Šta kaže neuronauka o kognitivnom razvoju u digitalnom dobu
Da li video-igra može biti neka vrsta droge?
Uspostavljanjem novih “funkcionalnih zona”, kojima pečat daje tehnološka univerzalnost, podrazumeva da naš mozak usvoji i ovlada novim digitalnim alatkama.
Zahvaljujući svojoj sposobnosti adaptacije, trebalo bi da mozak ove najnovije digitalne alatke integriše u neurofunkcionalne zone.
Istraživanja u oblasti kognitivnih neuronauka omogućuju osmišljavanje novih obrazovnih programa koji uzimaju u obzir principe funkcionisanja mozga (npr. pri računanju ili čitanju). Njima se nastoji da se ekrani i digitalne alatke, naročito virtuelna realnost, koriste kao sredstvo koje povećava potencijal prostorne orijentacije ljudskog mozga (upoznavanje realnog ili imaginarnog grada, muzeja, arheološkog nalazišta).
Apropo patoloških aspekata, sve neuronauke, a naročito biohemija, ukazuju na modalitete kojima ekrani mogu da uvuku korisnika u začarani “limbički krug” nagrađivanja mozga (potraga za zadovoljstvom), posebno kada se preterano koriste video-igra i/ili društvene mreže. Sve psihoaktivne supstance koje izazivaju farmakozavisnost (adikcija) kod čoveka poput amfetamina, kokaina, morfijuma ili alkohola, imaju zajedničku osobinu koja se ogleda u oslobađanju dopamina u mozgu. Dopamin i dopaminergičke ćelije, koje stimulišu “limbički krug zadovoljstva mozga”, jesu u centru svih neurofizioloških objašnjenja procesa zadovoljstva.
Rizik razvoja zavisnosti od igre sličan je razvoju zavisnosti od droge.
