Švedska prekida digitalizaciju nastave – “Deca nam zbog tableta i aplikacija ne znaju da čitaju i pišu. Vraćamo udžbenike”

Šveđani su bili predvodnici u uvođenju novih tehnologija u škole. Sada je tome došao kraj.

Švedska se vraća tradicionalnim obrazovnim metodama s naglaskom na štampane knjige, čitanje i vežbanje pisanja smanjujući upotrebu tableta i digitalnih alata, piše AP. Ovaj korak dolazi nakon što su političari i stručnjaci izrazili zabrinutost da je prekomerna digitalizacija, uključujući uvođenje tableta u predškolske ustanove, dovela do opadanja osnovnih veština učenika.

Švedska ministarka prosvete Lotta Edholm, koja je u vladi desnog centra preuzela dužnost pre 11 meseci, izjavila je da učenici trebaju više udžbenika i da su štampane knjige važne za njihovu edukaciju.

Ministarka je prošlog meseca objavila da vlast želi poništiti odluku Nacionalne agencije za obrazovanje da digitalni uređaji postanu obvezni u predškolskim ustanovama. Planiraju ići korak dalje i potpuno prekinuti digitalno učenje za decu mlađu od šest godina, saopštilo je ministarstvo.

Pad čitalačkih sposobnosti

Iako švedski učenici postižu nadprosečne rezultate u čitanju, ocena međunarodnog istraživanja čitalačkih sposobnosti PIRLS (“Progress in International Reading Literacy Study”) kod učenika četvrtog razreda je  pokazala pad između 2016. i 2021. godine.

Oni su u 2021. godini postizali prosečno 544 boda, što je pad u odnosu na prosek od 555 bodova iz 2016. godine. Međutim, Švedska je svejedno zauzela sedmo mesto na svetu, deleći ga s Tajvanom, po ukupnom rezultatu testa.

UNESCO uputio hitan poziv

Stručnjaci za obrazovanje ističu da su neki problemi s učenjem mogli nastati zbog mera uvedenih tokom pandemije koronavirusa kao i zbog povećanja broja učenika imigranata kojima švedski nije materinji jezik, ali ističu i da prekomerno korišćenje uređaja s ekranima tokom školskih sati može prouzrokovati zaostajanje mladih u osnovnim predmetima.

“Postoje jasni naučni dokazi da digitalni alati ometaju, a ne poboljšavaju učenje učenika”, saopštio je cenjeni Karolinska Institut prošlog meseca komentarišući dotadašnju nacionalnu obrazovnu strategiju koja je naglasak stavljala na digitalizaciju nastave. “Institut veruje da se fokus treba vratiti na sticanje znanja putem štampanih udžbenika i stručnosti nastavnika, umesto iz uglavnom besplatnih digitalnih izvora koji nisu provereni”, rekli su iz Instituta.

UNESCO je takođe uputio “hitan poziv za prikladnu upotrebu tehnologije u obrazovanju”. U izveštaju podstiču zemlje da ubrzaju internetske veze u školama, ali istovremeno upozoravaju da se tehnologija u obrazovanju treba implementirati tako da nikada ne zameni nastavu uživo pod vođstvom nastavnika.

Selektivno korišćenje tehnologije

U švedskom glavnom gradu Stockholmu, devetogodišnji Liveon Palmer, učenik trećeg razreda u osnovnoj školi Djurgardsskolan, rekao je novinarima AP-a da mu se sviđa ideja da više vremena u školi provodi offline. “Sviđa mi se da više pišem u školi, na papiru, jer je jednostavno bolji osećaj”, rekao je Liveon.

Njegova učiteljica Catarina Branelius kaže da je i dosad bila jako selektivna kada je reč o upotrebi tableta u nastavi. “Koristimo ih na matematici, imamo neke aplikacije, ali ih ne koristimo za pisanje teksta”, rekla je Branelius. Dodala je da učenicima mlađima od deset godina “treba vremena za vežbanje rukopisa pre nego što ih se uvede u pisanje na tabletu”.

Informatička pismenost učenika

Online nastava je tema žustrih rasprava širom Europe i drugih delova Zapada. Poljska je nedavno pokrenula program koji finansira vlada putem kojeg će svaki učenik dobiti laptop, počevši od četvrtog razreda, u nadi da će zemlja biti tehnološki konkurentnija.

U Americi su mnoge javne škole pokupovale laptope za svoje učenike novcem koji je država isplatila kao pomoć u vreme koronakrize, no mnoge su jako oprezne budući da puno učenika nema adekvatan pristup internetu u svojim kućama pa se jako pazi da zbog toga ne ostanu bez pristupa jednakom kvalitetu nastave koju imaju svi ostali.

S druge strane, u Nemačkoj učenici mogu završiti svoje školovanje bez ikakvog oblika obavezne digitalne nastave. Neki ondašnji roditelji brinu da im deca neće biti konkurentni na tržištu rada s tehnički bolje obučenom decom iz drugih zemalja.

Sascha Lobo, nemački novinar i konsultant koji se fokusira na internet, u nedavnom razgovoru za ZDF se snažno založio za hitnu digitalizaciju nastave jer misli da će nemački učenici u suprotnome zaostati za europskim kolegama. “Ako ne uspemo da digitalizujemo školstvo i naučimo kako digitalizacija funkcioniše, nećemo više biti prosperitetna zemlja za 20 godina”, rekao je Lobo.

Investicija više od 100 miliona evra

Kako bi izašli na kraj s padom u čitalačkim sposobnostima, švedske vlasti najavljuju da će ove godine investirati oko 60 miliona evra za kupovinu knjiga koje će raspodeliti po školskim bibliotekama i još 42 milona evra u sledeće dve godine za brži povratak klasičnih udžbenika u škole.

Nisu, doduše, svi tamošnji stručnjaci uvereni da je švedski povratak tradicionalnom pristupu isključivo u najboljem interesu učenika. Kritikovanje učinaka tehnologije “popularan je potez kod konzervativnih političara”, rekao je Neil Selwyn, profesor pedagogije na Univerzitetu Monash u Melbourneu, Australija. “To je lukav način signaliziranja predanosti tradicionalnim vrednostima”, dodao je.

“Švedska vlada ima valjani argument kad kaže da nema dokaza da tehnologija poboljšava učenje, ali mislim da je to zato što nema dokaza o tome šta tehnologija uopšte može učiniti. Tehnologija je samo jedan deo zaista složene mreže faktora u procesu obrazovanja”, dodao je Selwyn.