Menu

admin

About admin

https://fondacijabezbednostdeceonline.com

Posts by :

christian-wiediger-ZYLmudR28SA-unsplash

Velika promena na Instagramu: Tinejdžeri prelaze na nove naloge sa strožim pravilima

0

Od danas, svi tinejdžeri koji koriste Instagram suočiće se sa novim promenama. Adam Moseri, direktor ove društvene mreže, najavio je uvođenje tinejdžerskih naloga koji će imati mnogo više ograničenja kako bi roditeljima pružili osećaj sigurnosti kada je reč o digitalnom prisustvu njihove dece.

Prema Moseriju, roditelji najviše brinu o tri stvari – ko može stupiti u kontakt sa njihovom decom, kakav sadržaj im je dostupan i koliko vremena provode na mreži. Novi nalozi su kreirani kako bi rešili ove probleme automatski, bez dodatnih intervencija roditelja.

Svi korisnici mlađi od 16 godina automatski će biti prebačeni na ove naloge, koji uključuju stroža pravila privatnosti, ograničenje ko može slati poruke, filtriranje neprimerenog sadržaja, kao i upozorenja nakon 60 minuta korišćenja dnevno. Roditelji koji žele veću kontrolu imaju pristup dodatnim alatkama u podešavanjima.

Moseri je takođe naglasio da Instagram aktivno radi na rešavanju problema korisnika koji su prilikom otvaranja naloga lagali o svojim godinama, kako bi i oni dobili restriktivnija podešavanja.

Za Moserija, koji je i sam roditelj, ovo je važan korak ka bezbednijem digitalnom okruženju za tinejdžere, na šta je, kako kaže, izuzetno ponosan.

Izvor vesti: Zelena ucionica

 
 

Brutalna prevara u Čazmi: Namamili maloletnika lažnim profilom i krvnički pretukli!

0

Photo: Unsplash
Photo: Unsplash

Na društvenim mrežama se širi snimak koji prikazuje brutalno prebijanje mladića u Čazmi. Incident, koji je šokirao lokalnu zajednicu, dogodio se nakon što su napadači, navodno takođe maloletnici, namamili žrtvu koristeći lažni profil. Mladić je mislio da ide na sastanak s devojkom, ali se ispostavilo da je u pitanju prevara. Nakon što su ga napali i pretukli, ukrali su mu 25 evra.

Žrtva je nakon napada potražila pomoć od prve osobe na koju je naišla, a ta osoba ga je odmah odvela na hitnu pomoć i pozvala policiju. Osoba koja je pomogla mladiću želela je ostati anonimna, ali je za medije izjavila: „Krv mu je curila iz nosa, imao je hematome po licu. Dete je bilo u šoku, rekao je da su ga pretukli i opljačkali. Trebalo je da se nađe s devojkom s kojom se dopisivao neko vreme, ali je shvatio da je profil lažan.”

 

Prema informacijama iz lokalne zajednice, napadači su maloletnici, a građani Čazme su u neverici zbog ovog nasilnog čina. Gradonačelnik Čazme, Dinko Piranka, izjavio je da će grad prekinuti svaki oblik saradnje s organizacijom ukoliko se potvrdi da su neki od napadača članovi te organizacije. Policija je potvrdila da su dve osobe, koje se dovode u vezu sa incidentom, predate pritvorskom nadzorniku, a istraga je u toku. Napadnuti mladić je pušten iz bolnice na kućno lečenje.

Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju i osudu, dok su mnogi u Čazmi izrazili zabrinutost za sigurnost mladih u svojoj zajednici.

Izvor teksta: srednjahr

Tik tok izazovi ili život?

Tik tok izazovi ili život?

0

 

Nažalost, postoji dosta TikTok izazova koji su se pojavili i koji su potencijalno opasni, a neki od njih su doveli do ozbiljnih povreda ili čak smrti. Evo nekoliko primera:

1.⁠ ⁠Choking Challenge – Ovaj izazov podrazumeva gušenje na različite načine, što može dovesti do teških povreda ili smrti.

