Nesanica, depresija i zavisnost
Nesanica, depresija i zavistnost su opasne posledice konzumiranja digitalnih medija, čiji se značaj za ukupni zdravstveni razvoj današnje generacije mladih jedva može proceniti.
“Pa šta ako neko probdi celu noć?”, pomisli će mnogi, ali podaci pokazuju da je ovde reč o hroničnom uskraćivanju sna, čije posledice ne čini samo hronični umor nego i gojaznost, pa i dijabetes.
Tome valja pridodati i činjenicu da se gojaznost upravo poslednjih godina sve više dovodi u vezu sa zavisničkim ponašanjem, što naročito pokazuju najnoviji podaci dobijeni istraživanjem mozga.
Povlačenje iz društva i strahovi česte su propratne pojave: razvija se silazna spirala, na čijem kraju ne stoje samo depresija i društvena izolacija, nego i mnoga telesna oboljenja, na primer, metabolizma ili motorike, sve do demencije.
Upravo u starosti depresivna stanja mogu pospešivati demencijske procese razgradnje jer dodatni stres, koji ide zajedno sa depresijom, i (kod otprilike 60% svih depresivnih pacijenata) povišen nivo stresnih hormona u krvi škode mozgu. Hormoni stresa uzrokuju odumiranje nervnih ćelija. Gojaznost i dijabetes dugoročno uzrokuju poremećaje prokrvljenosti, koji takođe utiču na mozak i sa svoje strane mogu dovesti do demencije.
Veliki procenat gojaznosti uzrokovan je ekranskim medijima. Time nastaje veći broj mehanizama za podsticaj razvoja demencije usled korišćenja digitalnih medija, pa su im i posledice utoliko teže.
Upravo zbog toga što digitalne medije konzumiraju deca i mladi, a taj deo populacije pred sobom još ima dug život, sva digitalnim medijima prouzrokovana oštećenja imaju dovoljno vremena da dugoročno dovedu do velikog broja komplikacija.
Pojednostavljeno rečeno: da su deka i baka igrali World of Warcraft, to ne bi bilo strašno jer oni dugoročne posledice toga ne bi doživeli. Ali kako unuci i unuke svakodnevno provode najveći deo svog budnog vremena s digitalnim medijima, a ne baka i deka, moramo da se zabrinemo nad duševnim i telesnim oštećenjima koja se dugoročno mogu očekivati.
