Šta je cyberbullying i kako da se uhvatimo u koštac sa ovim sve većim problemom
Šta je nasilje na internetu (cyberbullying)?
Cyberbullying predstavlja korišćenje tehnologije kako bi se maltretirala osoba ili grupa sa namerom da se nanese društvena, psihološka ili fizička povreda.
Dosta mladih ljudi je izloženo cyberbullying-u. Cyberbullying možemo zaustaviti tako što ćemo ga prijaviti, pričati o njemu i pružati podršku jedni drugima.
Trenutno postoje mnogi mladi ljudi koji su žrtve nasilja na internetu. Prijavljivanjem ovog nasilja, razgovorom o njemu i podržavanjem jedni drugih, možemo da ga sprečimo.
Istraživanja pokazuju da je jedno od petoro dece uzrasta od 8 do 17 godina u toku prošle godine bilo meta cyberbullying-a. Centar za zaštitu dece na internetu vam može pomoći da sastavite prijavu, nađete nekog za podršku ko će vam pružiti savet i ukazati na način na koji treba da postupate u toj situaciji.
Koje su negativne posledice koje nasilje na internetu može da izazove kod osobe?
Postoji puno štetnih ishoda koji se dovode u vezu sa nasiljem na internetu, tzv. Cyberbullying, koji dosežu do realnog sveta.
Prvo, mnoge žrtve prijavljuju da se osećaju depresivno, tužno, ljuti, frustrirano. Oni koji su žrtve nasilja na internetu, takođe otkrivaju da se često boje ili da ih je sramota da idu u školu. Pored toga, istraživanja su otkrila da postoji veza između nasilja na internetu i niskog samopouzdanja, porodičnih problema, akademskih poteškoća, školskog nasilja i različitih oblika delikventnog ponašanja.
Kako izgleda cyberbullying?
Cyberbullying se može ispoljiti na nekoliko različitih načina koji obuhvataju:
- Uvredljive tekstove i mejlove
- Uvredljive poruke, slike i video materijale
- Imitiranje drugih online
- Isključivanje drugih online
- Ponižavanje drugih online
- Ružna ogovaranja i chat online
Gde se obično javlja nasilje na internetu?
Nasilje na internetu se javlja na mnogim mestima u virtuelnom svetu i nije iznenađujuća činjenica da se često javlja na mestima koja okupljaju tinejdžere. Na početku, mnoga deca provode vreme u pričaonicama, i kao rezultat, to je mesto gde se uznemiravanje najčešće javlja. Ovaj trend je doveo do toga da se sve veći broj prijava nasilja na internetu događa upravo u ovakvom okruženju. Verbalno ćaskanje i pisanje poruka putem telefona ili tableta takođe može biti okruženje u kojem se javlja mržnja i nasilje.
Zašto nasilje na internetu sve više postaje glavni problem?
Nasilje na internetu je sve veći problem jer sve veći broj dece koristi internet i u potpunosti je prihvatio interakciju na internetu. Oni koriste internet zbog škole, kako bi bili u kontaktu sa drugarima, kako bi igrali igrice i saznali nešto o slavnim ličnostima, kako bi podelili svoje digitalne kreacije i iz mnogo drugih razloga.
Koja je uloga roditelja?
Najbolja taktika roditelja kada je dete žrtva nasilja na internetu je da se postara da se ono oseća (i bude) sigurno i bezbedno i da mu se pruži bezuslovna podrška. Roditelji moraju da pokažu svojoj deci kroz priču i postupke da oni takođe žele isti rezultat: da nasilje na internetu prestane i da život ne postane nepodnošljiv zbog toga. Žrtve nasilja na internetu (kao i posmatrači istog) moraju zasigurno da znaju da će odrasli kojima oni ispričaju o nasilju intervenisati racionalno i logički i da neće pogoršati samu situaciju. Ukoliko se smatra neophodnim, roditelji treba da objasne važnost planiranja sastanka sa školskim administratorom (ili nastavnikom ukoliko je neophodno) kako bi razgovarali o problemu. Roditelji takođe mogu da kontaktiraju oca ili majku nasilnika, i/ili sarađuju sa Servisom internet provajdera, Servisom provajdera za mobilne telefone ili Provajdera sadržaja kako bi ispitali problem.
Šta škole treba da preduzmu da bi sprečile nasilje na internetu?
Najvažniji preventivni korak koji škole mogu da naprave jeste da edukuju školsku zajednicu o odgovornosti korišćenja interneta. Učenici treba da znaju da je svaki oblik nasilja pogrešan i da će oni koji posegnu za maltretiranjem ili pretnjom biti sankcionisani. Prema tome, neophodno je da se razgovara o problemu koji se tiče odgovarajuće komunikacije na internetu u različitim oblastima opšteg plana i programa. Školski adminitratori treba da sarađuju sa roditeljima kako bi učenici shvatili da je nasilje na internetu ozbiljna stvar i da nije ni malo naivna. Štaviše, škole treba da izrade kreativne strategije odgovora, naročito za one sitne oblike uznemiravanja koji ne dovode do ozbiljnih posledica.
Šta mladi mogu da urade?
Prvo i najvažnije, mladi treba da razviju odnos sa starijima kojima veruju (roditelji, nastavnik ili neko drugi) kako bi mogli da razgovaraju o iskustvima koja imaju na internetu (ili van njega) zbog kojih se osećaju uznemireno ili nelagodno. Ukoliko je moguće, tinejdžeri treba da ignorišu sitne provokacije ili zadirkivanja i da ne odgovaraju nasilnicima jer to može da dovede do pogoršanja problema. Takođe treba da koriste nalog i podešavanja provatnosti na svom uređaju, aplikaciji ili mreži kako bi kontrolisali ko može da stupi u kontakt sa njima i ko može da razgovara sa njima, kao i ko može da čita njihov sadržaj na internetu. Ovim se u velikoj meri može smanjiti rizik da postanu žrtve. Takođe je korisno sačuvati sve dokaze nasilja na internetu kako bi ih pokazali odrasloj osobi koja može da pomogne u datoj situaciji. Ukoliko mete nasilja na internetu mogu da vode evidenciju ili dnevnik o datumima, vremenu i primerima uznemiravanja na internetu, to takođe može biti od pomoći da se dokaže problem i ko ga je počeo, što opet dosta znači tokom istrage. Ove informacije se takođe mogu proslediti odgovarajućem sajtu ili kompaniji koja služi kao mesto ili posrednik za dato nasilje na internetu. Mladi treba da izdvoje vreme i prijave svaki oblik uznemiravanja, pretnje, impersonalizacije i drugih problema sa kojima se suoče i da znaju da će njihov identitet ostati zaštićen zakonom kada to budu činili.