2.⁠ ⁠Blackout Challenge – U okviru ovog izazova, učesnici pokušavaju da zadrže dah dok se guše, s ciljem da postignu gubitak svesti. Ovo je ekstremno opasno i može izazvati ozbiljne posledice.

3.⁠ ⁠Benadryl Challenge – Ovaj izazov uključuje uzimanje velike količine antihistaminika kako bi se izazvali halucinacije. Ova praksa može dovesti do predoziranja i ozbiljnih zdravstvenih problema.

4.⁠ ⁠Fire Challenge – Tokom ovog izazova, učesnici se zapaljuju ili pokušavaju da se zapale, što može izazvati teške opekotine ili smrtonosne povrede.

5.⁠ ⁠Skull Breaker Challenge – Ovom izazovu je cilj da se neko “obori” dok mu dve osobe iznenada podižu noge. Ovo može izazvati ozbiljne povrede glave ili kičmene moždine.

6.⁠ ⁠Cinnamon Challenge – Ovaj izazov uključuje pokušaj da se proguta velika količina cimeta bez vode, što može izazvati gušenje i ozbiljne respiratorne probleme.

Roditelji i staratelji trebaju biti svesni ovih izazova i razgovarati sa decom o rizicima povezanim sa njima. Takođe, važno je edukovati ih o alternativnim, sigurnijim načinima zabave na društvenim mrežama.

little-boy-playing-tablet

Osm saveta MUP-a za sigurnost dece na internetu: Kako zaštititi najmlađe u digitalnom svetu

0

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) objavilo je niz konkretnih koraka koje građani mogu preduzeti kako bi zaštitili svoju decu na internetu. Svakodnevno se radi na istragama koje štite najmlađe od internet opasnosti, a MUP je objavio osam saveta za bezbedno korišćenje interneta.

U objavi na Instagramu, Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala preporučuje korisnicima da podese jake lozinke i redovno ih menjaju, prate aktivnosti svoje dece na internetu, te da ih edukuju o sigurnosti. Roditeljima se savetuje da prijave svaku sumnjivu aktivnost koja ugrožava bezbednost dece, i da, u slučaju sajber napada, odmah reaguju jer brza reakcija može sprečiti dalju štetu.

MUP naglašava važnost privatnosti i predlaže da se koristi maksimalna zaštita naloga, te da se razmisli pre deljenja fotografija ili video zapisa na internetu jer jednom postavljeni sadržaj postaje javan. Savetuje se izbegavanje susreta sa osobama upoznatim preko interneta i kreiranje bezbednih profila sa složenim lozinkama. Takođe, preporučuje se oprez prilikom prihvatanja zahteva za prijateljstvo na društvenim mrežama, i podseća se da ne treba objavljivati lične podatke poput adrese, škole, ili broja telefona.

Deci se savetuje da otvoreno razgovaraju sa roditeljima o problemima u virtuelnom svetu. U slučaju da je neko žrtva sajber kriminala, treba se obratiti institucijama kao što su Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Nacionalna platforma “Čuvam te”, ili Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.

Zasto je sve veca pojava agresije kod dece skolskog uzrasta?

0

pexels-alexander-dummer-37646-759736

 

Preterano izloženje agresivnim video igricama može uticati na povećanje nivoa agresivnosti kod nekih pojedinaca, posebno ako su ti pojedinci već predisponirani ka agresivnom ponašanju. Kada je reč o tome šta se dešava u mozgu u takvim situacijama, istraživanja su pokazala da izlaganje agresivnim sadržajima može uticati na aktivnost određenih delova mozga povezanih sa emocionalnom reakcijom i impulsivnošću.

Na primer, aktivnost amigdale, dela mozga koji se povezuje sa reagovanjem na pretnje i emocionalnim odgovorima, može biti povećana nakon izlaganja agresivnim sadržajima. Takođe, neki delovi frontalnog režnja mozga, koji su uključeni u kontrolu impulsivnog ponašanja, mogu pokazati promene aktivnosti.

