U Evropi devet miliona devojčica doživi nasilje na internetu do 15. godine. Čak dve trećine žrtava trgovine ljudima su žene i devojke i internet je glavna platforma za trgovinu. Jedna od četiri tinejdžerke u Evropi doživi nasilje na internetu. Žene širom sveta imaju 27 puta više šansi da budu izložene nasilju na internetu.
Veliki broj žena i devojčica svakodnevno trpe nasilje na internetu koje vrlo lako može da pređe i u stvaran život.
Od 56% dece koja su putem interneta vrbovana u dečju prostituciju i pornografiju najpre je tražena fotografija. Jedan od 10 seksualnih nasilnika koristi sajtove za upoznavanje da bi pronašao žrtve.
Iz tog razloga “Evropski ženski lobi” je na osnovu istraživanja definisao 12 tipova nasilnika, i pokrenuo kampanju sa ciljem da se bolje razume digitalno nasilje nad nežnijom i mlađom populacijom.
1. Internet pedofil
Razvija odnos s detetom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje i eksploataciju.
2. Nasilnik iza fotoaparata
Fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu.
3. Porno osvetnik
Postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Nastavak nasilja u intimno partnerskim odnosima.
4. Trol
Napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje.
5. Maskulinista
Negira postojanje sistemskog seksizma, ali ga održava kao “zaštitu prava muškaraca”.
6. Manipulator sa sajtova za upoznavanje
Želi da uspostavi kontrolu i moć nad svojom žrtvom tako što je očara na internetu i namami u opasne situacije.
7. Vršnjački sajber sildežija
Kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio žrtvu.
8. Sajber progonitelj
Špijunira, fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao.
9. Dokser
Kralj podataka, prikuplja i javno objavljuje na internetu privatne podatke da bi osramotio žrtvu.
10. Haker
Presreće privatne informacije i komunikacije, na primer vebkamere.
11. Regruter
Koristi nove tehnologije da namami žrtve, proda ih i prisili na prostituciju.
12. Zlonamerni propagandista
Koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu ženskih prava.
digitalne tehnologije
„Važno je da devojčice i devojke nauče da prepoznaju nasilničko ponašanje na internetu i da znaju kako da reaguju. Iz rada sa mladima znamo da nasilje koje se dešava online može da ima ozbiljne posledice u stvarnom svetu, te nam je cilj da ohrabrimo devojčice da nasilnike udalje, blokiraju, kažu odraslima, pa i prijave institucijama“, kaže Sanja Pavlović ispred Autonomnog ženskog centra.
“Sve što okačite na internetu ostaje na internetu.”
Svi smo to nekada čuli, kada smo počinjali da koristimo internet i društvene mreže. Srećom, ovo nije potpuna istina. Istina je negde izmedju.
Neke stvari koje okačimo na internet mogu biti nepovratno izgubljene, a druge, za koje nismo ni znali da smo objavili mogu nas iznenaditi i ostati dugotrajno na internetu.
Mi vam donosimo pet saveta kako da vaši podaci na internetu ne dospeju u tudje ruke.
1. Odaberite dugu, komplikovanu i jedinstvenu lozinku
Lozinke koje odaberemo su zaštita koja stoji izmedju nas i hakera. Što je naša lozinka složenija to će više vremena trebati automatizovanom softveru da je obije.
Prema sajtu za proveru bezbednosti lozinke Pasvordmonster, lozinka Petar otkriva se za 0,67 sekundi, Petar123 za 4 sekunde, a P@t@r!42 za 1 sat. Po ovom sistemu možete napraviti vašu lozinku.
Iako je bolje da lozinka ne bude uopšte reč iz rečnika, stih pesme nije najlošija ideja na svetu, pogotovo ako neka slova zamenite brojevima i simbolima.
Tako za otkrivanje lozinke hejsloveni treba 42 minuta ali za hejSIOven! treba 6 dana.
Teško je odoleti i staviti svuda istu lozinku koja se lako pamti, ali to je zaista važno ako želimo da zaštitimo sebe, prijatelje i firmu za koju radimo.
Milion ljudi u svetu ima ovu lozinku. Ukoliko želite da se zaštitite-promenite lozinku.
Svaki put kada negde unesete lozinku, vi je poverite tom sajtu na čuvanje.
Svaki sajt je nečije dvorište.
Svaki put kada se konektujete na internet u kafiću ili kod prijatelja, vi kroz njihovo dvorište dovikujete lozinku sajtu na koji je unosite. Ukoliko na nekom sajtu na kom ste registrovani lozinka “procuri”, ili ako je oni ne čuvaju na adekvatan način, svi hakeri mogu imati vašu lozinku za elektronsko bankarstvo ili za instagram profil na kojem ste tako dugo skupljali pratioce.
-Lozinka koja nema očiglednu vezu sa vama
Ukoliko neko ciljano želi da uđe u vaš profil, prvo će pokušati da iskoristi ime i prezime, brojeve telefona, datum rođenja, jedinstveni matični broj (JMBG) i imena ukućana i kućnih ljubimaca. Čak i student koji uči programiranje može za desetak minuta da napravi spisak od hiljadu mogućih lozinki koje su varijacija ovih vaših podataka.
Automatizovano može i da isproba svaku od njih.
Profesionalci mogu još lakše pristupiti vašim podacima ukoliko nisu adekvatno zaštićeni.
