U svetu u kojem deca sve više provode vreme na društvenim mrežama, zaštita njihove privatnosti i sigurnosti postaje sve veći izazov. U Srbiji, broj korisnika društvenih mreža kontinuirano raste, a sa njim i rizici kojima su deca izložena online.
Ključne Pretnje Prema nedavnom istraživanju, 62% dece u dobi od 13 do 17 godina prijavilo je da su se susreli sa štetnim sadržajem na internetu u poslednjih mesec dana. To uključuje sadržaje koji promovišu nasilje, mržnju, samopovređivanje i opasne izazove. Posebno zabrinjavajuće je što deca sve češće doživljavaju ove pretnje kao neizbežan deo svog online iskustva (www.ofcom.org.uk).
Novi Koraci za Zaštitu
Ofcom je postavio više od 40 praktičnih koraka koje platforme moraju preduzeti kako bi zaštitile decu online. Neki od ključnih zahteva uključuju:
1.Robusne provere starosti
Platforme moraju implementirati efikasne provere starosti kako bi sprečile decu da pristupaju štetnom sadržaju.
2. Kontrola algoritama
Algoritmi koji preporučuju sadržaj moraju biti konfigurisani tako da filtriraju najštetniji sadržaj iz feedova dece.
3.Bolja moderacija sadržaja
Platforme moraju brzo reagovati na prijave o štetnom sadržaju i ukloniti ga sa svojih sajtova (www.ofcom.org.uk).
Preporuke za Roditelje Pratite Aktivnosti: Redovno proveravajte koje aplikacije i sajtove vaša deca koriste. Edukacija: Razgovarajte sa decom o opasnostima na internetu i naučite ih kako da prepoznaju i izbegavaju štetne sadržaje. Koristite Sigurnosne Postavke: Iskoristite dostupne sigurnosne postavke na platformama kao što su blokiranje i prijavljivanje štetnog sadržaja.
Statistika
Broj korisnika društvenih mreža u Srbiji raste, sa 3.3 miliona korisnika Instagrama i 4.8 miliona korisnika Facebooka u junu 2024. godine. Većina korisnika su žene, a najveća grupa korisnika su osobe između 25 i 34 godine (NapoleonCat).
Bezbednost dece na internetu je odgovornost svih nas. Tehnološke kompanije, roditelji, nastavnici i deca sami moraju raditi zajedno kako bi osigurali bezbedno digitalno okruženje. Delite ove informacije sa prijateljima i porodicom kako bi svi bili svesni i spremni da zaštite svoju decu online.
U današnjem digitalnom svetu, gde su informacije i tehnologija dostupne na dohvat ruke, važno je biti svestan mogućih pretnji po našu privatnost. Jedna od tih pretnji dolazi u obliku neprimetnog praćenja vaše lokacije putem Google Maps.
Kako to funkcioniše? Zamislite ovo: neko uzme vaš telefon, uđe na Google Maps, klikne na vaš profil, ode na opciju “deljenje lokacije”, doda svoj broj telefona i email, stisne OK i vrati vam telefon. I sada, svaki put kada se krećete, ta osoba zna tačno gde ste!
Koliko je ovo ozbiljno? Ovo je ozbiljna stvar jer neko može pratiti svaki vaš korak bez vašeg znanja. Sve što je potrebno jeste da na trenutak izgubite kontrolu nad svojim telefonom. Ova mogućnost je zastrašujuća jer narušava vašu privatnost i može biti zloupotrebljena na različite načine.
Kako se zaštititi? – Pazite kome dajete telefon u ruke: Uvek budite svesni kome poveravate svoj uređaj, čak i na kratko. – Proverite opcije deljenja lokacije: Redovno proveravajte da li je opcija deljenja lokacije aktivna i sa kim je delite. Možete to učiniti tako što ćete otvoriti Google Maps, kliknuti na svoj profil i otići na opciju “deljenje lokacije”. -Instalirajte sigurnosne aplikacije: Postoje aplikacije koje mogu pomoći u zaštiti vašeg telefona i privatnosti. -Osigurajte svoj uređaj: Koristite jake lozinke i dvofaktorsku autentifikaciju kako biste dodatno osigurali svoj uređaj.
S obzirom na to koliko je lako zloupotrebiti ovu funkciju, neophodno je biti oprezan i preduzeti sve moguće mere kako bi se zaštitila vaša privatnost. Deljenje ovog saznanja sa prijateljima može pomoći da svi budu sigurniji.
Tragična Smrt Dečaka u Kampu za Problematične Tinejdžere
Tragična smrt dvanaestogodišnjeg Klarka Harmana u kampu za problematične tinejdžere Trejls Karolina u Severnoj Karolini skrenula je pažnju na ozbiljne probleme u tretmanu dece sa posebnim potrebama i društvenim izazovima. Harman, koji je bolovao od ADHD-a i migrena, umro je prve noći nakon što je zatvoren u neispravan bivak, gde je, prema izveštaju mrtvozornika, ostao bez dovoljno vazduha i ugušio se. Ovaj incident je okarakterisan kao ubistvo, a kamp se suočava sa potencijalnim krivičnim optužbama.