Važno je napomenuti da individualne razlike igraju veliku ulogu u tome kako će neko reagovati na ovakav stimulans. Neki ljudi mogu biti manje podložni uticaju agresivnih video igara, dok drugi mogu pokazati povećanje agresivnosti i impulsivnosti. Zato je važno pažljivo pratiti svoje reakcije na ovakve sadržaje i, ukoliko primetite negativne promene, potražiti stručnu pomoć.

Za više korisnih informacija možete nam pisati putem kontakt forme, koja se nalazi na sajtu Fondacije.

UKINUO sam deci telefon i televizor na 30 dana i REZULTATI su me iznenadili! Evo zašto bi svaki roditelj trebalo da pokuša isto

0

boy-with-headphones-using-tablet

 

Svi smo svesni koliko je izazovno odgajati decu u današnjem svetu gde je tehnologija svuda prisutna. Iako tehnologija ima svoje prednosti, često viđamo decu kako ne ispuštaju telefone iz ruku, a retko ih zatičemo kako se igraju napolju.

Neki roditelji se trude da svojoj deci usade prave vrednosti, a među njima je i Fil Makenzi, otac četvoro dece, koji na svom Instagram profilu deli korisne savete o roditeljstvu.

Fil je primetio da njegovi sinovi provode previše vremena ispred ekrana, pa su on i njegova supruga odlučili da im ukinu pristup telefonima i televizoru na 30 dana.

“Ispočetka smo mislili da nećemo moći izdržati bez ekrana, ali smo uspeli i to više od 30 dana,” napisao je Fil. Prvo je primetio da su njegovi sinovi počeli lepše da komuniciraju i da su postali bliži.

Takođe, primetio je kako im se mašta razvila i kako su postali kreativniji.

“Nekada bi im igračka dosadila posle pet minuta, a sada se sa istom igračkom igraju znatno duže,” otkrio je.

Ranije im je bilo teško da se oblače i izlaze iz kuće, ali sada to rade bez problema.

Velika promena desila se i tokom obroka. Sada svi zajedno sede za stolom, razgovaraju i ne gledaju u ekrane, a knjige su im postale zanimljive. “Sve to je popravilo i ulepšalo naš život kao roditelja, a nismo ni mogli da zamislimo da će se to desiti,” zaključio je Fil.

Izvor: zena.blic.rs

Koliko društvene mreže mogu uticati na razvoj samopouzdanja?

0

joshua-hoehne-Lh_sFxD8AkI-unsplash

•⁠ ⁠Društvene mreže mogu imati složen uticaj na razvoj samopouzdanja jedne osobe. U određenim slučajevima, društvene mreže mogu pružiti podršku, inspiraciju i osećaj pripadnosti, što može pozitivno uticati na samopouzdanje korisnika. Ponašanja poput dobijanja podrške od prijatelja i porodice, deljenja uspeha i postizanja ciljeva putem društvenih mreža mogu izgraditi samopouzdanje.

S druge strane, društvene mreže takođe mogu imati negativan uticaj na samopouzdanje. Konstantno poređenje sa drugima na osnovu lažnih reprezentacija života na društvenim mrežama može dovesti do nezadovoljstva sobom i smanjenja samopouzdanja. Takođe, izloženost negativnim komentarima, kritikama ili cyberbullyingu može ozbiljno narušiti samopouzdanje osobe.

•⁠ ⁠Ključno je razvijati svest o tome kako koristiti društvene mreže na zdrav način, postavljati granice, ne upoređivati se sa drugima i fokusirati se na sopstveni razvoj i blagostanje. Raznolike strategije poput praćenja inspirativnih profila, pažljivog odabira online sadržaja koji konzumiramo i vremenskih ograničenja provedenog na društvenim mrežama mogu pomoći u održavanju zdravog samopouzdanja u digitalnom okruženju.

– Koji su alati i tehnike za upravljanje vremenom provedenim na društvenim mrežama?

•⁠ ⁠Postoje razni alati i tehnike koje možete koristiti za efikasno upravljanje vremenom provedenim na društvenim mrežama. Evo nekoliko predloga:

1. Mnoge društvene mreže imaju opcije za postavljanje vremenskih ograničenja ili podsetnika koji vas obaveštavaju kada previše vremena provedete na platformi. Možete koristiti ove opcije kako biste kontrolisali svoje navike korišćenja.

