• Društvene mreže mogu imati složen uticaj na razvoj samopouzdanja jedne osobe. U određenim slučajevima, društvene mreže mogu pružiti podršku, inspiraciju i osećaj pripadnosti, što može pozitivno uticati na samopouzdanje korisnika. Ponašanja poput dobijanja podrške od prijatelja i porodice, deljenja uspeha i postizanja ciljeva putem društvenih mreža mogu izgraditi samopouzdanje.
S druge strane, društvene mreže takođe mogu imati negativan uticaj na samopouzdanje. Konstantno poređenje sa drugima na osnovu lažnih reprezentacija života na društvenim mrežama može dovesti do nezadovoljstva sobom i smanjenja samopouzdanja. Takođe, izloženost negativnim komentarima, kritikama ili cyberbullyingu može ozbiljno narušiti samopouzdanje osobe.
• Ključno je razvijati svest o tome kako koristiti društvene mreže na zdrav način, postavljati granice, ne upoređivati se sa drugima i fokusirati se na sopstveni razvoj i blagostanje. Raznolike strategije poput praćenja inspirativnih profila, pažljivog odabira online sadržaja koji konzumiramo i vremenskih ograničenja provedenog na društvenim mrežama mogu pomoći u održavanju zdravog samopouzdanja u digitalnom okruženju.
– Koji su alati i tehnike za upravljanje vremenom provedenim na društvenim mrežama?
• Postoje razni alati i tehnike koje možete koristiti za efikasno upravljanje vremenom provedenim na društvenim mrežama. Evo nekoliko predloga:
1. Mnoge društvene mreže imaju opcije za postavljanje vremenskih ograničenja ili podsetnika koji vas obaveštavaju kada previše vremena provedete na platformi. Možete koristiti ove opcije kako biste kontrolisali svoje navike korišćenja.
2. Postoje aplikacije i alati za praćenje vremena koji vam mogu pomoći da vidite koliko vremena provodite na društvenim mrežama svakog dana. Na taj način možete postaviti ciljeve i ograničiti vreme provedeno online.
3. Postavite određeno vreme tokom dana kada ćete koristiti društvene mreže, a van tog vremena fokusirajte se na druge aktivnosti. Planiranje unapred može pomoći u smanjenju beskonačnog pregledanja sadržaja.
4. Periodično pravljenje pauze od društvenih mreža može biti korisno za osvežavanje uma i smanjenje zavisnosti od online aktivnosti.
5. Postavite konkretne ciljeve za vreme provedeno na društvenim mrežama, kao što su učenje nečega novo umesto beskorisnog pregledavanja sadržaja ili ograničavanje vremena online kako biste imali više vremena za fizičku aktivnost ili druženje sa voljenima.
Kombinovanje ovih strategija može vam pomoći da efikasnije upravljate vremenom provedenim na društvenim mrežama i da stvorite zdraviju ravnotežu između online i offline aktivnosti.
U današnjem digitalnom dobu, kada su SMS i Viber poruke postale svakodnevica, važno je biti oprezan i proveriti autentičnost informacija koje dobijamo. Sve češće smo svedoci internet prevara, među kojima se posebno ističu lažne poruke koje obećavaju brzu i laku zaradu.
Jedan od uobičajenih primera su poruke koje nude privlačne cifre, obično od 6.000 do 20.000 dinara dnevno, kako bi privukle korisnike da kliknu na link ili podele svoje lične podatke. Ali ko su ljudi iza ovih oglasa i koliko su oni zaista verodostojni?
Etčki haker Mikica Ivošević objašnjava da se često dešava da korisnici dobijaju poruke od navodnih kurirskih službi, poput Pošte, tvrdeći da imaju paket koji čeka isporuku. Klikom na link u poruci, korisnici se često suočavaju sa zahtevom za ispravku navodnih grešaka u obradi transakcije, pri čemu se traže podaci o kreditnoj kartici. Nažalost, ovo je uobičajena prevara na internetu, gde prevaranti koriste podatke koje su korisnici već ostavili na drugim online prodavnicama za naručivanje robe, dok se novac sa kartice povlači bez znanja korisnika.