2. Koristite dvostepenu verifikaciju
Pokušavamo da se ulogujemo na neki sajt i, umesto da nam otvori prvu stranicu, dobijemo obaveštenje da nam je poslato obaveštenje ili SMS poruka na telefon i da imamo 30 sekundi da ukucamo kod koji nam je stigao.
Ovo je primer kako funkcioniše dvostepena verifikacija.
Koliko god da nas nervira, važno je da nam bude uključena, jer je hakeru (ili članu domaćinstva) koji želi da pristupi našim profilima to i dalje onemogućeno, čak i ako ima našu lozinku, dokle god nema fizički pristup našem uređaju.
Postoje i „jači” načini dvostepene verifikacije kada šifre od nekoliko cifara prave posebne aplikacije, kao što su Google Authenticator ili ForgeRock, koje vam neće stići u običnoj poruci i samim tim su teži za praćenje.
Često je moguće napraviti i fizički „ključ”, najčešće USB prenosivu memoriju, koju je potrebno uključiti u uređaj da bismo se ulogovali na neki nalog.
3. Instalirajte najnovije verzije programa
Hakeri i stručnjaci za digitalnu bezbednost sa jedne, a virusi i antivirusi sa druge strane u večitoj su trci.
Na sreću, većina „rupa u sistemu” veoma brzo budu uočene i zakrpljene.
Ako koristimo originalne programe i ako ih redovno ažuriramo, jako su male šanse da će se baš na vama slomiti virtuelna kola i da će neko u prvim danima bezbednosnog propusta napasti baš vas.
Ipak, u većini slučajeva napada na digitalnu bezbednost, meta nije konkretna osoba.
Ne pokušava neki zli opasni i prepametni haker da napadne baš vas i ukrade vam recepte ili slično. Takozvani „napadi” često su automatizovani i pokušavaju da kucaju na milione vrata, dok neka ne zateknu otključanim.
Ili jako loše zaključanim.
4. Budite svesni sa kime komunicirate
Znate ono kada mahnete nekome ko vam liči na prijatelja na ulici, pa shvatite da nije on i posle se osećate malo glupo?
Isto je i sa internetom.
Mnogo ljudi ne obraća pažnju sa kim zapravo komunicira, prebrzo klikću i dobrovoljno ostavljaju podatke.
Ne obraćaju pažnju na to da li je neki sajt zaista sajt Pošte Srbije, Vaikikija ili Petrol pumpi, npr. Dakle, opet nije u pitanju opasan, zli i stručni haker, nego smo sami dali sopstvene podatke sa kartice nekome ko nam se lažno predstavio.
Obratite pažnju na tačan naziv sajta.
Na primer, pravi sajt digitalnog servisa administracije u Srbiji je euprava.gov.rs, dok bi lažni sajt mogao da ima neku adresu poput euprava-gov.rs i mogao bi da izgleda skoro isto kao i pravi sajt, ali da izdaje lažna dokumenta.
Naročito je važno da u sistemu elektronskih faktura, koji mnogi preduzetnici koriste, obratite pažnje na adresu sajta jer bi na lažnoj kopiji neko zlonameran mogao da prikupi vaše podatke sa lične karte ili sa platne kartice firme.
Kasnije bi ti podaci mogli da budu zloupotrebljeni, čak i na način da se neko drugi elektronski predstavlja kao vi.
Obratite pažnju i na pravopis.
Ako vam nešto deluje kao loš prevod sa engleskog, verovatno jeste u pitanju – loš prevod sa engleskog.
5. Birajte šta od podataka ostavljate na internetu, a i van njega
Kao što ne biste u tuđem dvorištu ostavljali slike dece ili ključ od kuće, nemojte ni na sajtovima.
Skoro svaku internet uslugu koju koristimo, a koja je naizgled besplatna za nas, verovatno plaćamo podacima ili time što nosimo nečiju reklamu na ekranu koji držimo u džepu.
Možda ne ostaju baš svi podaci baš večno na internetu, ali i dalje možemo da biramo tačno šta ćemo tamo kačiti i na koji način ćemo sa tim podacima postupati.
Imajte na umu i da je najslabija karika u svakom lancu bezbednosti na internetu – čovek.
Pojava interneta i digitalne tehnologije , neosporno je olakšala život ljudima širom sveta. Doprineli su bržem pristupu informacijama, lakšem učenju i komunikaciji, ličnom obrazovanju i napredovanju, kao i pristup različitim vrstama zabave.
Nove tehnologije nose sa sobom i rizike, kao što su bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca. Najranjivije su mladje populacije, pa je potrebno preduzeti određene mere zaštite radi bolje digitalne bezbednosti.
Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu, i u svetu i kod nas. Takodje u porastu su i rizici kojima su ona izložena.
Internet predstavlja necenzurisani izvor informacija koji nije uvek primeren deci. Zbog toga bezbedno korišćenje novih tehnologija predstavlja jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti koja je neophodna veština za „preživljavanje“ u 21. veku.
Deca mogu biti izložena različitim opasnostima na internetu, kao što su sadržaji koji zagovaraju nasilje, ili podstiču neadekvatno ponašanje. Postoji rizik i od predatora medju kojima su pedofili koji koriste društvene mreže i lažne profile kako bi kontaktirali decu. Zbog relativne anonimnosti koju internet pruža, postoji mogućnost zloupotreba i korišćenja interneta radi vređanja, ucenjivanja, pretnji, nasilja i zloupotreba fotografija i ličnih podataka.