2.⁠ ⁠Postoje aplikacije i alati za praćenje vremena koji vam mogu pomoći da vidite koliko vremena provodite na društvenim mrežama svakog dana. Na taj način možete postaviti ciljeve i ograničiti vreme provedeno online.

3. Postavite određeno vreme tokom dana kada ćete koristiti društvene mreže, a van tog vremena fokusirajte se na druge aktivnosti. Planiranje unapred može pomoći u smanjenju beskonačnog pregledanja sadržaja.

4.⁠ ⁠Periodično pravljenje pauze od društvenih mreža može biti korisno za osvežavanje uma i smanjenje zavisnosti od online aktivnosti.

5. Postavite konkretne ciljeve za vreme provedeno na društvenim mrežama, kao što su učenje nečega novo umesto beskorisnog pregledavanja sadržaja ili ograničavanje vremena online kako biste imali više vremena za fizičku aktivnost ili druženje sa voljenima.

Kombinovanje ovih strategija može vam pomoći da efikasnije upravljate vremenom provedenim na društvenim mrežama i da stvorite zdraviju ravnotežu između online i offline aktivnosti.

Ako kliknete na ove linkove, ODOŠE VAM SVE PARE SA RAČUNA! Prevaranti su veoma vešti: “U prvi mah VAM NEĆE TRAŽITI NOVAC, već ovo…”

0

P7ek9kpTURBXy85YjdlNGYyOTZiZDQ2ZjRmZWYwMmE5ZDMxMTI3NmQ1ZC5wbmeRkwLNAcIA3gACoTAFoTEC

 

U današnjem digitalnom dobu, kada su SMS i Viber poruke postale svakodnevica, važno je biti oprezan i proveriti autentičnost informacija koje dobijamo. Sve češće smo svedoci internet prevara, među kojima se posebno ističu lažne poruke koje obećavaju brzu i laku zaradu.

Jedan od uobičajenih primera su poruke koje nude privlačne cifre, obično od 6.000 do 20.000 dinara dnevno, kako bi privukle korisnike da kliknu na link ili podele svoje lične podatke. Ali ko su ljudi iza ovih oglasa i koliko su oni zaista verodostojni?

Etčki haker Mikica Ivošević objašnjava da se često dešava da korisnici dobijaju poruke od navodnih kurirskih službi, poput Pošte, tvrdeći da imaju paket koji čeka isporuku. Klikom na link u poruci, korisnici se često suočavaju sa zahtevom za ispravku navodnih grešaka u obradi transakcije, pri čemu se traže podaci o kreditnoj kartici. Nažalost, ovo je uobičajena prevara na internetu, gde prevaranti koriste podatke koje su korisnici već ostavili na drugim online prodavnicama za naručivanje robe, dok se novac sa kartice povlači bez znanja korisnika.

Napadači su izuzetno vešti u pronalaženju načina da dođu do podataka od kojih mogu imati koristi. U početnoj fazi, obično ne traže novac direktno, već prikupljaju informacije koje kasnije koriste za manipulaciju korisnicima, tvrdeći da su se dogodile greške koje zahtevaju uplatu novca.

Problem otvaranja linkova nepoznatog porekla je posebno akutan. Iako mejlovi često izgledaju sigurno, klikom na link korisnik može završiti na stranici koju je napravio napadač. Takve stranice često sadrže aplikacije koje omogućavaju prevarantima da prikupe lične podatke korisnika. Čak i bez unošenja podataka, klikom na link računar korisnika može biti inficiran, omogućavajući napadačima pristup različitim informacijama.

Ljudi često veruju da će dobiti SMS kod prilikom plaćanja karticom, ali prevaranti znaju za servise gde ta verifikacija nije potrebna, što im omogućava da izvrše transakcije bez znanja korisnika.

Na pitanje da li postoji program na telefonu koji može zaštititi korisnike, Ivošević objašnjava da je to stalna borba. Iako antivirusni programi i druga sigurnosna rešenja mogu pomoći, napadači stalno traže propuste u tim softverima kako bi kreirali viruse koje antivirusni programi ne mogu da otkriju. Takođe, prevaranti mogu napraviti fišing stranice gde korisnici ostavljaju podatke koje servisi ne mogu da detektuju.