Pritisak Savremenog Društva i Uloga Društvenih Mreža
Mnogi roditelji osećaju pritisak dok pokušavaju da odgajaju decu u današnjem društvu, gde se detinjstvo čini sve kraćim, a deca su izložena različitim pritiscima, uključujući one koji dolaze iz digitalnog sveta. Društvene mreže i internet su značajan faktor u životima mladih, često dovodeći do povećanog stresa i mentalnih problema.
Negativni Uticaji Društvenih Mreža na Mentalno Zdravlje
Istraživanja pokazuju da prekomerno korišćenje društvenih mreža može negativno uticati na mentalno zdravlje mladih. Visoka upotreba ekrana je često povezana sa nižim nivoom psihološkog blagostanja. Mladi, posebno pripadnici Generacije Z, koji provode više od dva sata dnevno na društvenim mrežama, često prijavljuju viši nivo anksioznosti, depresije i osećaja izolacije. To je delom zbog prekomerne stimulacije centra za nagradu u mozgu, što može stvoriti putanje slične zavisnosti, kao i zbog normalizacije štetnih ponašanja kao što su samopovređivanje i poremećaji u ishrani (McKinsey & Company) (Yale Medicine).
Društvene Mreže i Zdrave Navike
Pored toga, društvene mreže mogu ometati zdrave navike, poput spavanja. Mnogi tinejdžeri koriste svoje uređaje do kasno u noć, što dovodi do lošeg kvaliteta sna i kraćeg trajanja sna, ključnih za njihov emocionalni i fizički razvoj. Stalna izloženost idealizovanim slikama i načinima života na društvenim mrežama takođe doprinosi problemima kao što su nisko samopouzdanje i zabrinutost zbog izgleda (McKinsey & Company) (Yale Medicine).
Balansiranje Digitalnog i Stvarnog Sveta
Iako društvene mreže nude benefite kao što su povećan pristup zdravstvenim resursima i platforma za samoizražavanje, negativni uticaji su značajni i izraženiji kod mlađih generacija. Roditelji i staratelji imaju ključnu ulogu u praćenju i usmeravanju korišćenja društvenih mreža kod tinejdžera kako bi ublažili ove rizike. Uspostavljanje pravila, ograničavanje korišćenja uređaja noću i promovisanje zdravih aktivnosti van interneta mogu pomoći u upravljanju negativnim efektima.
Tragičan slučaj smrti Klarka Harmana ističe potrebu za pažljivijim nadzorom i boljim uslovima u kampovima za problematične tinejdžere, ali i otvara širu diskusiju o izazovima sa kojima se mladi suočavaju u današnjem digitalnom svetu. Roditelji, staratelji i društvo u celini moraju se angažovati kako bi osigurali zdrav razvoj dece, balansirajući između digitalnih i stvarnih svetova.
Za dodatne informacije o ovim pitanjima i strategijama za upravljanje korišćenjem društvenih mreža među tinejdžerima, preporučujemo resurse Američkog psihološkog udruženja i Yale Medicine.
Четрнаестогодишњи дечак је волео да на интернету игра фудбал, али није волео да вежба математику. Ова комбинација одразила се на оцене, због чега су му родитељи ограничили време које може да проведе за компјутером. Када се пожалио екипи с којом је играо-игрице, један од чланова тима понудио је помоћ – објашњаваће му математику онлајн.
Дечак је поправио оцену, а „друг”, кога је знао само виртуелно, наставио је да га спрема и за пријемни испит за упис у средњу школу. Када су стигли резултати уписа, било је време да прославе и да се после девет месеци упознају уживо. Али био је то и тренутак када је брижни онлајн пријатељ скинуо маску иза које се налазио – педофил.
Ова није сцена из неког филма ни одломак из књиге, ово је један од случајева с којим су се сусрели запослени у Националном контакт центру за безбедност деце на интернету. За седам година колико постоје, добили су више од 40.000 позива у помоћ или макар савет за излазак из неугодне ситуације. У 550 случајева морала је да реагује полиција или тужилаштво јер су посреди била тешка кривична дела попут – педофилије, дечје порнографије, злоупотребе фотографија, уцена, претњи…
– У овом дигиталном добу, нажалост, деца највише слободног времена проводе на друштвеним мрежама, односно на интернету. Оно што је проблем јесте што су деца дигитално вешта, али нису дигитално писмена. Заправо, нису психолошки и емоционално зрела да препознају преваре, манипулације, ризике које им прете на интернету. С друге стране, знање родитеља о дешавањима на друштвеним мрежама, платформама за видео-игре, чет-собама… на ниском је нивоу. Наравно, нико није сасвим безбедан, али морамо да смањимо тај ризик. А најбољи пут јесте едукација, односно да имамо што више информација о мерама заштите, како да реагујемо када се нађемо у таквој некој ситуацији, коме да се обратимо – каже каже Емина Бековић, координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету при Министарству информисања и телекомуникација.