Napadači su izuzetno vešti u pronalaženju načina da dođu do podataka od kojih mogu imati koristi. U početnoj fazi, obično ne traže novac direktno, već prikupljaju informacije koje kasnije koriste za manipulaciju korisnicima, tvrdeći da su se dogodile greške koje zahtevaju uplatu novca.
Problem otvaranja linkova nepoznatog porekla je posebno akutan. Iako mejlovi često izgledaju sigurno, klikom na link korisnik može završiti na stranici koju je napravio napadač. Takve stranice često sadrže aplikacije koje omogućavaju prevarantima da prikupe lične podatke korisnika. Čak i bez unošenja podataka, klikom na link računar korisnika može biti inficiran, omogućavajući napadačima pristup različitim informacijama.
Ljudi često veruju da će dobiti SMS kod prilikom plaćanja karticom, ali prevaranti znaju za servise gde ta verifikacija nije potrebna, što im omogućava da izvrše transakcije bez znanja korisnika.
Na pitanje da li postoji program na telefonu koji može zaštititi korisnike, Ivošević objašnjava da je to stalna borba. Iako antivirusni programi i druga sigurnosna rešenja mogu pomoći, napadači stalno traže propuste u tim softverima kako bi kreirali viruse koje antivirusni programi ne mogu da otkriju. Takođe, prevaranti mogu napraviti fišing stranice gde korisnici ostavljaju podatke koje servisi ne mogu da detektuju.
Podaci koje hakeri prikupljaju mogu se koristiti za različite svrhe. Neki hakeri se bave ucenom, preuzimajući slike i snimke koje koriste za pritisak na pojedince, dok drugi masovno prikupljaju podatke za potrebe lažnog marketinga. Najčešći su napadi na firme, gde hakeri zaključavaju podatke kompanija i traže otkupninu kako bi podaci ostali tajni. Ove aktivnosti mogu ozbiljno paralisati rad firme i dovesti do ogromnih gubitaka. Neki hakerski karteli postigli su prihode od preko milijardu dolara kroz ovakve ucene.
Narodni CERT je nedavno upozorio građane na novu internet prevaru koja se širi putem aplikacije Votsap. Poruka koju možete dobiti glasi: “Dobar dan, menadžer sam ljudskih resursa, da li možemo da se čujemo za minut”. Nakon određenog vremena, možete dobiti još jednu poruku u kojoj vas pitaju da li ste dostupni za razgovor. Samo nekoliko klikova može vas dovesti u situaciju da postanete deo prevare koja obećava brzu zaradu sa fleksibilnim radnim vremenom.
Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT) upozorio je na piramidalnu prevaru koja se širi putem atraktivnih ponuda na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Instagram. Prevara se sastoji u tome da korisnici lajkuju određene snimke ili popunjavaju narudžbenice kako bi ostvarili “zaradu”. Naziv legitimne platforme Tager se često zloupotrebljava u ovoj prevari.
Ako korisnici odgovore na ove oglase putem Votsapa, obično dobijaju informacije o uslovima “posla” i detalje o načinu izvršavanja zadataka i zarađivanja novca. Sledeći korak je preusmeravanje korisnika na aplikaciju Telegram, gde dobijaju zadatke i šalju slike ekrana kao potvrdu da su zadaci završeni. Prevara obično počinje sa manjim iznosima, oko 500 dinara, koje korisnici uplaćuju kao članarinu. Na kraju prvog dana, korisnici dobijaju “dnevnicu” koja je obično dvostruka vrednost uloženog novca, kako bi stekli poverenje.
Prevara postaje sve ozbiljnija kada korisnicima ponude “napredovanje” koje zahteva veća ulaganja za veću zaradu. U početnim fazama, ova ulaganja mogu biti vraćena sa profitom, ali kasnije se traže još veći iznosi. Ako korisnik shvati da je prevaren i pokuša da povuče sredstva, od njega se traži uplata od nekoliko stotina hiljada dinara za dobijanje navodnog “koda” za povlačenje novca. Nakon uplate, komunikacija se prekida i korisnici ostaju bez novca.