Trafiking – Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na ekploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.
Krađa – Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U drugim varijantama u istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama.
Online predatori – Jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistički je dokazano da je svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja „lovaca“. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem.
Sugestija – oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultuje teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta.
Vršnjačko nasilje – Podrazumeva podsticanje grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi.
Znaci koji pokazuju da dete trpi digitalno nasilje
Iako dete neće lako priznati da trpi digitalno nasilje, postoje neka ponašanja na osnovu kojih roditelji mogu to primetiti. Na primer, ukoliko dete pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta, ako izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoloženo, razdražljivo, nije motivisano za učenje, ako ima problem sa koncentracijom, izbegava školu, ili ako ima psihosomatske simptome (glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, naglo mršavljenje ili gojenje…).
Prvi korak je razgovor sa detetom koje je trpelo nasilje na internetu, koje treba uveriti da ništa loše nije uradilo. Sledeći korak je snimiti ekran na kojem se vidi uznemiravanje, jer to predstavlja dokaz nasilja i prijaviti policiji. Nikada nemojte ništa brisati jer je svaki sadržaj dokaz.
U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.
U akciji “Armagedon” prekjuče je uhapšeno sedam osoba koje se sumnjiče za iskorišćavanje dece za pornografiju. Prilikom pretresanja stanova osumnjičenih, uvidom u računare i računarsku opremu, pronađene su fotografije i video zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od šest do 10 godina, ali i uzrasta ispod dve godine.
Komentarišući poslednju akciju policije, direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović kaže za Euronews Srbija da nema pravila kako zaštiti decu od seksualne eksploatacije. On kaže da prvenstveno roditelji treba da grade odnos poverenja sa decom.
Kako dodaje, sa decom treba mnogo da se razgovara i da se podsećaju o rizicima koje donosi prostor na internetu. On poziva i starije od 18 godina, koji su bili žrtve seksualne eksploatacije u maloletnom dobu da im se jave i anonimno podele svoja iskustva, kako bi se bolje razumela deca koja upadaju u zamku.
“Mi kao roditelji treba da smo svesni da imamo taj odnos sa decom i da ona imaju poverenja u nas. To je inače teško jer se deca, naročito u periodu adolecencije, okreću svojoj vršnjačkoj grupi i onda su više otvoreni prema svojim vršnjacima. Kada su mlađi tu možda imamo više mogućnosti da primetimo promene u ponašanju. Ono na šta takođe treba da se ukaže da mi kao roditelji teško shvatamo da neko fotografije, slike našeg deteta, može da gleda na drugačiji način”, kaže on.
Kako dodaje, rodiltelji su upravo ti koji ne bi trebalo da objavljuju fotografije svoje dece na mrežama.
“Ono što možemo da uradimo je to je da im ne damo te materijale. Barem da ih mi ne ostavljamo tamo i da sa decom isto razgovaramo, da budu pažljivi i da i oni ne ostavljaju taj neki svoj otisak i svoje slike koje neko može da iskoristi i da doživi na jedan drugačiji način”, kaže on.
Kaže da je prevencija ključna, i da postoje mogućnosti da deca prijave nadležnima slučaj ili da zatraže pomoć.
“Jedna stvar je kako mi kao roditelji možemo da se informišemo, a druga stvar je da su deca sa svojim vršnjacima, da su deca u školi, da su deca na internetu. Dakle, deca treba da budu svesna da njihove fotografije mogu da budu zloupotrebljene. Dobro je da svaka ta društvena mreža ima svoj neki link, tako da zapravo treba da učimo decu da ako nešto primete, da postoji mogućnost da prijave tu zloupotrebu ili to neko maltretiranje, nasilje”, rekao je on.
Veštačka inteligencija kao još jedan poligon za zloupotrebu
Još jedna od opasnosti koju je donela nova tehnologija su i slike deca koje su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije, i koje takođe privlače predatore i one koje su zainteresovani za maloletnike, i koji vrebaju u onaljn prostoru.
Naime, reč je o fotografijama koje zapravo spadaju u sivu zonu, a to znači da nisu ni legalne, ni ilegalne, jer je očigledno da tehnologija napreduje dosta brže nego svetsko zakonodavstvo.
Sporno je ono što se nalazi na tim fotografijama a to su deca obučena u čipku, kožu, bikini, kratke majice, takođe su u različitim kostimima, poput medicinskih sestara, superheroja, balerina, a prema komentarima koji se nalaze ispod tih fotografija, shvata se da je veoma zabrinjavajuće šta se dešava na društvenim mrežama ovim povodom.
Criminal in handcuffs
Dometi veštačke inteligencije, pa i zloupotreba su veliki. Primer za to je i Tik Tok trend, tačnije mogućnost gde možete da napravite svoje buduće dete. Naime, veštačka inteligecnija će vam omogućiti da napravite svoje buduće realistično dete, ali i to naravno može da podlegne zloupotrebama. Dokaz za to su neprikladni komentari koji su se nalazili ispod beba koje je kreirala veštačka ineligencija.
Direktor organizacije CyberTipline smatra da ne postoji nikakav argument zbog kojeg bi ovakve fotografije bile u redu, iako se na njima nalaze nepostojeća deca. Zbog toga, smatra on, društvene mreže mogu mnogo toga da urade.
