EPIDEMIJA EKRANIZMA KOD DECE! Deca mogu da odrastu u psihopate i sociopate, naši stručnjaci upozoravaju na simptome ove opasne dijagnoze
Pojedine škole zabranile su upotrebu mobilnih telefona u učionicama, međutim, zavisnost dece od ekrana je jedan od najvećih problema današnjice, a prema rečima stručnjaka, kada stignu do školskih klupa – već je kasno i mnoga deca u školu kreću sa dijagnozom da su – ekranizovana!
Prvi koji su ukazali na ovaj problem bili su logopedi i medicinski radnici koji rade sistematske preglede sa decom u petoj godini. U odnosu na prethodne generacije primetili su da deca imaju određene nedostatke, povezali su ih sa načinom odrastanja i došli su do toga da su tableti i mobilni telefoni uzrok tih problema.
– Još pre 10 i više godina logopedi su to prvi primetili, a zatim su razlike i promene kod dece uočili i učitelji. Sada se o tome samo priča, ali niko ništa ne preduzima. Znam za slučaj deteta u prvom razredu koje ima dijagnozu da je ekranizovano. Ne priča sa drugom decom, slabo komunicira sa učiteljicom, ne ostvaruje kontakt očima, govor mu je nerazumljiv, agramatičan, a ako priča – to radi u trećem licu – kaže Dragana Ćupurdija, psiholog.
Kako se ponaša “ekranizovano” dete: Nema emocije, motorika nerazvijena
Ekranizovano dete, kako ističu stručnjaci, koristi dosta engleskih reči, motorika mu nije razvijena, nekontrolisano se kreće i pada. Nema emocije, ne razume uzročno – posledične situacije, recimo, zašto je loše ako nekoga udari i zašto bi trebao da snosi posledice zbog toga.
Nema emocionalne ekspresije, ispoljava samo bes i ako mu je nešto uskraćeno onda jedino može da zaplače i ispolji tugu.
– Slab je u školskim postignućima, čitanju i pisanju. Zbog toga razvija i frustracije u odnosu na vršnjake. Možda do 15. godine, ako bude odvojen od ekrana, uspe da sustigne vršnjake u školskom uspehu, ali što se tiče emocionalnog stanja i ostalog, biće u deficitu. Posledice ekranizma su najveće po govor i koncentraciju, jer, kako objašnjava i dr Ranko Rajović, ne razvija im se prednja strana mozga koja je bitna za razmišljanje, povezivanje i druge važne funkcije. To je tužno i toga ima sve više. Nisu u pitanju pojedinci, već je to masovna pojava– kaže Ćupurdija.
Zavisni postaju kod kuće, tamo su non-stop pred ekranima, kao uostalom i roditelji
Rezultati istraživanja na zapadu pokazuju da decu do treće godine uopšte ne bi trebalo stavljati pred bilo kakav ekran, jer se pod ekranizacijom ne podrazumeva samo mobilni telefon i računar, a do šeste-sedme godine moglo bi da bude samo pola sata pred ekranom.
– U školi đaci informatiku imaju jednom nedeljno i sigurno zbog toga neće postati zavisni. Oni postaju zavisni kod kuće, zato jer su tamo non-stop pred ekranom. Ali, kod kuće su i roditelji pred ekranima, umesto da se igraju s njima i da se deca sama igraju. Danas roditelji smišljaju sve, a deca sede kao gotovani i čekaju. Setite se svog detinjstva kada nije bilo ekrana i kada su roditelji govorili: Ako ti je dosadno uhvati se za uvo i igraj. Zaista smo onda i nešto radili, igrali se, osmišljavali šta ćemo – kaže psiholog Ćupurdija.
“Oni mogu da postanu psihopate i sociopate”
Naša sagovornica smatra da je podatak da osmaci na probnoj maturi nisu mogli da razumeju duže tekstove iz maternjeg jezika, posledica nemanja navike čitanja i razvijanja bogatstva reči, ali to se ne može postići ako dete stalno drži telefon u rukama. Mnogi učenici i na testu iz matematike nisu znali šta znače pojedine reči, kao što je bila reč mural, jer se nikada nisu susrela s tim pojmom.
– U ranom uzrastu deteta kada logopedi i drugi stručnjaci naiđu na ekranizovano dete, daju dijagnozu i smatraju da je to pervazivni razvojni poremećaj. Ako se ne radi na tome da dete bude dete u pravom smislu reči, onda to može da razvije i različite psihičke poremećaje. Jer, dok su mali kažemo da su ekranizovani, ali kada odrastu onda to može da dovede do dijagnoze poremećaja ličnosti, da budu psihopate, sociopate jer nemaju empatiju prema drugima, a nemaju je jer od malena nisu komunicirali sa ljudima, već samo sa ekranom. Dete počinje da se zatvara u sebe, odlazi u neki drugi svet – objašnjava Ćupurdija.