– У овом дигиталном добу, нажалост, деца највише слободног времена проводе на друштвеним мрежама, односно на интернету. Оно што је проблем јесте што су деца дигитално вешта, али нису дигитално писмена. Заправо, нису психолошки и емоционално зрела да препознају преваре, манипулације, ризике које им прете на интернету. С друге стране, знање родитеља о дешавањима на друштвеним мрежама, платформама за видео-игре, чет-собама… на ниском је нивоу. Наравно, нико није сасвим безбедан, али морамо да смањимо тај ризик. А најбољи пут јесте едукација, односно да имамо што више информација о мерама заштите, како да реагујемо када се нађемо у таквој некој ситуацији, коме да се обратимо – каже каже Емина Бековић, координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету при Министарству информисања и телекомуникација.
Данашња деца, није претеривање, чим добију мобилни телефон, морају да уче и како да реагују када наиђу на непожељан садржај, шта да раде када их контактира непозната особа, коме да се обрате ако неко злоупотреби њихове фотографије… А родитељи, истиче наша саговорница, морају да буду упућени у онлајн активности своје деце и да избегавају забрану коришћења интернета као решење, јер управо из страха да ће остати без компјутера или мобилног телефона многи се одлуче да не пријаве неугодности из виртуелног света.
– Ми сад само можемо да спасимо своју децу само тако што ћемо да их научимо како се понашају у овом времену. И десиће се, послаће им неко ружну слику, али треба да знају коме и како да пријаве, да одмах блокирају ту особу и научити их да одмах пријаве родитељима. Неопходно је створити поверење између деце и родитеља. То је кључ. Такође, потребно је да охрабрујемо људе који раде у просвети да разговарају с децом, јер без обзира на то што су одрасли мање вешти у смислу дигиталних технологија, имају више животног искустава. Истраживање које је рађено прошле године показало је да се деца, када имају проблем на интернету са злоупотребом, прво пожале наставнику – каже Емина Бековић и додаје да се њен тим радо одазива на сваки позив школе како би одржали предавања и ученицима и родитељима о опасностима које вребају на интернету.
– Нешто што нам је некад изгледало сасвим безазлено и нешто што је у нашем менталитету, то је сад опасно. Ми смо склони, кад нам се дете роди, да га фотографишемо и постављамо те фотографије на друштвене мреже, да их шаљемо рођацима, пријатељима… Рецимо, када нам је дете село први пут на ношу или да објавимо његову фотографију док разголићено ужива на плажи. И нама је то симпатично. Али морамо да будемо свесни да када једном нешто поставимо на интернет то остаје тамо заувек. То је та дигитална сенка, нешто што вас прати цео живот и никад не знате ко ће чувати ваше фотографије, ко ће их злоупотребити. Имали смо случајеве да неки родитељи не знају да су фотографије њихове деце већ четири године на неком педофилском сајту. А највише се зарађује и најпродаваније су фотографије новорођенчади до четврте године. Такве фотографије педофили највише траже и највише желе да плате – прича Емина Бековић и додаје и да симпатичне фотографије из детињства које су родитељи објавили на некој друштвеној мрежи касније могу да постану разлог због ког ће дете постати предмет исмевања, па и малтретирања међу вршњацима.
Управо фотографије и видео-снимци највише проблема стварају и тинејџерима. Нису ретки сценарији по којем деца, мислећи да се дописују са својим вршњаком, шаљу фотографије или снимке које касније постану предмет уцена.
– Посебно ако се неко заљуби, па уз те уцене иду ређе изнуде новца, али се чешће тражи од дечака или девојчица да се фотографишу обнажени или да снимају неке сексуалне радње… И та деца, нажалост, од тог стида и срама, а пре свега осећаја кривице, не повере се никоме, мисле да ће то само од себе престати. А заправо улазе у један зачарани круг све дубље и дубље. Оно што смо ми, односно држава, хтели да постигнемо јесте да заштитимо ту децу и зато је наш број телефона 19833 анониман. На тај начин охрабрујемо децу која трпе та тешка злостављања да се јаве, а да не морају да нам се представе, већ само да нам дају што више информација о злостављачу – наглашава наша саговорница.
Није могуће урадити фото-робот педофила – они живе и у малим и у великим градовима, долазе и из срећних и из дисфункционалних породица, више или мање су образовани… Не седе само у осамљени у своја четири зида, већ могу бити свакодневно пред очима јавности. Због педофилије процесуирани су у Србији и породични људи, новинари, медицински радници, свештеници…
– Пре шест година јавила нам се жена из једног мањег места у Србији, чији је муж интелектуалац, јер је у његовом лаптопу пронашла више од 150 фотографија дечје порнографије. Спаковала кофере и изашла из стана, до тог момента није знала с ким живи. То су такве ситуације које ни ми, одрасли, не бисмо могли можда да препознамо као опасне, а замислите тек деца – додаје Бековићева и истиче да не постоји ни фото-робот деце која ће упасти у замку предатора. Ни жртве нису само усамљени тинејџери чија се породица распада због тешког живота.