Takođe je portparol TikToka rekao da ova mreža koristi automatizaciju kako bi lakše označili moguće dokaze o predatorskom ponašanju. Međutim da to nije dovoljno govori sama činjenica da je svega nekoliko minuta potrebno da se na tim društvenim mrežama nađete uz pomoć ključnih reči.
Dokaz za to je i vest da je FBI uhapsio čoveka koji je uz pomoć veštačke inteligencije generisao oko 13.000 fotografija, i zbog toga je uhapšen. On je navodno te fotografije slao maloletniku putem Instagrama, a upravo je napravio te fotografije uz pomoć jednog alata koji je dostupan putem interneta.
I trenutno se sve ovo nalazi i dalje u nekoj sivoj zoni. Zbog toga je i baronica iz britanskog parlamenta, baronica Kidron, predložila amadman prema kojim bi bilo kažnjivo upravo generisanje alata koji mogu da povuku takve podatke i iskoriste ih u ove svrhe, što nam govori koliko je zakon još uvek nemoćan u odnosu na napredne tehnologije.
Ipak, tehnološke kompanije se bore i Google, Meta, Open AI, Microsoft i Amazon su se obavezali da će pregledati podatke koje obučavaju takve sisteme i da će isključiti sam materijal koji uključuje seksualno zlostavljanje dece i ukloniti ih iz upotrebe u svim budućim modelima.
Međutim, analitičari kažu da ovakav sadržaj sve vreme raste, tako da se čini da je potrebno uložiti još veće napore. Činjenica je da sve kaska za novom, naprednom tehnologijom.
Četiri vrste predatora
Saša Živanović, potpredsednik Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment i bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koji je inače osam godina bio deo akcije “Armagedon” objasnio je ranije za Euronews Srbija da postoji četiri kategorije predatora na internetu.
“Prvi su takozvani kolekcionari. Oni pristupaju pedofilskim stranicama i preuzimaju sadržaj na svoje uređaje. Druga kategorija su kolekcionari distributeri i oni preko skrivenih foruma razmenjuju saznanja i savete sa ostalima, u trećoj grupi su poznati kao proizvođači i oni proizvode i prodaju pedofilski materijal. Svima njima je lakše ući u trag ako se uporede sa četvrtom grupom, to su ‘predatori voajeri’ koji samo pristupaju stranicama na kojima se nalazi pedofilski sadržaj. Oni zapravo ne preuzimaju materijal, pa im je zbog toga teško ući u trag”, objasnio je renije Živanović.
Kaže da je tokom svog učešća u akciji “Armagedon” srpska policija na početku bila zaprepašćena koliko su zapravo internet predatori zastupljeni kod nas.
Međutim, svest roditelja nekada može da ide u suprotnom pravcu. Na to ukazuje upravo Živanović jee je bilo raznih priča o tome kako zapravo roditelji reaguju kada saznaju da im je dete bilo žrtva.
“Najveća greška koju roditelji čine, a mi smo bili svedoci tome, je da svu krivicu prebace na dete. Ranije je ono moralo u njihovom prisustvu da daje izjavu policiji pa su oni to teško podnosili. Onda bi naišli na problem jer bi se dete zatvorlilo, a svaka infomacija koju dobijemo bude veoma važna, jer može da osvetli tragove na druge predatore. Poznato je da oni često sarađuju i poznaju se pa tako možemo da otkrijemo i celu mrežu, što se dešavalo”, kaže on.
Živanović ističe da ključ borbe protiv online predatora leži u roditeljima. Čak mnogi roditelji svojoj deci prave naloge na društvenim mrežama i nesvesno ih uvode u opasnost.
Zbog toga, kaže, u Srbiji se dosta radi na informisanju roditelja jer je, objašnjava, veliki problem da roditelj “preuzme zakon u svoje ruke”.
Kako se zaštiti?
Stručnjaci kažu da je vrlo je važno da roditelji budu upućeni u internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja. Uvek treba da pitaju decu: šta posećuju na internetu, s kim četuju, ko stupa u kontakt s njima.
Ovi slučajevi mogu se mogu se prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih I štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošteprijavipedofiliju@mup.gov.rsili Nacinonalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.
Akcija “Armagedon.” Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za tehniku i policijskih uprava u Smederevu, Pirotu, Šapcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Vranju i Boru, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u akciji „Armagedon“, uhapsili su sedam osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršile krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i polno uznemiravanje.
Uhapšeni su: M. C. (1958) iz Šapca, N. B. (2000) iz Pirota, P. S. (1999) iz Leskovca, M. A. (1980) iz Tutina, P. D. (2000) iz Smedereva, L. L. (1995) iz Vranja, dok će protiv tridesetjednogodišnjeg osumnjičenog iz Negotina biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.
Oni se sumnjiče da su u dužem vremenskom periodu, putem Interneta, preuzimali, čuvali i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe, kao i da su putem društvenih mreža sa svojih lažnih naloga stupili u komunikaciju sa maloletnim licima, slali fotografije i video zapise pornografske sadržine i pribavili sadržaje nastale eksploatacijom maloletnog lica.