Ovakve prevare postaju sve češće, a koncept je gotovo uvek isti – obećava se brza i laka zarada sa radom od kuće. Nacionalni CERT preporučuje korisnicima da detaljno istraže legitimnost onlajn ponuda pre nego što ulažu novac, posebno kada su u pitanju ponude koje obećavaju veliku i brzu zaradu.
U svetu u kojem deca sve više provode vreme na društvenim mrežama, zaštita njihove privatnosti i sigurnosti postaje sve veći izazov. U Srbiji, broj korisnika društvenih mreža kontinuirano raste, a sa njim i rizici kojima su deca izložena online.
Ključne Pretnje Prema nedavnom istraživanju, 62% dece u dobi od 13 do 17 godina prijavilo je da su se susreli sa štetnim sadržajem na internetu u poslednjih mesec dana. To uključuje sadržaje koji promovišu nasilje, mržnju, samopovređivanje i opasne izazove. Posebno zabrinjavajuće je što deca sve češće doživljavaju ove pretnje kao neizbežan deo svog online iskustva (www.ofcom.org.uk).
Novi Koraci za Zaštitu
Ofcom je postavio više od 40 praktičnih koraka koje platforme moraju preduzeti kako bi zaštitile decu online. Neki od ključnih zahteva uključuju:
1.Robusne provere starosti
Platforme moraju implementirati efikasne provere starosti kako bi sprečile decu da pristupaju štetnom sadržaju.
2. Kontrola algoritama
Algoritmi koji preporučuju sadržaj moraju biti konfigurisani tako da filtriraju najštetniji sadržaj iz feedova dece.
3.Bolja moderacija sadržaja
Platforme moraju brzo reagovati na prijave o štetnom sadržaju i ukloniti ga sa svojih sajtova (www.ofcom.org.uk).
Preporuke za Roditelje Pratite Aktivnosti: Redovno proveravajte koje aplikacije i sajtove vaša deca koriste. Edukacija: Razgovarajte sa decom o opasnostima na internetu i naučite ih kako da prepoznaju i izbegavaju štetne sadržaje. Koristite Sigurnosne Postavke: Iskoristite dostupne sigurnosne postavke na platformama kao što su blokiranje i prijavljivanje štetnog sadržaja.
Statistika
Broj korisnika društvenih mreža u Srbiji raste, sa 3.3 miliona korisnika Instagrama i 4.8 miliona korisnika Facebooka u junu 2024. godine. Većina korisnika su žene, a najveća grupa korisnika su osobe između 25 i 34 godine (NapoleonCat).
Bezbednost dece na internetu je odgovornost svih nas. Tehnološke kompanije, roditelji, nastavnici i deca sami moraju raditi zajedno kako bi osigurali bezbedno digitalno okruženje. Delite ove informacije sa prijateljima i porodicom kako bi svi bili svesni i spremni da zaštite svoju decu online.
U današnjem digitalnom svetu, gde su informacije i tehnologija dostupne na dohvat ruke, važno je biti svestan mogućih pretnji po našu privatnost. Jedna od tih pretnji dolazi u obliku neprimetnog praćenja vaše lokacije putem Google Maps.
Kako to funkcioniše? Zamislite ovo: neko uzme vaš telefon, uđe na Google Maps, klikne na vaš profil, ode na opciju “deljenje lokacije”, doda svoj broj telefona i email, stisne OK i vrati vam telefon. I sada, svaki put kada se krećete, ta osoba zna tačno gde ste!
Koliko je ovo ozbiljno? Ovo je ozbiljna stvar jer neko može pratiti svaki vaš korak bez vašeg znanja. Sve što je potrebno jeste da na trenutak izgubite kontrolu nad svojim telefonom. Ova mogućnost je zastrašujuća jer narušava vašu privatnost i može biti zloupotrebljena na različite načine.