Постоји ли уопште трагови који би могли да укажу да се иза екрана налази предатор? Наша саговорница каже да разлог за црвени аларм треба да буде ако током дописивања стигне питање да ли ти ову преписку читају родитељи.
Digitalni sadržaj, kao što su video igre, društvene mreže, aplikacije i ostali oblici online aktivnosti, može imati značajan uticaj na razvoj sinapsi u mozgu, posebno kod dece i adolescenata.
Evo nekoliko načina na koje digitalni sadržaji može uticati na razvoj sinapsi:
Stimulacija mozga:
Interaktivni digitalni sadžajii, poput mozgalica ili obrazovnih igara, mogu podstaći aktivnost mozga i promovisati razvoj novih sinapsi. Aktivnosti koje zahtevaju rešavanje problema, razmišljanje i kritičko analiziranje mogu doprineti razvoju sinaptičkih veza.
2. Pažnja i koncentracija:
Korišćenje digitalnih uredjaja, često zahteva visok nivo pažnje i koncentracije. Redovno angažovanje u ovakvim aktivnostima može poboljšati sposobnost fokusiranja i produžiti vreme pažnje kod dece.
3. Socijalna interakcija:
Društvene mreže i online igre omogućavaju deci da uspostavljaju veze sa vršnjacima i drugim ljudima iz celog sveta. Ove socijalne interakcije mogu doprineti stvaranju sinaptičkih veza u delovima mozga koji su povezani sa socijalnom inteligencijom i empatijom.
4. Preopterećenje informacijama:
Medjutim, prekomerna zloženost digitalnim uredjajima i preopterećenje informacijama može imati negativan uticaj na razvoj sinapsi. Previše vremena provedenog pred ekranom može smanjiti sposobnost koncentracije, pažnje i kognitivne funkcije.
Ukratko, dok digitalni sadržaj može imati pozitivan uticaj na razvoj sinapsi kroz stimulaciju mozga, socijalnu interakciju i razvoj veština, važno je voditi računa o balansu izmedju online i offline aktivnosti kako bi se osigurao zdrav razvoj sinapsi i celokupnih kognitivnih funkcija.
U Evropi devet miliona devojčica doživi nasilje na internetu do 15. godine. Čak dve trećine žrtava trgovine ljudima su žene i devojke i internet je glavna platforma za trgovinu. Jedna od četiri tinejdžerke u Evropi doživi nasilje na internetu. Žene širom sveta imaju 27 puta više šansi da budu izložene nasilju na internetu.
Veliki broj žena i devojčica svakodnevno trpe nasilje na internetu koje vrlo lako može da pređe i u stvaran život.
Od 56% dece koja su putem interneta vrbovana u dečju prostituciju i pornografiju najpre je tražena fotografija. Jedan od 10 seksualnih nasilnika koristi sajtove za upoznavanje da bi pronašao žrtve.
Iz tog razloga “Evropski ženski lobi” je na osnovu istraživanja definisao 12 tipova nasilnika, i pokrenuo kampanju sa ciljem da se bolje razume digitalno nasilje nad nežnijom i mlađom populacijom.
1. Internet pedofil
Razvija odnos s detetom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje i eksploataciju.
2. Nasilnik iza fotoaparata
Fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu.
3. Porno osvetnik
Postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Nastavak nasilja u intimno partnerskim odnosima.
4. Trol
Napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje.
5. Maskulinista
Negira postojanje sistemskog seksizma, ali ga održava kao “zaštitu prava muškaraca”.
6. Manipulator sa sajtova za upoznavanje
Želi da uspostavi kontrolu i moć nad svojom žrtvom tako što je očara na internetu i namami u opasne situacije.
7. Vršnjački sajber sildežija
Kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio žrtvu.
8. Sajber progonitelj
Špijunira, fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao.
9. Dokser
Kralj podataka, prikuplja i javno objavljuje na internetu privatne podatke da bi osramotio žrtvu.
10. Haker
Presreće privatne informacije i komunikacije, na primer vebkamere.
11. Regruter
Koristi nove tehnologije da namami žrtve, proda ih i prisili na prostituciju.
12. Zlonamerni propagandista
Koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu ženskih prava.
digitalne tehnologije
„Važno je da devojčice i devojke nauče da prepoznaju nasilničko ponašanje na internetu i da znaju kako da reaguju. Iz rada sa mladima znamo da nasilje koje se dešava online može da ima ozbiljne posledice u stvarnom svetu, te nam je cilj da ohrabrimo devojčice da nasilnike udalje, blokiraju, kažu odraslima, pa i prijave institucijama“, kaže Sanja Pavlović ispred Autonomnog ženskog centra.