Prilikom pretresanja stanova osumnjičenih, uvidom u računare i računarsku opremu, pronađene su fotografije i video zapisi nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od 6 do 10 godina, ali i uzrasta ispod dve godine. Takođe su pronađene poruke kojima su osumnjičeni polno uznemiravali decu i maloletna lica, odnosno pojedini tražili od njih da im pošalju slike i video snimke na kojima su obnaženi.
Sprovođenjem ove akcije nastavljeno je proaktivno postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova na identifikaciji lica povezanih sa seksualnom eksploatacijom dece na Internetu, kao i uspešna saradnja sa platformom Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) iz SAD i Interpolom, sve u cilju kontinuirane zaštite dece i maloletnih lica.
Za šest osumnjičenih lica određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivične prijave, biti sprovedeni u nadležno tužilaštvo.
Prošlo je više od mesec i po dana otkad je počeo upis budućih đaka prvaka,a predškolci se na testiranju nisu pokazali u najboljem svetlu – nisu samostalni i manjka im pažnje. Međutim, ni njihovi lekarski pregledi nisu zadovoljavajući jer, kako lekari ističu, većina mališana ima problema s kičmom, oslabljen im je vid, muče se sa izgovaranjem pojedinih glasova, a što je najgore, gojazni su jer su fizički neaktivni.
Još u februaru, roditelji budućih đaka prvaka upustili su se u avanturu zvanu „priprema za upis u školu„.
Proces upisa dece u prvi razred obuhvatao je različite medicinske preglede, provere vakcinalnog statusa, kao i elektronsko pribavljanje dokumentacije putem usluge eUpis, što su mnogi do sada i obavili.
Sistematski pregledi, koji su obavezni za svako dete pred upis u školu, obavljali su se u pedijatrijskim službama domova zdravlja prethodnih tri i po meseca. Kako bi se procenilo zdravstveno stanje i zrelost budućeg prvaka, on je prošao pregled kod otorinolaringologa, oftalmologa, stomatologa, fizijatra i logopeda.
Na osnovu velikog broja dece koji je prošao lekarske pregede, lekari su saglasni da se većina mališana suočava sa različitim zdravstvenim i razvojnim izazovima.
Pedijatar Ana Nastić iz beogradskog Doma zdravlja Palilula kaže da su sistematski pregledi predškolaca pokazali alarmantne rezultate – nedovoljno razvijen govor kod dece, mali fond reči kojima raspolažu, nedostatatak socijalizacije, deformitet kičme, ravne tabane, nedovoljno razvijene motoričke sposobnosti i što je nagore, gojazni su.
„Glavni uzrok svih ovih problema kod dece jeste nedovoljna fizička aktivnost. Nažalost, deca sve manje i manje provode vreme napolju, roditelji ih ne podtsiču da vežbaju, trče, skaču, valjaju se po travi, nego ih drže pod staklenim zvonom ili jednostavno nemaju vremena da izađu sa njima u park. Umesto fizičke aktivnosti, deca sede za kompjuterima, gledaju u pametne telefone, televizore, zbog čega im je koncentracija na nuli“, objašnjava ona.
The embittered boy using his laptop computer on white background.
Zbog svega navedenog, logično je da deca imaju problema s kičmom, vidom i govorom, naglašava ona.
„Ako dete dva sata u kontinuitetu sedi na kauči i gleda crtani ne trepćući i tako još nekoliko puta u toku dana, pa svaki dan, naravno da će kičma ‘iskočiti’ iz normalnog razvoja. Zapravo, malo njih ima skoliozu kičme, dok je kod većine ustanovljena vratna lordoza, a to je posledica gledanja u telefon“.
Deca s dioptrijom od treće godine
Naša sagovornica kaže da ima dece kojima je potvrđena dioptrija još u trećoj godini, a da u porodici niko nema problema s vidom.
„Na osnovu toga se može zaključiti da je deci, usled tolikog gledanja u televizor i telefone, oslabio vid. A njihov govor je tek posebna priča. Nemaju pravilan izgovor pojedinih glasova i to je, donekle, uobičajena pojava, ali ne za toliki broj dece. Međutim, danas deca sve manje recituju, a u uši im ulazi muzika raznoraznih pevača sa televizora. To je zabrinjavajuće. Dete sa šest-sedam godina mora pravilno da kaže čaša, zamotuljak i slično, a ne da izokreće reči“.
Pedijatar dr Saša Milićević primećuje porast dece sa kifozom, skoliozom, ravim tabanima i kratkovidosti, kao i povećan broj dece sa različitim oblicima dečje astme.
Ističe da nedostatak sna, neadekvatna ishrana, konzumacija nezdrave hrane i gaziranih pića, kao i izloženost duvanskom dimu, doprinose ovim zdravstvenim problemima.
Deca u Srbiji provode više od sedam sati dnevno na internetu, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Dečji psihijatri upozoravaju da je naša zemlja na ivici epidemije „ekranizma“ među maloletnicima, koji zbog zavisnosti od video igara, društvenih mreža i generalno interneta, odbijaju da idu u školu, gube dodir sa realnošću, a ako im se oduzme „dnevna doza“ telefona – prete i samoubistvom.
Roditelji u Srbiji s razlogom su zabrinuti za svoju decu, kod koje primećuju znake zavisnosti, a nemaju rešenje kako da ih izvuku iz kandži „ekrana“, pa čak i kad su u pitanju mališani mlađi od 10 godina.
