumera.
Rođeni su između sredine devedesetih i početka 2010-ih, a u njihovom sećanju ne postoji svet pre interneta.
Deca koja odrastaju uz društvene mreže poseduju mnogo više informacija nego što prosečan roditelj može da zamisli, ali roditelji znaju više o životu.
Roditelji su naviknuti da deci kroz odrastanje daju savete – kako treba preći ulicu, kako se pali ringla, kako se koristi nož. Međutim, savetovanje nije tako lak posao kada se radi o novim tehnologijama. Time se samo stvara veći jaz između roditelja i dece, jer za decu ti saveti najčešće nisu adekvatni.
Mnogo bolje postavljati pitanja. Tako razvijate dvosmernu komunikaciju, pokazujete da vam je stav deteta važan i pozitivno utičete na njihovo samopouzdanje. A što je najvažnije – pomažete im da sami pronađu odgovor. Kada dete samo dođe do zaključka, to je lekcija za ceo život i lakše se prihvata zato što nije nametnuto.
2. Zaštita privatnosti – naučite ih da “čuvaju tajnu”
Neželjeno širenje slika internetom, digitalno zlostavljanje, ali i opasnost da ljudi koji nemaju dobre namere saznaju gde se dete kreće mogu da ugroze bezbednost i mentalno zdravlje najmlađih.
Zato je jedan od izazova koji stoje pred roditeljima da nauče decu šta mogu, a šta ne bi trebalo da dele na internetu. Kada učite decu o zaštiti privatnosti, u redu je preuzeti savetodavnu ulogu.
Deca najčešće nisu svesna posledica onoga što otkrivaju o sebi zbog toga kao što učimo decu da ne treba da razgovaraju sa nepoznatima ili sednu sa njima u auto, tako im treba objasniti da ni ne internetu ne treba da dele sve sa svima. Kako bi se osećali kad bi neko iskoristio to što su podelili neki podatak – pitanje je koje će im pomoći da sami izvedu zaključak.
3. Objavljivanje fotografija – pomozite im da razmišljaju dugoročno
Deca ponekad, naročito u tinejdžerskom periodu, objavljuju fotografije od kojih bi roditelji pocrveneli. Mnogo vremena promišljajući, maštajući i kreiraju pozitivnu sliku o sebi na društvenim mrežama, što često uključuje šminkanje, nameštanje frizure, odabir garderobe, poziranje, odabir filtera…
Zumeri ređe postuju fotografije, a češće ih stavljaju na stori, koji je ograničenog trajanja”. Tako stiču privid da imaju apsolutnu kontrolu nad sadržajem, ali to nije tačno zato što čim nešto objavimo na internetu, nad time više nemamo kontrolu, jer postoji mogućnost da neko sačuva sadržaj.
Posebno treba raditi sa decom mlađom od 12 godina, jer ona ne razmišljaju o apstraktnim konceptima, već su koncentrisana na konkretne operacije. Zbog toga im je teško da predvide dugoročne posledice. Međutim, roditelji u tome mogu da im pomognu postavljanjem pravih pitanja.
Pitajte ih šta misle o svojim slikama od pre dve godine, da li će im se post sviđati i kroz neko vreme ili kako da budu sigurni da neko neće poslati fotografiju nekom trećem.
4. Pokažite im na ličnom primeru
Deca najbolje uče po modelu i zato lični primer ima veoma važnu ulogu u vaspitavanju dece. Možemo da čitamo i gledamo tutorijale o tome kako da budemo dobri roditelji, ali to nema efekta ukoliko se ne ponašamo u skladu sa tim. Ako roditelji pokažu nepoželjno ponašanje pred detetom – ako opsuju ili nekoga uvrede, treba odmah da se izvine.
Kod dece treba razvijati empatiju – sposobnost sagledavanja sveta iz tuđih cipela. Deca imaju „nizak stepen samokontrole, pa ako su uzrujani, lako mogu da napišu nešto ružno drugaru na društvenim mrežama. Ali, ako ih pitate kako bi se oni osećali da je neko to to njima napisao, shvatiće kako to izgleda iz tuđe perspektive.
Medijski sadržaji kojima izlažemo decu treba da budu edukativni i informativni, da prikazuju pozitivan odnos prema različitostima i pokažu da pol, vera, boja kože, očiju, izgled nikada nisu bili i neće biti presudni u proceni ljudi. Decu takođe treba učiti samokontroli i da prihvataju različitosti, ali im i dati šansu da sama rešavaju probleme ili da barem predlože kako neki problem treba rešiti.
Negovanjem ovih veština, smanjujemo mogućnost da budu izloženi nasilju.