Kako se zaštititi? – Pazite kome dajete telefon u ruke: Uvek budite svesni kome poveravate svoj uređaj, čak i na kratko. – Proverite opcije deljenja lokacije: Redovno proveravajte da li je opcija deljenja lokacije aktivna i sa kim je delite. Možete to učiniti tako što ćete otvoriti Google Maps, kliknuti na svoj profil i otići na opciju “deljenje lokacije”. -Instalirajte sigurnosne aplikacije: Postoje aplikacije koje mogu pomoći u zaštiti vašeg telefona i privatnosti. -Osigurajte svoj uređaj: Koristite jake lozinke i dvofaktorsku autentifikaciju kako biste dodatno osigurali svoj uređaj.
S obzirom na to koliko je lako zloupotrebiti ovu funkciju, neophodno je biti oprezan i preduzeti sve moguće mere kako bi se zaštitila vaša privatnost. Deljenje ovog saznanja sa prijateljima može pomoći da svi budu sigurniji.
Tragična Smrt Dečaka u Kampu za Problematične Tinejdžere
Tragična smrt dvanaestogodišnjeg Klarka Harmana u kampu za problematične tinejdžere Trejls Karolina u Severnoj Karolini skrenula je pažnju na ozbiljne probleme u tretmanu dece sa posebnim potrebama i društvenim izazovima. Harman, koji je bolovao od ADHD-a i migrena, umro je prve noći nakon što je zatvoren u neispravan bivak, gde je, prema izveštaju mrtvozornika, ostao bez dovoljno vazduha i ugušio se. Ovaj incident je okarakterisan kao ubistvo, a kamp se suočava sa potencijalnim krivičnim optužbama.
Pritisak Savremenog Društva i Uloga Društvenih Mreža
Mnogi roditelji osećaju pritisak dok pokušavaju da odgajaju decu u današnjem društvu, gde se detinjstvo čini sve kraćim, a deca su izložena različitim pritiscima, uključujući one koji dolaze iz digitalnog sveta. Društvene mreže i internet su značajan faktor u životima mladih, često dovodeći do povećanog stresa i mentalnih problema.
Negativni Uticaji Društvenih Mreža na Mentalno Zdravlje
Istraživanja pokazuju da prekomerno korišćenje društvenih mreža može negativno uticati na mentalno zdravlje mladih. Visoka upotreba ekrana je često povezana sa nižim nivoom psihološkog blagostanja. Mladi, posebno pripadnici Generacije Z, koji provode više od dva sata dnevno na društvenim mrežama, često prijavljuju viši nivo anksioznosti, depresije i osećaja izolacije. To je delom zbog prekomerne stimulacije centra za nagradu u mozgu, što može stvoriti putanje slične zavisnosti, kao i zbog normalizacije štetnih ponašanja kao što su samopovređivanje i poremećaji u ishrani (McKinsey & Company) (Yale Medicine).
Društvene Mreže i Zdrave Navike
Pored toga, društvene mreže mogu ometati zdrave navike, poput spavanja. Mnogi tinejdžeri koriste svoje uređaje do kasno u noć, što dovodi do lošeg kvaliteta sna i kraćeg trajanja sna, ključnih za njihov emocionalni i fizički razvoj. Stalna izloženost idealizovanim slikama i načinima života na društvenim mrežama takođe doprinosi problemima kao što su nisko samopouzdanje i zabrinutost zbog izgleda (McKinsey & Company) (Yale Medicine).
Balansiranje Digitalnog i Stvarnog Sveta
Iako društvene mreže nude benefite kao što su povećan pristup zdravstvenim resursima i platforma za samoizražavanje, negativni uticaji su značajni i izraženiji kod mlađih generacija. Roditelji i staratelji imaju ključnu ulogu u praćenju i usmeravanju korišćenja društvenih mreža kod tinejdžera kako bi ublažili ove rizike. Uspostavljanje pravila, ograničavanje korišćenja uređaja noću i promovisanje zdravih aktivnosti van interneta mogu pomoći u upravljanju negativnim efektima.