“Moj Luka je tipična žrtva te velike pošasti – ‚ekranizma‘. Nije problem samo telefon, već i televizor i Jutjub, a od nedavno i Soni. Pred sobom svakodnevno ima tri različita zla, a njegovo ponašanje u kući je nenormalno. Kad mu zabranimo vreme pred bilo kojom vrstom ekrana, postaje anksiozan, ljuti se, agresivan je, a ima samo sedam godina“, priča za Nova.rs Miloš Jokić iz Beograda, koji je zbog problema sa zavisnošću, sa kojim se bori njegovo dete, ali i cela porodica, tražio pomoć stručnih lica.
Roditelji nedosledni u odlukama
Samo kad je napolju, Luka je miran, ali kad uđe u kuću, ekran se podrazumeva.
„Ne možemo stalno da ga izvodimo u park. Ako je u kući, nemoguć je. Uzmemo mu telefon, ali on pokušava da nam ga otme na sve načine. Problem je i u našoj nedoslednosti. Dovoljno je da jedan roditelj popusti i vrati mu telefon i gotovo. U jednom periodu rekli smo mu da će moći da igra igrice samo vikendom, ali to nikako ne možemo da održimo. Još je mali, a vlada tehnikom kao programer, u svemu tome se super snalazi, ali je sve dalji od realnog života“, kaže Miloš.
On smatra da je većina današnje dece „zrela za lečenje“.
„Deca prave sebi ogromnu štetu, a onda i roditeljima. Nerviram se, svestan sam problema, ali ne mogu da ga rešim. Jednostavno ne možemo da ga izmestimo iz tog civilizacijskog okvira u kojem je čitava njegova generacija. Mislim da je ključ u istrajnosti i nadi da će to da se promeni sa obavezama koje stižu s godinama. On maksimalno zloupotrebljava našu popustljivost, a kada mu uzmemo telefon vređa nas, lupa vratima. Nema koncentraciju ni za šta, ne može da čita knjige za njegov uzrast, da piše slova, a čak i kad na to pristane, bude samo da bi posle dobio telefon”, žali se ovaj zabrinuti roditelj.
Jedan od poraznih podataka je i taj da se u Institutu za mentalne bolesti u Beogradu, zbog zavisnosti od video-igrica godišnje hospitalizuje više od 30. dece.
„Vreme koje detetu može da se toleriše pred ekranom je pola sata do sat vremena dnevno, radnim danima i vikednom do sat i po. Tu spadaju video igre i društvene mreže. Nažalost, duži niz godina postoji tendencija povećanja vremena provedenog pred telefonom, kompjuterom, igricama. Ta zavisnost koja se razvija kod dece, ali i odraslih, je na nivou heroina. Odnosi se na sve što je u virtuelnom svetu, a svako u skladu sa godinama bira svoje sadržaje“, objašnjava za Nova.rs dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu.
Ako se ne leči – postaje „novo normalno“
Lečenje ove vrste zavisnosti vrlo često nije moguće, pa postoje šanse, upozorava doktor, da moderno društvo ovakvo zavisničko ponašanje svrsta u – normalno.
„Postavlja se pitanje koliko ova zavisnost uopšte može da se kontroliše i leči. Kad sistem ne može da izađe na kraj sa nekim problemom, onda ga normalizuje. Sistemu to na neki način i odgovara, da ljudi budu pred kompjuterima, praćeni, kontrolisani. Sistematski se ljudi uvlače u mašinu, a posle se čudimo broju zavisnika među maloletnicima. Ovaj problem je ekstremno veliki, a već je izmakao kontroli. Velike pare su u igri, ljudi ne žele da se odreknu lake dobiti i zarade, a stradaju najmlađi i porodice“, naglašava dr Mladenović.
Rigorozne mere su jedina šansa, smatra on.
„Zabraniti mobilne telefone u školama, uvesti uniforme do osmog razreda i zavesti neki red. Imamo ozbiljno teške pacijente. Dolaze nam na kliniku momci i devojke od 15 godina, koji ne žele više da idu u školu, jer na internetu, kažu, imaju sve. Informacije, druženje, život. Javljaju nam se kad su već debelo zaglibili u zavisnost. Roditelji su u strašnom problemu, jer po zakonu srednja škola nije obavezna, pa ne mogu da ih nateraju da se dalje školuju. Ti mladi ljudi jednog dana neće imati prijatelje, porodicu, partnere, ostaće sami, zatvoreni u četiri zida sa svojim ekranima, pa koliko izdrže…“, zaključuje doktor Mladenović i dodaje da rešavanje problema ekranizma nije samo do porodica, već do sistema u državi i vrednosti u društvu koji hitno moraju da se menjaju.
Podsećamo, rezultati međunarodnog istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji, koja su objavljena u aprilu ove godine, otkrili su nam zabrinjavajuće podatke, da učenici u našoj zemlji „značajan deo dana provode u korišćenju elektronskih medija, a svaki jedanaesti učenik (8,8 odsto) u korišćenju društvenih mreža provodi sedam ili više sati dnevno“.
Takođe, u proseku svaki deseti učenik (9,9 odsto) ima znake „problematične upotrebe društvenih medija, što je veći procenat u poređenju sa 2018. godinom, kada je bilo 7,0 odsto, a svaki četvrti učenik igra igrice svaki ili svaki drugi dan“.