Podaci koje hakeri prikupljaju mogu se koristiti za različite svrhe. Neki hakeri se bave ucenom, preuzimajući slike i snimke koje koriste za pritisak na pojedince, dok drugi masovno prikupljaju podatke za potrebe lažnog marketinga. Najčešći su napadi na firme, gde hakeri zaključavaju podatke kompanija i traže otkupninu kako bi podaci ostali tajni. Ove aktivnosti mogu ozbiljno paralisati rad firme i dovesti do ogromnih gubitaka. Neki hakerski karteli postigli su prihode od preko milijardu dolara kroz ovakve ucene.

Izvor teksta i fotografije: Blic

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/eticki-haker-objasnio-kako-prepoznati-i-zastititi-se-od-internet-prevara/jbvbwy9

Nova internet prevara u Srbiji: Ako se “upecate” može skupo da vas košta

0

Narodni CERT je nedavno upozorio građane na novu internet prevaru koja se širi putem aplikacije Votsap. Poruka koju možete dobiti glasi: “Dobar dan, menadžer sam ljudskih resursa, da li možemo da se čujemo za minut”. Nakon određenog vremena, možete dobiti još jednu poruku u kojoj vas pitaju da li ste dostupni za razgovor. Samo nekoliko klikova može vas dovesti u situaciju da postanete deo prevare koja obećava brzu zaradu sa fleksibilnim radnim vremenom.

Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT) upozorio je na piramidalnu prevaru koja se širi putem atraktivnih ponuda na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Instagram. Prevara se sastoji u tome da korisnici lajkuju određene snimke ili popunjavaju narudžbenice kako bi ostvarili “zaradu”. Naziv legitimne platforme Tager se često zloupotrebljava u ovoj prevari.

Ako korisnici odgovore na ove oglase putem Votsapa, obično dobijaju informacije o uslovima “posla” i detalje o načinu izvršavanja zadataka i zarađivanja novca. Sledeći korak je preusmeravanje korisnika na aplikaciju Telegram, gde dobijaju zadatke i šalju slike ekrana kao potvrdu da su zadaci završeni. Prevara obično počinje sa manjim iznosima, oko 500 dinara, koje korisnici uplaćuju kao članarinu. Na kraju prvog dana, korisnici dobijaju “dnevnicu” koja je obično dvostruka vrednost uloženog novca, kako bi stekli poverenje.

Prevara postaje sve ozbiljnija kada korisnicima ponude “napredovanje” koje zahteva veća ulaganja za veću zaradu. U početnim fazama, ova ulaganja mogu biti vraćena sa profitom, ali kasnije se traže još veći iznosi. Ako korisnik shvati da je prevaren i pokuša da povuče sredstva, od njega se traži uplata od nekoliko stotina hiljada dinara za dobijanje navodnog “koda” za povlačenje novca. Nakon uplate, komunikacija se prekida i korisnici ostaju bez novca.

Ovakve prevare postaju sve češće, a koncept je gotovo uvek isti – obećava se brza i laka zarada sa radom od kuće. Nacionalni CERT preporučuje korisnicima da detaljno istraže legitimnost onlajn ponuda pre nego što ulažu novac, posebno kada su u pitanju ponude koje obećavaju veliku i brzu zaradu.

Izvor teksta i fotografija: NIN

https://www.nin.rs/drustvo/vesti/47700/nova-internet-prevara-kruzi-srbijom

Šta je catfishing?

0

kasia-derenda-7Ss09bTO5Zo-unsplash

 

Zašto je skoro svaki 9 profil lažan na društvenim mrežama?

Razlozi za to mogu biti razni. Neki korisnici mogu se osećati pritiskanim da predstave svoj život na internetu na savršen način, zbog čega mogu lagati ili preuveličavati svoj život. Drugi mogu stvarati lažne profile iz zabave, dok neki to rade iz bezbednosnih razloga kako bi zaštitili svoj identitet online. Takođe, tu je i fenomen “catfishinga” gde osoba može koristiti lažan identitet radi pravljenja veze sa drugom osobom. U svakom slučaju, važno je biti svestan da ljudi često prikazuju samo delove svog života na društvenim mrežama i ne treba uzimati sve informacije zdravo za gotovo.