“Sve što okačite na internetu ostaje na internetu.”
Svi smo to nekada čuli, kada smo počinjali da koristimo internet i društvene mreže. Srećom, ovo nije potpuna istina. Istina je negde izmedju.
Neke stvari koje okačimo na internet mogu biti nepovratno izgubljene, a druge, za koje nismo ni znali da smo objavili mogu nas iznenaditi i ostati dugotrajno na internetu.
Mi vam donosimo pet saveta kako da vaši podaci na internetu ne dospeju u tudje ruke.
1. Odaberite dugu, komplikovanu i jedinstvenu lozinku
Lozinke koje odaberemo su zaštita koja stoji izmedju nas i hakera. Što je naša lozinka složenija to će više vremena trebati automatizovanom softveru da je obije.
Prema sajtu za proveru bezbednosti lozinke Pasvordmonster, lozinka Petar otkriva se za 0,67 sekundi, Petar123 za 4 sekunde, a P@t@r!42 za 1 sat. Po ovom sistemu možete napraviti vašu lozinku.
Iako je bolje da lozinka ne bude uopšte reč iz rečnika, stih pesme nije najlošija ideja na svetu, pogotovo ako neka slova zamenite brojevima i simbolima.
Tako za otkrivanje lozinke hejsloveni treba 42 minuta ali za hejSIOven! treba 6 dana.
Teško je odoleti i staviti svuda istu lozinku koja se lako pamti, ali to je zaista važno ako želimo da zaštitimo sebe, prijatelje i firmu za koju radimo.
Milion ljudi u svetu ima ovu lozinku. Ukoliko želite da se zaštitite-promenite lozinku.
Svaki put kada negde unesete lozinku, vi je poverite tom sajtu na čuvanje.
Svaki sajt je nečije dvorište.
Svaki put kada se konektujete na internet u kafiću ili kod prijatelja, vi kroz njihovo dvorište dovikujete lozinku sajtu na koji je unosite. Ukoliko na nekom sajtu na kom ste registrovani lozinka “procuri”, ili ako je oni ne čuvaju na adekvatan način, svi hakeri mogu imati vašu lozinku za elektronsko bankarstvo ili za instagram profil na kojem ste tako dugo skupljali pratioce.
-Lozinka koja nema očiglednu vezu sa vama
Ukoliko neko ciljano želi da uđe u vaš profil, prvo će pokušati da iskoristi ime i prezime, brojeve telefona, datum rođenja, jedinstveni matični broj (JMBG) i imena ukućana i kućnih ljubimaca. Čak i student koji uči programiranje može za desetak minuta da napravi spisak od hiljadu mogućih lozinki koje su varijacija ovih vaših podataka.
Automatizovano može i da isproba svaku od njih.
Profesionalci mogu još lakše pristupiti vašim podacima ukoliko nisu adekvatno zaštićeni.
2. Koristite dvostepenu verifikaciju
Pokušavamo da se ulogujemo na neki sajt i, umesto da nam otvori prvu stranicu, dobijemo obaveštenje da nam je poslato obaveštenje ili SMS poruka na telefon i da imamo 30 sekundi da ukucamo kod koji nam je stigao.
Ovo je primer kako funkcioniše dvostepena verifikacija.
Koliko god da nas nervira, važno je da nam bude uključena, jer je hakeru (ili članu domaćinstva) koji želi da pristupi našim profilima to i dalje onemogućeno, čak i ako ima našu lozinku, dokle god nema fizički pristup našem uređaju.
Postoje i „jači” načini dvostepene verifikacije kada šifre od nekoliko cifara prave posebne aplikacije, kao što su Google Authenticator ili ForgeRock, koje vam neće stići u običnoj poruci i samim tim su teži za praćenje.
Često je moguće napraviti i fizički „ključ”, najčešće USB prenosivu memoriju, koju je potrebno uključiti u uređaj da bismo se ulogovali na neki nalog.
3. Instalirajte najnovije verzije programa
Hakeri i stručnjaci za digitalnu bezbednost sa jedne, a virusi i antivirusi sa druge strane u večitoj su trci.
Na sreću, većina „rupa u sistemu” veoma brzo budu uočene i zakrpljene.
Ako koristimo originalne programe i ako ih redovno ažuriramo, jako su male šanse da će se baš na vama slomiti virtuelna kola i da će neko u prvim danima bezbednosnog propusta napasti baš vas.
Ipak, u većini slučajeva napada na digitalnu bezbednost, meta nije konkretna osoba.
Ne pokušava neki zli opasni i prepametni haker da napadne baš vas i ukrade vam recepte ili slično. Takozvani „napadi” često su automatizovani i pokušavaju da kucaju na milione vrata, dok neka ne zateknu otključanim.
Ili jako loše zaključanim.