“Treba da se druže uživo, a ne preko društvenih mreža”
U ranom uzrastu kada je dete stalno pred ekranom mozak nije stimulisan, dete ne progovara. Pojedini roditelji čak šalju dete na magnetnu rezonancu mozga koji pokaže da je sve u redu, a majke i očevi se čude, pitaju se zašto im dete ne prati normalan razvoj, a ne pitaju se zašto im dete sedi pred tabletom ili telefonom.
Ćupurdija ističe da tehnika nije igračka, već je sredstvo uz pomoć kojeg ljudi brže uspostavljaju poslovne i druge odnose.
Nikakvi ekrani nisu potrebni deci. Ne moraju da se druže preko društvenih mreža, već treba da se druže uživo. Druženje znači da ideš da se družiš sa drugarima, a društvene mreže su smišljene za odrasle koji su izgubili kontakte sa pojedinim ljudima jer smo se rasejali po svetu, a ne da bi uopšte krenuli da uspostavljamo kontakte. Ali, pošto to nije tako, zato pedofili i vrebaju preko interneta.
“Mobilne telefone treba zabraniti i kod kuće”
Prilikom testiranja dece u školi, Dragana Ćupurdija kaže da je najlošiji test u kom treba da povežu sadašnju informaciju sa nekim svojim iskustvom. Shvatanje i nerazumevanje im je ubedljivo najlošije.
– Sva tehnika i mediji su u redu, ali deca nemaju granica. Ne mogu ništa umereno da koriste. Ako bismo im dozvolili da jedu sladoled koliko žele, ne bi jeli po jedan, jeli bi dok im ne pozli. Tako je i sa telefonima. Ne treba olako shvatati ovaj problem. Škole su ga već uvidele i ne dozvoljavaju mobilne u učionicama, ali i roditelji treba da se zabrinu i da zabrane telefone kod kuće – kaže nam psihološkinja.
– Žalosno je kada neko rodi zdravo dete i upropasti ga, dozvoli da se ekranizuje, dok bi mnogi roditelji dali sve na svetu da im je dete rođeno zdravo. Do čega smo to došli? – pita se psiholog.
Tretmani, lečenje, pa čak i digitalni detoks
Zbog ovakve situacije radi se i digitalni detoks, a u bolnicama, osim bolesti zavisnosti od alkohola, droge, kocke, igranja igrica, leči se i od korišćenja mobilnih telefona.
Na Saboru psihologa Srbije na Paliću skrenuli su nam pažnju da se pogrešno izražavamo kada kažemo da su deca zavisna od mobilnih telefona, jer su oni zapravo zavisni od interneta. Ako bi telefon imao samo funkciju zvanja i SMS poruka njih to ne bi zanimalo – kaže Dragana Ćupurdija.
Ona objašnjava da do toga dolazi jer je tako lakše roditeljima.
– Dete im je u četiri zida, na sigurnom je. To je mnogima fantazija i kažu “bolje i poslušnije dete nisam mogao da poželim”. A kada im kažu da im je dete u petoj godini ekranizovano – kreću prave muke. Sledi panika, vode dete na tretmane da bi ga što pre “popravili”.
Nije sve crno-belo, i na TikToku postoje neki edukativni sadržaji
Profesor Aleksandar Baucal, šef Katedre za psihologiju na Filozofskom fakultetu, kaže da je ekranizacija donela važnu promenu u našem životu, ali bi “podelio list papira na ono šta dobijamo, a šta gubimo zbog toga”.
– Nekada su ljudi orali njivu i sigurno da je to doprinosilo njihovoj snazi i fizičkoj spremnosti. Sada kada neko sedne u traktor on samo pritiska dugmiće i mogli bi da kažemo čovek koji ore pomoću traktora nikada ne bi mogao da pobedi u obaranju ruke onog koji je orao njivu. To je minus. Ali, s druge strane imamo i plus. Treba izbegavati situaciju crno – belo. Neko će da ulepšava efekte tehnologije i da kaže da smo s njom samo bolji, dok će neko otići u drugu krajnost i otvoriće četvoro očiju da vidi šta sve može da bude negativno – kaže Baucal.
Kada su se pojavili prvi telefoni ljudi su se plašili kako će to da uništi socijalni život jer se neće više posećivati.
– Danas znamo da je telefon promenio život i kao svaka nova tehnologija može da se zloupotrebi i da donese više negativnih stvari. Ali, ako ga pametno koristimo može da nam donese više pozitivnih stvari. Isti pristup bih primenio i za ekranizaciju. Na ekranu mogu da se čitaju i vrlo komplikovani tekstovi, mogu da se gledaju dobre emisije, da se unapredi razumevanje, znanje i čitanje. Ali, možete gledati ceo dan “Tiktok” i da to budu samo dve–tri reči pročitane na ekranu. Ipak, i na toj društvenoj mreži ima edukativnih sadržaja – smatra Baucal.
Podseća da je ista situacija sa televizijom. Neko može da gleda ceo dan rijaliti šou i da ima negativne efekte, a neko može da prati edukativne emisije i dobije pozitivne efekte.