Šta je catfishing?

Catfishing je pojava kada osoba na internetu koristi lažan identitet, slike i informacije kako bi stvorila lažan identitet radi ostvarivanja veze sa drugom osobom. Ova praksa može biti štetna i obmanjujuća, jer osoba koja je zavedena može razviti emocionalnu vezu sa osobom koja nije ono što tvrdi da jeste. Catfishing se često dešava na društvenim mrežama, forumima za upoznavanje ili čak u online igrama. Važno je biti svestan ovakvih prevara i potruditi se da se koristi oprez prilikom komunikacije sa osobama na internetu, posebno ako su informacije o njima nedovoljno proverene.

Kako prepoznati catfishing?

Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na to da je osoba koju upoznajete na internetu možda uključena u catfishing:

1.⁠ ⁠Nerealno privlačan profil: Ako profil osobe izgleda previše savršeno – slike su modelirane ili previše idealizovane, to može biti znak da se radi o lažnom profilu.

2.⁠ ⁠Odbijanje video poziva ili susreta uživo: Osoba koja je uključena u catfishing može izbegavati razgovore putem video poziva ili susrete uživo jer neće moći da održi svoj lažni identitet.

3.⁠ ⁠Brz i intenzivan razvoj veze: Osoba koja “catfishe” može pokušati da brzo razvije emocionalnu vezu s vama kako bi stekla vaše poverenje pre nego što se otkrije laž.

4.⁠ ⁠Nedoslednosti u priči: Ako primetite da se priče i informacije koje vam osoba pruža ne poklapaju ili menja detalje o svom identitetu, to može biti indikacija da nešto nije kako treba.

5.⁠ ⁠Nedostatak autentičnosti: Ako imate sumnje u autentičnost osobe ili sumnjate u istinitost onoga što vam govori, trebali biste biti oprezni i preduzeti dodatne korake kako biste proverili njihov identitet.

Ako primetite ove znakove ili imate sumnje, važno je da budete pažljivi i da preduzmete korake kako biste proverili istinitost identiteta osobe pre nego što se previše emotivno angažujete u odnosu sa njom.

Koji su najbolji načini da zaštitim svoju privatnost na internetu?

Postoji nekoliko efikasnih načina da zaštitite svoju privatnost na internetu:

1.⁠ ⁠Korišćenje jake lozinke: Korišćenje jedinstvenih, jakih lozinki za svaki nalog može pomoći u zaštiti vašeg online identiteta.

2.⁠ ⁠Aktiviranje dvostepene provere autentifikacije: Omogućavanje dvostepene provere autentifikacije dodaje dodatni sloj sigurnosti prilikom pristupanja vašim nalozima.

3.⁠ ⁠Redovno ažuriranje softvera i antivirusne zaštite: Redovno ažuriranje softvera na uređajima i korišćenje antivirusne zaštite može pomoći u zaštiti od virusa, malvera i drugih pretnji.

4.⁠ ⁠Pažljivo postavljanje privatnosti na društvenim mrežama: Podesite postavke privatnosti na društvenim mrežama kako biste kontrolisali ko može videti vaše informacije i aktivnosti.

5.⁠ ⁠Oprez pri deljenju ličnih podataka: Budite oprezni pri deljenju ličnih podataka online i ne delite osetljive informacije sa nepoznatim izvorima.

6.⁠ ⁠Korišćenje VPN-a: Virtualna privatna mreža (VPN) može vam pomoći da zaštitite svoj internet saobraćaj i privatnost tako što skriva vašu IP adresu.

7.⁠ ⁠Provera sigurnosti internet veze: Pazite sa kim delite svoje informacije i budite sigurni da ste povezani na sigurnu Wi-Fi mrežu pre unošenja osetljivih podataka.

Uz ove mere opreza, važno je biti svestan svojih online aktivnosti i redovno proveravati svoj online identitet.

Load More