Tragičan slučaj smrti Klarka Harmana ističe potrebu za pažljivijim nadzorom i boljim uslovima u kampovima za problematične tinejdžere, ali i otvara širu diskusiju o izazovima sa kojima se mladi suočavaju u današnjem digitalnom svetu. Roditelji, staratelji i društvo u celini moraju se angažovati kako bi osigurali zdrav razvoj dece, balansirajući između digitalnih i stvarnih svetova.
Za dodatne informacije o ovim pitanjima i strategijama za upravljanje korišćenjem društvenih mreža među tinejdžerima, preporučujemo resurse Američkog psihološkog udruženja i Yale Medicine.
Petnaestogodišnja Lana Stojković postala je žrtva osvetničke pornografije nakon što su njeni vršnjaci delili snimak tvrdeći da je ona na njemu. Lana nije sedela skrštenih ruku već je rešila da se sama obračuna sa dečakom od kog je cela priča i krenula. Nakon pakla kroz koji je prošla, Lana je odlučila da javno podeli svoje iskustvo, ali i da pruži podršku drugim devojkama koje prolaze kroz slične situacije.
Priča hrabre Lane
Lana Stojković (15) izašla je u javnost kako bi sa svima podelila svoju priču i pomogla mnogima koji prolaze kroz slične probleme. “Kontaktirao me je drug koji je maturant (osnovna škola), oni su godinu dana mlađi od mene, i ispričao mi je kako je na dan mature jedan dečak išao od osobe do osobe i pokazivao snimak na kome devojka oralno zadovoljava muškarca, tvrdeći da sam to ja. Tu je bilo stotinak ljudi,” kaže Lana.
Kako Lana objašnjava, na snimku se ne vidi lice devojke, već samo kosa koja je slična njenoj boji. Video je potekao iz grupa na Telegramu.
Prvo je pozvala roditelje i pokušala sama da reši problem, ali kad oni nisu bili u gradu, Lana je otišla u školu momka koji je širio snimak. “Požalila sam se, ali nisam dobila nikakvu povratnu informaciju,” kaže Lana. Zatim je odlučila da se suoči sa dečakom koji joj je sve to priredio. Pronašla je njegov broj telefona i pozvala ga, ali je on tvrdio da je ne poznaje. Kada mu je rekla da ima broj njegove mame i da će razgovarati s njom, dečak se uspaničio i rekao da će učiniti sve, samo da ne kaže njegovoj mami.
Podrška porodice i suočavanje s posledicama
Lana naglašava da joj je najvažnije bilo da njeni najbliži znaju da to nije ona na snimku i da ima njihovu podršku. “Na ulici su mi dobacivali, ali se nisam osvrtala na to, već sam im slala poljupce,” priča Lana.
Roditelji su pružili ključnu podršku, bez koje Lana kaže da ne bi mogla ništa. Nakon mnogo razgovora s roditeljima dečaka, usledilo je i njegovo izvinjenje, ali ne i izvinjenje njegovih roditelja. “On mi je poslao pismo kako bi se izvinio. Međutim, da li može da se oprosti nakon svega kroz šta sam prošla?” pita se Lana.
Javno deljenje priče i podrška drugima
Od tog događaja prošlo je nekoliko nedelja, a Lana je odlučila da javno podeli svoju priču kako bi pomogla i pružila podršku onima koji prolaze kroz slične situacije. “Ne možete da verujete koliko mi se ljudi javlja, i devojčica i dečaka, ali i žena. Javljaju mi se i oni koji su stvarno u problemu jer se njihov pravi snimak našao u javnosti, ali i oni čije su glave fotošopirane,” kaže Lana.
Lana ističe važnost podrške najbližih, napominjući da mnogi koji se nađu u sličnim situacijama nemaju podršku porodice i bližnjih.
