Multitasking – realno ili nerealno?
Istražujući poznate i manje poznate svetske stručnjake koji su se bavili temom Digitalna demencija i kako nam deca nesvesno otupljuju u digitalnom realnom dobu u kome žive, naišla sam na interesantan uvid i diskusiju nemačkog psihijatra Spitzera i zastupnika jedne multimilionerske kompanije koja kreira razne digitalne igrice i aplikacije. Profesor Spitzer je definisao fizionomiju mozga i način na koji mozak prirodno funkcioniše, kao i šta ga aktivira, deaktivira, razvija, itd…
Zastupnik te velike kompanije, čiji se profit ostvaruje prodajom igrica i aplikacija, i to najviše mlađoj populaciji, je pomenuo termin multitasking i njegov značaj u digitalnom dobu tj. u budućnosti naše dece.
Profesor Spitzer kazuje da multitasking znači da dete radi u isto vreme nekoliko aktivnosti, ali da nijednu ne radi dovoljno dobro jer nema fokus ni na jednu, već sve aktivnosti obavlja površno. Objašnjava da je mozak strukturiran tako da je u stanju da veoma brzo menja centar interesovanja, ali da može ostati koncentrisan samo na jedan zadatak, tj. na jednu aktivnost. Postoji izvestan broj perceptivnih stimulansa koji znatno više privlače našu pažnju, uz istovremeno zanemarivanje preostalih.
Video igrice koriste ove dve sposobnosti mozga. One igrača preokupiraju nekim očekivanim ciljem, šaljući mu privlačne perceptivne stimulanse koji ga vezuju za ekran. Mozak nije u stanju da istovremeno i efikasno rešava više problema. Ali je u stanju da brzo prelazi sa jednog problema na drugi problem. I zato mnoštvo aktivnosti, tj. zadataka, može da izazove neuspešno rešavanje problema usled preopterećenja kratkotrajne memorije.
Zastupnik kompanije za kreiranje igrica objašnjava da će deca rođena u ovom današnjem digitalnom dobu postati multitasking i da će doći do promene u razvoju kognitivnih sposobnosti, tj. do promene u razvoju mozga.
Stručnjaci iz oblasti neuorologije, psihologije, pedagogije, psihijatrije, filozofije i drugih nauka se baš sa time ne slažu… ali videćemo šta još sve to digitani ekrani i sadržaji mogu da promene u biologiji.
Do tada podižemo svest kod roditelja, učitelja i drugih značajnih saradnika koji imaju dodirnih tačaka u radu sa decom, da definitivno za sada multitasking nije doneo konstruktivno pozitivne rezultate i da podstiču decu i mlade da se fokusiraju na određeni zadatak, a ne na više u isto vreme.
Autor teksta: Bojana Stanković
