Načini na koje škola može da se prilagodi kulturi ekrana

Kultura ekrana za posledicu ima duboke promene u svim domenima.

Škola može, korišćenjem svega onog što ekrani pružaju, da se izuzetno dobro prilagodi ovoj situaciji: organizovanje odeljenskih debata u kojima dva učenika – ili dve grupe učenika, argumentuju svoje stavove po nekom pitanju; vrednovanje ličnog i grupnog rada; naizmenično prikazivanje učeničkih radova i objašnjenja koja daju jedni drugima (tj. tutorstvo, u kom onaj koji objašnjava mora pred drugima da prikaže redosled svojih postupaka, tu na licu mesta, bez unapred smišljenog plana); prepoznavanje vrednosti digitalne produkcije mladih i upućivanje poziva da se to umeće iskoristi za predstavljanje škole na internetu; korišćenje pri radu svih tehnoloških alatki koje poseduju (Ipod, mobilni telefon…).

Isto tako, učenici vole da menjaju zadatke i to treba imati u vidu: nastavnik može da privuče njihovu pažnju time što svoj predmet predaje na nelinearan način. Deca već imaju iskustvo u otvaranju mnogih prozora na ekranu, a to se može iskoristiti za brzu proveru znanja o nekoj temi, a takođe može se i podsticati debata.

Ekrani mogu imati specifičnu ulogu za unutrašnju motivaciju učenika.

Naime, postoje dve forme motivacije, spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja motivacija korisnika se pojačava kada kruženje prepoznaje i nagrađuje njegov uspeh. Međutim, ovaj tip motivacije nije naročito efikasan. Unutrašnja motivacija, koja je efikasnija, kao nagradu podrazumeva samu činjenicu da je neki zadatak ostvaren.

Unutrašnja motivacija ima dva aspekta: motivacija za sigurnost i motivacija za inovativnost.

Motivacija za sigurnost. Digitalne alatke su prilagodljive svakom učeniku (svako s njima radi u svom ritmu, u trenutku kada to zaželi). Svako u njima pronalazi nivo težine koji može prilagoditi svom umeću i veštini, a da ne bude prekoren ili kažnjen jer se greška ne kažnjava. Slično kao što pilot ima potrebu da vidi mapu puta, korisnik nekog informatičkog programa nastupa sa sigurnošću posle pregleda svih operacija koje odgovaraju njegovom izvršenju.

Odnosno, dobro koncipirana digitalna alatka omogućava korisniku da uoči četiri skupa komplementarnih podataka: svoja početna znanja, pre početka realizacije zadatka; razvoj svojih raznovrsnih kompetencija; raznovrsnost korišćenih strategija što omogućava njihovu uspešniju primenu u realnom životu; broj obraćanja vršnjacima i bazama podataka što sliži kao potvrda da korisnik upotrebljava internet kao prostor za saradnju sa ciljem da uspešno reši neki problem.

Motivacija za inovativnost. Korisnik gradi svoj lični put posredstvom dva tipa interakcija:

• Konsultacije: korisnik preko svog ekrana konsultuje dokumenta iz neke virtuelne biblioteke ili videoteke. Kliknuvši na objekt ili na ličnost koja se pojavljuje na njegovom ekranu, on otvara stranu s informacijama o tom objektu odnosno licnosti. Ovaj oblik interakcije obavezuje korisnika da održava određenu distancu u odnosu na svoj put.
• Interakcije navigacije: korisnik može da prikaže, pri samoj navigaciji, informacije neophodne za povezivanje sa svojim istraživanjem. Ne napušta više svoju putanju da bi pristupio nekom prozoru s inforamcijama, te informacije dobija unutar svoje putanje.