Simptomi zavisnosti od ekrana
Fizički:
Problemi sa vidom
Atrofija mišića
Gojaznost (nezdrava hrana) ili preskakanje obroka po više dana
Psihološki:
Povlačenje u sebe
Epinapadi
Zapostavljanje druženja sa vršnjacima
Izmenjen odnos sa roditeljima
Povećavanje „doza“ od pola sata, sat, na dva, tri, pet, 10 sati
Sve manje uključivanje u socijalne aktivnosti
Dete ne izlazi iz sobe, sve vreme je na internetu
Agresivno ponašanje
Kad im oduzmete ekran javlja se apstinencijalni sindrom
Deca prete samoubistvom
Lome po stanu
Lažu roditelje
Nekontrolisano ponašanje prema sebi i drugima
Moguća rešenja:
Sistemsko rešavanje problema od strane društva
Uvođenje određenih mera u sistem obrazovanja
Provođenje više vremena sa decom od strane roditelja
Ograničavanje vremena na telefonu do sat vremena dnevno uz obavezno objašnjenje detetu zašto je granica i kontrola važna
Jedanaestogodišnji dečak je umro nakon što je učestvovao u navodnom Tik Tok izazovu koji se završio tragično, navela je njegova porodica.
Dečak Tomili Grejsi Bilington (11) preminuo je 2. marta nakon što je pokušao da izvede TikTok izazov pod nazivom “hroming”, koji podrazumeva namerno udisanje hemikalija kako bi učesnici došli u stanje opijenosti. Kako prenosi njegova porodica, ta nimalo bezobasna igra je u jednom trenutku pošla naopako, a dečaku je odmah stalo srce i preminuo je na licu mesta.
On je izgubio život u kući svog prijatelja u Lankasteru. Kako prenosi Miror, srčani zastoj doživeo je oko 12:30 časova, nakon čega je hitno prebačen u bolnicu, ali lekari nisu uspeli da ga povrate. Iz policija Lankestera rekli su da njegova smrt za sada ostaje “neobjašnjiva”.
Prema rečima njegove bake, Tine Berns, dečak je pokušao da isproba ovaj TikTok trend zajedno sa svojim drugom.
“Otišao je da prespava kod druga, a tamo je i umro. Dečaci su isprobavali onaj glup trik. U bolnici su učinili sve da ga spasu, ali ništa nije uspelo. Napustio nas je”, ispričala je neutešna baka.
Portparol TikToka rekao je da ne postoje dokazi koji ukazuju da je ovaj izazov vezan za tu platformu i da je bio u trendu na toj društvenoj mreži.
Njegova baka Tin odala je počast svom unuku opisavši ga kao bistrog i energičnog dečaka.
“Imao je zlatno srce, baš kao i njegov otac. Naša porodica je potpuno uništena”, rekla je Tin.
Porodica je ovom prilikom želela da podigne svest o opasnosti društvene mreže TikTok za mlade i pozvala gigante društvenih mreža da što pre učine nešto kako bi zaštitili decu na internetu.
“Naša porodica je u užasnom stanju, ali hoćemo samo jedno. Ne želimo da druga deca koriste TikTok ili budu na društvenim mrežama. U stvari, želimo da TikTok bude uklonjen i da deci mlađoj od 16 godina ne bude dozvoljeno da koriste društvene mreže. Ovo nas je slomilo, ali želimo da pomognemo i drugima i da podignemo svest porodicama da čuvaju svoju decu”, rekla je Tina.
Majka dečaka, Šeri, se takođe oglasila povodom tragedije i pozvala sve roditelje da pripaze na svoju decu.
“Molim vas, sakrijte dezodoranse od svoje dece. Ovo je mog sina koštalo života. Deca koriste ovakve hemikalije da bi ih udisali i vidite šta može da se dogodi”, napisala je ona na Fejsbuku.
Šta je tačno hroming?
Poznatije kao duvanje ili šmrkanje, hroming podrazumeva izazov u kom se udišu hemikalije kao što su boje, rastvarači, proizvodi za čišćenje ili benzin. To ima veliki uticaj na centralni nervni sistem i dovodi do usporavanja moždanih aktivnosti. Ovaj jako opasan trend može prouzrokovati nejasan govor, vrtoglavicu, halucinacije, mučnine i dezorjentaciju. Takođe, udisanjem hemikalija može doći i do srčanog udara ili gušenja.
Trend se na društvenoj mreži TikTok pojavio 2018. godine i to u Velikoj Britaniji. Kako se radi o veoma opasnom trendu, platforma je nedavno blokirala sve video snimke i objave koje koriste ovaj termin.
Gojaznost dece i adolescenata i u Srbiji poslednjih godina poprima epidemijske razmere, a posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste, kaže primarijus mr sci. med dr Snežana Lešović, pedijatar endokrinolog, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Zlatibor”.
Ona podseća na podatak iz istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2019. godine da skoro svako treće dete ima višak kilograma.
Kaže i da je uočen porast gojazne dece od 5 do 6 godina.
Broj gojazne dece u stalnom porastu
– Posebno zabrinjava podatak da broj gojazne dece konstantno raste. U 2000. godini učestalost prekomerne uhranjenosti kod dece i adolescenata uzrasta od 7 do 19 godina u Srbiji je iznosila 8,2 odsto, gojaznosti 4,4 odsto, a nakon 19 godina uočen je porast broja prekomerno uhranjenih na 16,6 odsto i gojaznih na 12,9 odsto. Uočen je porast gojazne dece uzrasta od 5 do 6 godina i on iznosi 21,1 odsto – kaže za “Blic” dr Snežana Lešović.