4. Budite svesni sa kime komunicirate
Znate ono kada mahnete nekome ko vam liči na prijatelja na ulici, pa shvatite da nije on i posle se osećate malo glupo?
Isto je i sa internetom.
Mnogo ljudi ne obraća pažnju sa kim zapravo komunicira, prebrzo klikću i dobrovoljno ostavljaju podatke.
Ne obraćaju pažnju na to da li je neki sajt zaista sajt Pošte Srbije, Vaikikija ili Petrol pumpi, npr. Dakle, opet nije u pitanju opasan, zli i stručni haker, nego smo sami dali sopstvene podatke sa kartice nekome ko nam se lažno predstavio.
Obratite pažnju na tačan naziv sajta.
Na primer, pravi sajt digitalnog servisa administracije u Srbiji je euprava.gov.rs, dok bi lažni sajt mogao da ima neku adresu poput euprava-gov.rs i mogao bi da izgleda skoro isto kao i pravi sajt, ali da izdaje lažna dokumenta.
Naročito je važno da u sistemu elektronskih faktura, koji mnogi preduzetnici koriste, obratite pažnje na adresu sajta jer bi na lažnoj kopiji neko zlonameran mogao da prikupi vaše podatke sa lične karte ili sa platne kartice firme.
Kasnije bi ti podaci mogli da budu zloupotrebljeni, čak i na način da se neko drugi elektronski predstavlja kao vi.
Obratite pažnju i na pravopis.
Ako vam nešto deluje kao loš prevod sa engleskog, verovatno jeste u pitanju – loš prevod sa engleskog.
5. Birajte šta od podataka ostavljate na internetu, a i van njega
Kao što ne biste u tuđem dvorištu ostavljali slike dece ili ključ od kuće, nemojte ni na sajtovima.
Skoro svaku internet uslugu koju koristimo, a koja je naizgled besplatna za nas, verovatno plaćamo podacima ili time što nosimo nečiju reklamu na ekranu koji držimo u džepu.
Možda ne ostaju baš svi podaci baš večno na internetu, ali i dalje možemo da biramo tačno šta ćemo tamo kačiti i na koji način ćemo sa tim podacima postupati.
Imajte na umu i da je najslabija karika u svakom lancu bezbednosti na internetu – čovek.
Pojava interneta i digitalne tehnologije , neosporno je olakšala život ljudima širom sveta. Doprineli su bržem pristupu informacijama, lakšem učenju i komunikaciji, ličnom obrazovanju i napredovanju, kao i pristup različitim vrstama zabave.
Nove tehnologije nose sa sobom i rizike, kao što su bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca. Najranjivije su mladje populacije, pa je potrebno preduzeti određene mere zaštite radi bolje digitalne bezbednosti.
Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu, i u svetu i kod nas. Takodje u porastu su i rizici kojima su ona izložena.
Internet predstavlja necenzurisani izvor informacija koji nije uvek primeren deci. Zbog toga bezbedno korišćenje novih tehnologija predstavlja jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti koja je neophodna veština za „preživljavanje“ u 21. veku.
Deca mogu biti izložena različitim opasnostima na internetu, kao što su sadržaji koji zagovaraju nasilje, ili podstiču neadekvatno ponašanje. Postoji rizik i od predatora medju kojima su pedofili koji koriste društvene mreže i lažne profile kako bi kontaktirali decu. Zbog relativne anonimnosti koju internet pruža, postoji mogućnost zloupotreba i korišćenja interneta radi vređanja, ucenjivanja, pretnji, nasilja i zloupotreba fotografija i ličnih podataka.
Trafiking – Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na ekploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.
Krađa – Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U drugim varijantama u istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama.
Online predatori – Jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistički je dokazano da je svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja „lovaca“. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem.
Sugestija – oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultuje teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta.
Vršnjačko nasilje – Podrazumeva podsticanje grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi.
Znaci koji pokazuju da dete trpi digitalno nasilje
Iako dete neće lako priznati da trpi digitalno nasilje, postoje neka ponašanja na osnovu kojih roditelji mogu to primetiti. Na primer, ukoliko dete pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta, ako izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoloženo, razdražljivo, nije motivisano za učenje, ako ima problem sa koncentracijom, izbegava školu, ili ako ima psihosomatske simptome (glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, naglo mršavljenje ili gojenje…).
Prvi korak je razgovor sa detetom koje je trpelo nasilje na internetu, koje treba uveriti da ništa loše nije uradilo. Sledeći korak je snimiti ekran na kojem se vidi uznemiravanje, jer to predstavlja dokaz nasilja i prijaviti policiji. Nikada nemojte ništa brisati jer je svaki sadržaj dokaz.
U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.
U akciji “Armagedon” prekjuče je uhapšeno sedam osoba koje se sumnjiče za iskorišćavanje dece za pornografiju. Prilikom pretresanja stanova osumnjičenih, uvidom u računare i računarsku opremu, pronađene su fotografije i video zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od šest do 10 godina, ali i uzrasta ispod dve godine.