Osvetnička pornografija je ozbiljan problem koji pogađa mnoge mlade ljude. Lana Stojković pokazala je izuzetnu hrabrost i snagu suočavajući se s ovim problemom. Njena priča ukazuje na važnost podrške porodice i zajednice, ali i na potrebu za većom edukacijom i svesti o opasnostima digitalnog sveta. Fondacija za bezbednost dece online poziva sve koji se suočavaju s ovakvim situacijama da potraže pomoć. Svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.
Четрнаестогодишњи дечак је волео да на интернету игра фудбал, али није волео да вежба математику. Ова комбинација одразила се на оцене, због чега су му родитељи ограничили време које може да проведе за компјутером. Када се пожалио екипи с којом је играо-игрице, један од чланова тима понудио је помоћ – објашњаваће му математику онлајн.
Дечак је поправио оцену, а „друг”, кога је знао само виртуелно, наставио је да га спрема и за пријемни испит за упис у средњу школу. Када су стигли резултати уписа, било је време да прославе и да се после девет месеци упознају уживо. Али био је то и тренутак када је брижни онлајн пријатељ скинуо маску иза које се налазио – педофил.
Ова није сцена из неког филма ни одломак из књиге, ово је један од случајева с којим су се сусрели запослени у Националном контакт центру за безбедност деце на интернету. За седам година колико постоје, добили су више од 40.000 позива у помоћ или макар савет за излазак из неугодне ситуације. У 550 случајева морала је да реагује полиција или тужилаштво јер су посреди била тешка кривична дела попут – педофилије, дечје порнографије, злоупотребе фотографија, уцена, претњи…
– У овом дигиталном добу, нажалост, деца највише слободног времена проводе на друштвеним мрежама, односно на интернету. Оно што је проблем јесте што су деца дигитално вешта, али нису дигитално писмена. Заправо, нису психолошки и емоционално зрела да препознају преваре, манипулације, ризике које им прете на интернету. С друге стране, знање родитеља о дешавањима на друштвеним мрежама, платформама за видео-игре, чет-собама… на ниском је нивоу. Наравно, нико није сасвим безбедан, али морамо да смањимо тај ризик. А најбољи пут јесте едукација, односно да имамо што више информација о мерама заштите, како да реагујемо када се нађемо у таквој некој ситуацији, коме да се обратимо – каже каже Емина Бековић, координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету при Министарству информисања и телекомуникација.
– У овом дигиталном добу, нажалост, деца највише слободног времена проводе на друштвеним мрежама, односно на интернету. Оно што је проблем јесте што су деца дигитално вешта, али нису дигитално писмена. Заправо, нису психолошки и емоционално зрела да препознају преваре, манипулације, ризике које им прете на интернету. С друге стране, знање родитеља о дешавањима на друштвеним мрежама, платформама за видео-игре, чет-собама… на ниском је нивоу. Наравно, нико није сасвим безбедан, али морамо да смањимо тај ризик. А најбољи пут јесте едукација, односно да имамо што више информација о мерама заштите, како да реагујемо када се нађемо у таквој некој ситуацији, коме да се обратимо – каже каже Емина Бековић, координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету при Министарству информисања и телекомуникација.
Данашња деца, није претеривање, чим добију мобилни телефон, морају да уче и како да реагују када наиђу на непожељан садржај, шта да раде када их контактира непозната особа, коме да се обрате ако неко злоупотреби њихове фотографије… А родитељи, истиче наша саговорница, морају да буду упућени у онлајн активности своје деце и да избегавају забрану коришћења интернета као решење, јер управо из страха да ће остати без компјутера или мобилног телефона многи се одлуче да не пријаве неугодности из виртуелног света.
– Ми сад само можемо да спасимо своју децу само тако што ћемо да их научимо како се понашају у овом времену. И десиће се, послаће им неко ружну слику, али треба да знају коме и како да пријаве, да одмах блокирају ту особу и научити их да одмах пријаве родитељима. Неопходно је створити поверење између деце и родитеља. То је кључ. Такође, потребно је да охрабрујемо људе који раде у просвети да разговарају с децом, јер без обзира на то што су одрасли мање вешти у смислу дигиталних технологија, имају више животног искустава. Истраживање које је рађено прошле године показало је да се деца, када имају проблем на интернету са злоупотребом, прво пожале наставнику – каже Емина Бековић и додаје да се њен тим радо одазива на сваки позив школе како би одржали предавања и ученицима и родитељима о опасностима које вребају на интернету.