Komentarišući poslednju akciju policije, direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović kaže za Euronews Srbija da nema pravila kako zaštiti decu od seksualne eksploatacije. On kaže da prvenstveno roditelji treba da grade odnos poverenja sa decom.
Kako dodaje, sa decom treba mnogo da se razgovara i da se podsećaju o rizicima koje donosi prostor na internetu. On poziva i starije od 18 godina, koji su bili žrtve seksualne eksploatacije u maloletnom dobu da im se jave i anonimno podele svoja iskustva, kako bi se bolje razumela deca koja upadaju u zamku.
“Mi kao roditelji treba da smo svesni da imamo taj odnos sa decom i da ona imaju poverenja u nas. To je inače teško jer se deca, naročito u periodu adolecencije, okreću svojoj vršnjačkoj grupi i onda su više otvoreni prema svojim vršnjacima. Kada su mlađi tu možda imamo više mogućnosti da primetimo promene u ponašanju. Ono na šta takođe treba da se ukaže da mi kao roditelji teško shvatamo da neko fotografije, slike našeg deteta, može da gleda na drugačiji način”, kaže on.
Kako dodaje, rodiltelji su upravo ti koji ne bi trebalo da objavljuju fotografije svoje dece na mrežama.
“Ono što možemo da uradimo je to je da im ne damo te materijale. Barem da ih mi ne ostavljamo tamo i da sa decom isto razgovaramo, da budu pažljivi i da i oni ne ostavljaju taj neki svoj otisak i svoje slike koje neko može da iskoristi i da doživi na jedan drugačiji način”, kaže on.
Kaže da je prevencija ključna, i da postoje mogućnosti da deca prijave nadležnima slučaj ili da zatraže pomoć.
“Jedna stvar je kako mi kao roditelji možemo da se informišemo, a druga stvar je da su deca sa svojim vršnjacima, da su deca u školi, da su deca na internetu. Dakle, deca treba da budu svesna da njihove fotografije mogu da budu zloupotrebljene. Dobro je da svaka ta društvena mreža ima svoj neki link, tako da zapravo treba da učimo decu da ako nešto primete, da postoji mogućnost da prijave tu zloupotrebu ili to neko maltretiranje, nasilje”, rekao je on.
Veštačka inteligencija kao još jedan poligon za zloupotrebu
Još jedna od opasnosti koju je donela nova tehnologija su i slike deca koje su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije, i koje takođe privlače predatore i one koje su zainteresovani za maloletnike, i koji vrebaju u onaljn prostoru.
Naime, reč je o fotografijama koje zapravo spadaju u sivu zonu, a to znači da nisu ni legalne, ni ilegalne, jer je očigledno da tehnologija napreduje dosta brže nego svetsko zakonodavstvo.
Sporno je ono što se nalazi na tim fotografijama a to su deca obučena u čipku, kožu, bikini, kratke majice, takođe su u različitim kostimima, poput medicinskih sestara, superheroja, balerina, a prema komentarima koji se nalaze ispod tih fotografija, shvata se da je veoma zabrinjavajuće šta se dešava na društvenim mrežama ovim povodom.
Criminal in handcuffs
Dometi veštačke inteligencije, pa i zloupotreba su veliki. Primer za to je i Tik Tok trend, tačnije mogućnost gde možete da napravite svoje buduće dete. Naime, veštačka inteligecnija će vam omogućiti da napravite svoje buduće realistično dete, ali i to naravno može da podlegne zloupotrebama. Dokaz za to su neprikladni komentari koji su se nalazili ispod beba koje je kreirala veštačka ineligencija.
Direktor organizacije CyberTipline smatra da ne postoji nikakav argument zbog kojeg bi ovakve fotografije bile u redu, iako se na njima nalaze nepostojeća deca. Zbog toga, smatra on, društvene mreže mogu mnogo toga da urade.
Takođe je portparol TikToka rekao da ova mreža koristi automatizaciju kako bi lakše označili moguće dokaze o predatorskom ponašanju. Međutim da to nije dovoljno govori sama činjenica da je svega nekoliko minuta potrebno da se na tim društvenim mrežama nađete uz pomoć ključnih reči.
Dokaz za to je i vest da je FBI uhapsio čoveka koji je uz pomoć veštačke inteligencije generisao oko 13.000 fotografija, i zbog toga je uhapšen. On je navodno te fotografije slao maloletniku putem Instagrama, a upravo je napravio te fotografije uz pomoć jednog alata koji je dostupan putem interneta.
I trenutno se sve ovo nalazi i dalje u nekoj sivoj zoni. Zbog toga je i baronica iz britanskog parlamenta, baronica Kidron, predložila amadman prema kojim bi bilo kažnjivo upravo generisanje alata koji mogu da povuku takve podatke i iskoriste ih u ove svrhe, što nam govori koliko je zakon još uvek nemoćan u odnosu na napredne tehnologije.