– Нешто што нам је некад изгледало сасвим безазлено и нешто што је у нашем менталитету, то је сад опасно. Ми смо склони, кад нам се дете роди, да га фотографишемо и постављамо те фотографије на друштвене мреже, да их шаљемо рођацима, пријатељима… Рецимо, када нам је дете село први пут на ношу или да објавимо његову фотографију док разголићено ужива на плажи. И нама је то симпатично. Али морамо да будемо свесни да када једном нешто поставимо на интернет то остаје тамо заувек. То је та дигитална сенка, нешто што вас прати цео живот и никад не знате ко ће чувати ваше фотографије, ко ће их злоупотребити. Имали смо случајеве да неки родитељи не знају да су фотографије њихове деце већ четири године на неком педофилском сајту. А највише се зарађује и најпродаваније су фотографије новорођенчади до четврте године. Такве фотографије педофили највише траже и највише желе да плате – прича Емина Бековић и додаје и да симпатичне фотографије из детињства које су родитељи објавили на некој друштвеној мрежи касније могу да постану разлог због ког ће дете постати предмет исмевања, па и малтретирања међу вршњацима.
Управо фотографије и видео-снимци највише проблема стварају и тинејџерима. Нису ретки сценарији по којем деца, мислећи да се дописују са својим вршњаком, шаљу фотографије или снимке које касније постану предмет уцена.
– Посебно ако се неко заљуби, па уз те уцене иду ређе изнуде новца, али се чешће тражи од дечака или девојчица да се фотографишу обнажени или да снимају неке сексуалне радње… И та деца, нажалост, од тог стида и срама, а пре свега осећаја кривице, не повере се никоме, мисле да ће то само од себе престати. А заправо улазе у један зачарани круг све дубље и дубље. Оно што смо ми, односно држава, хтели да постигнемо јесте да заштитимо ту децу и зато је наш број телефона 19833 анониман. На тај начин охрабрујемо децу која трпе та тешка злостављања да се јаве, а да не морају да нам се представе, већ само да нам дају што више информација о злостављачу – наглашава наша саговорница.
Није могуће урадити фото-робот педофила – они живе и у малим и у великим градовима, долазе и из срећних и из дисфункционалних породица, више или мање су образовани… Не седе само у осамљени у своја четири зида, већ могу бити свакодневно пред очима јавности. Због педофилије процесуирани су у Србији и породични људи, новинари, медицински радници, свештеници…
– Пре шест година јавила нам се жена из једног мањег места у Србији, чији је муж интелектуалац, јер је у његовом лаптопу пронашла више од 150 фотографија дечје порнографије. Спаковала кофере и изашла из стана, до тог момента није знала с ким живи. То су такве ситуације које ни ми, одрасли, не бисмо могли можда да препознамо као опасне, а замислите тек деца – додаје Бековићева и истиче да не постоји ни фото-робот деце која ће упасти у замку предатора. Ни жртве нису само усамљени тинејџери чија се породица распада због тешког живота.
Постоји ли уопште трагови који би могли да укажу да се иза екрана налази предатор? Наша саговорница каже да разлог за црвени аларм треба да буде ако током дописивања стигне питање да ли ти ову преписку читају родитељи.
Digitalni sadržaj, kao što su video igre, društvene mreže, aplikacije i ostali oblici online aktivnosti, može imati značajan uticaj na razvoj sinapsi u mozgu, posebno kod dece i adolescenata.
Evo nekoliko načina na koje digitalni sadržaji može uticati na razvoj sinapsi:
Stimulacija mozga:
Interaktivni digitalni sadžajii, poput mozgalica ili obrazovnih igara, mogu podstaći aktivnost mozga i promovisati razvoj novih sinapsi. Aktivnosti koje zahtevaju rešavanje problema, razmišljanje i kritičko analiziranje mogu doprineti razvoju sinaptičkih veza.