Ipak, tehnološke kompanije se bore i Google, Meta, Open AI, Microsoft i Amazon su se obavezali da će pregledati podatke koje obučavaju takve sisteme i da će isključiti sam materijal koji uključuje seksualno zlostavljanje dece i ukloniti ih iz upotrebe u svim budućim modelima.
Međutim, analitičari kažu da ovakav sadržaj sve vreme raste, tako da se čini da je potrebno uložiti još veće napore. Činjenica je da sve kaska za novom, naprednom tehnologijom.
Četiri vrste predatora
Saša Živanović, potpredsednik Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment i bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koji je inače osam godina bio deo akcije “Armagedon” objasnio je ranije za Euronews Srbija da postoji četiri kategorije predatora na internetu.
“Prvi su takozvani kolekcionari. Oni pristupaju pedofilskim stranicama i preuzimaju sadržaj na svoje uređaje. Druga kategorija su kolekcionari distributeri i oni preko skrivenih foruma razmenjuju saznanja i savete sa ostalima, u trećoj grupi su poznati kao proizvođači i oni proizvode i prodaju pedofilski materijal. Svima njima je lakše ući u trag ako se uporede sa četvrtom grupom, to su ‘predatori voajeri’ koji samo pristupaju stranicama na kojima se nalazi pedofilski sadržaj. Oni zapravo ne preuzimaju materijal, pa im je zbog toga teško ući u trag”, objasnio je renije Živanović.
Kaže da je tokom svog učešća u akciji “Armagedon” srpska policija na početku bila zaprepašćena koliko su zapravo internet predatori zastupljeni kod nas.
Međutim, svest roditelja nekada može da ide u suprotnom pravcu. Na to ukazuje upravo Živanović jee je bilo raznih priča o tome kako zapravo roditelji reaguju kada saznaju da im je dete bilo žrtva.
“Najveća greška koju roditelji čine, a mi smo bili svedoci tome, je da svu krivicu prebace na dete. Ranije je ono moralo u njihovom prisustvu da daje izjavu policiji pa su oni to teško podnosili. Onda bi naišli na problem jer bi se dete zatvorlilo, a svaka infomacija koju dobijemo bude veoma važna, jer može da osvetli tragove na druge predatore. Poznato je da oni često sarađuju i poznaju se pa tako možemo da otkrijemo i celu mrežu, što se dešavalo”, kaže on.
Živanović ističe da ključ borbe protiv online predatora leži u roditeljima. Čak mnogi roditelji svojoj deci prave naloge na društvenim mrežama i nesvesno ih uvode u opasnost.
Zbog toga, kaže, u Srbiji se dosta radi na informisanju roditelja jer je, objašnjava, veliki problem da roditelj “preuzme zakon u svoje ruke”.
Kako se zaštiti?
Stručnjaci kažu da je vrlo je važno da roditelji budu upućeni u internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja. Uvek treba da pitaju decu: šta posećuju na internetu, s kim četuju, ko stupa u kontakt s njima.
Ovi slučajevi mogu se mogu se prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih I štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošteprijavipedofiliju@mup.gov.rsili Nacinonalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
Akcija “Armagedon.” Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku i policijskih uprava u Smederevu, Pirotu, Šapcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Vranju i Boru, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u akciji „Armagedon“, uhapsili su sedam osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršile krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.
Uhapšeni su: M. C. (1958) iz Šapca, N. B. (2000) iz Pirota, P. S. (1999) iz Leskovca, M. A. (1980) iz Tutina, P. D. (2000) iz Smedereva, L. L. (1995) iz Vranja, dok će protiv tridesetjednogodišnjeg osumnjičenog iz Negotina biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.
Oni se sumnjiče da su u dužem vremenskom periodu, putem Interneta, preuzimali, čuvali i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe, kao i da su putem društvenih mreža sa svojih lažnih naloga stupili u komunikaciju sa maloletnim licima, slali fotografije i video zapise pornografske sadržine i pribavili sadržaje nastale eksploatacijom maloletnog lica.
Prilikom pretresanja stanova osumnjičenih, uvidom u računare i računarsku opremu, pronađene su fotografije i video zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od 6 do 10 godina, ali i uzrasta ispod dve godine. Takođe su pronađene poruke kojima su osumnjičeni polno uznemiravali decu i maloletna lica, odnosno pojedini tražili od njih da im pošalju slike i video snimke na kojima su obnaženi.
Sprovođenjem ove akcije nastavljeno je proaktivno postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova na identifikaciji lica povezanih sa seksualnom eksploatacijom dece na Internetu, kao i uspešna saradnja sa platformom Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) iz SAD i Interpolom, sve u cilju kontinuirane zaštite dece i maloletnih lica.
Za šest osumnjičenih lica određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivične prijave, biti sprovedeni u nadležno tužilaštvo.