2. Pažnja i koncentracija:
Korišćenje digitalnih uredjaja, često zahteva visok nivo pažnje i koncentracije. Redovno angažovanje u ovakvim aktivnostima može poboljšati sposobnost fokusiranja i produžiti vreme pažnje kod dece.
3. Socijalna interakcija:
Društvene mreže i online igre omogućavaju deci da uspostavljaju veze sa vršnjacima i drugim ljudima iz celog sveta. Ove socijalne interakcije mogu doprineti stvaranju sinaptičkih veza u delovima mozga koji su povezani sa socijalnom inteligencijom i empatijom.
4. Preopterećenje informacijama:
Medjutim, prekomerna zloženost digitalnim uredjajima i preopterećenje informacijama može imati negativan uticaj na razvoj sinapsi. Previše vremena provedenog pred ekranom može smanjiti sposobnost koncentracije, pažnje i kognitivne funkcije.
Ukratko, dok digitalni sadržaj može imati pozitivan uticaj na razvoj sinapsi kroz stimulaciju mozga, socijalnu interakciju i razvoj veština, važno je voditi računa o balansu izmedju online i offline aktivnosti kako bi se osigurao zdrav razvoj sinapsi i celokupnih kognitivnih funkcija.
U Evropi devet miliona devojčica doživi nasilje na internetu do 15. godine. Čak dve trećine žrtava trgovine ljudima su žene i devojke i internet je glavna platforma za trgovinu. Jedna od četiri tinejdžerke u Evropi doživi nasilje na internetu. Žene širom sveta imaju 27 puta više šansi da budu izložene nasilju na internetu.
Veliki broj žena i devojčica svakodnevno trpe nasilje na internetu koje vrlo lako može da pređe i u stvaran život.
Od 56% dece koja su putem interneta vrbovana u dečju prostituciju i pornografiju najpre je tražena fotografija. Jedan od 10 seksualnih nasilnika koristi sajtove za upoznavanje da bi pronašao žrtve.
Iz tog razloga “Evropski ženski lobi” je na osnovu istraživanja definisao 12 tipova nasilnika, i pokrenuo kampanju sa ciljem da se bolje razume digitalno nasilje nad nežnijom i mlađom populacijom.
1. Internet pedofil
Razvija odnos s detetom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje i eksploataciju.
2. Nasilnik iza fotoaparata
Fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu.
3. Porno osvetnik
Postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Nastavak nasilja u intimno partnerskim odnosima.
4. Trol
Napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje.
5. Maskulinista
Negira postojanje sistemskog seksizma, ali ga održava kao “zaštitu prava muškaraca”.
6. Manipulator sa sajtova za upoznavanje
Želi da uspostavi kontrolu i moć nad svojom žrtvom tako što je očara na internetu i namami u opasne situacije.
7. Vršnjački sajber sildežija
Kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio žrtvu.
8. Sajber progonitelj
Špijunira, fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao.
9. Dokser
Kralj podataka, prikuplja i javno objavljuje na internetu privatne podatke da bi osramotio žrtvu.
10. Haker
Presreće privatne informacije i komunikacije, na primer vebkamere.
11. Regruter
Koristi nove tehnologije da namami žrtve, proda ih i prisili na prostituciju.
12. Zlonamerni propagandista
Koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu ženskih prava.
digitalne tehnologije
„Važno je da devojčice i devojke nauče da prepoznaju nasilničko ponašanje na internetu i da znaju kako da reaguju. Iz rada sa mladima znamo da nasilje koje se dešava online može da ima ozbiljne posledice u stvarnom svetu, te nam je cilj da ohrabrimo devojčice da nasilnike udalje, blokiraju, kažu odraslima, pa i prijave institucijama“, kaže Sanja Pavlović ispred Autonomnog ženskog centra.