Gojaznost u svim uzrastima ugrožava zdravlje dece, a posebno je povećan rizika za nastanak komplikacija bolesti ako se javi do pete godine i ako se ne leči.
Do 2025. broj gojazne dece mlađe od pet godina širom sveta sa trenutno procenjenih 41 miliona, porašće na 70 miliona. Prema podacima objavljenim u Svetskom atlasu gojaznosti smatra se da će oko dva miliona stanovnika u našoj zemlji, odnosno 28 odsto, biti gojazno do 2030. godine, dok će još preko 215.000 dece uzrasta od 5 do 19 godina, što je 18 odsto biti gojazno – navodi dr Lešović.
Faktor rizika za mnoge bolesti
Naša sagovornica podseća da gojaznost ne predstavlja samo estetski problem već je udružena sa značajnim komplikacijama kod dece i mladih i važan je faktor rizika oboljevanja u odrasloj dobi.
– Gojazna deca imaju povećan rizik za nastanak brojnih komplikacija, naglašava doktorka i nabraja:
insulinska rezistencija
poremećaj prometa šećera u organizmu
povišen holesterol i trigliceridi
metabolički sindrom
dijabetes tipa 2
povišen krvni pritisak
povećan rizik za pojavu ortopedskih bolesti
povećan rizik za pojavu respiratornih bolesti
povećan rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti kao što je rana pojava ateroskleroze
gojaznost dovodi do smanjenog kvaliteta života
gojaznost stvara brojne psihološke probleme
gojaznost skraćuje očekivanu prosečnu dužinu života
Prema njenim rečima, verovatnoća da gojazno dete u uzrastu od 4 godine bude gojazno i u odraslom dobu iznosi približno 20 odsto, a za gojaznu decu pre puberteta je veća od 60 odsto:
– Od 60 do 85 odsto gojaznih adolescenata ostaje gojazno u odraslom dobu – objašnjava dr Lešović i naglašava da gojaznost ugrožava i socijalni i profesionalni napredak, te se takva deca i adolescenti suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijomu u mnogim oblastima života.
Barem jedan sat fizičke aktivnosti i dovoljno sna
Mnogi od njih, podseća, imaju i neprijatna iskustva sa vršnjacima.
Doktorka Lešović ističe i da okruženje u kojem danas deca odrastaju snažno podstiče nastanak i održavanje gojaznosti, čime se otežava usvajanje zdravih navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Ona navodi i životne navike koje doprinose gojaznosti:
Urbanizacija, globalizacija tržišta i ekonomski razvoj uzrok su naglih promena stila života i ishrane.
Naša deca imaju hiperkalorijsku ishranu, neredovne obroke, nekontrolisano unose grickalice, slatkiše, brzu hranu i sokove
Zašto niko u Srbiji ne govori o tome da nam je svaka generacija dece gora od prethodne dve?, upitao je prof. dr Ranko Rajović na nedavno održanoj tribini na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Ranko Rajović, koji je šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru, navodi da su rezultati iz njegovog polja rada – neuronauka u vaspitanju i obrazovanju – već 15 godina alarmantni i upozorava da gradska deca sve više ispoljavaju smanjenje dubokih regija mozga na snimcima.
“To podrazumeva smanjenje kognitivnih sposobnosti, što je evidentno kod svake nove generacije. Slabo se govori o tome da je svaka generacija sve slabija i slabija, ona više ne mogu da uče, ne mogu da sede, da pišu, čitaju…”, navodi dr Rajović.
Zašto je važno učenje kroz igru?
On otkriva da je slična situacija u čitavom regionu.
“U Hrvatskoj prošle godine 4.000 dece nije primljeno u 1. razred, nisu sposobni za školu. To je 10 odsto generacije, a plus je 15 odsto dece primljeno sa dodatnom podrškom. U Crnoj Gori od 103 maturanta, 90 nije položilo prijemni ispit na na Medicinskom fakultetu, a to su najbolji đaci… Pa, mi vi sad recite- jesu li prijemni sve teži i teži ili su deca sve manje sposobna? Pa ovo drugo. Sve je gore i gore…”, kaže specijalista.
Alarmantno je to što u Srbiji niko ne zna da mu kaže koliko je to dece kod nas.
“Direktor jednog vrtića u Trsteniku mi je rekao da konstantno upisuju 1.000 dece u predškolsko. Pre 20 god, bilo je dvoje, troje dece sa problemima u razvoju, pre 10 godina oko 15, pre pet godina 30-40, a danas ih je 300”, navodi profesor.
Dr Rajović kaže da je jedini motiv deteta igra, što sve manje dece u gradovima praktikuje.
“Da bi učenje bilo kako treba, mora da se aktivira retikularna formacija, to je moždano stablo, koje kada se aktivira, pokreće se i ceo mozak. A kad se aktivira? Kad je nešto interesantno. Da li je učenje napamet interesantno? Pa nije. Ne sme da postoji stres kod dece, a nažalost, danas je škola za našu decu stres. Pitali smo učenike da li vole školu, u prvom razredu svi vole, u drugom skoro svi, u trećem 30 odsto ne voli, a u četvrtom još više. Deci se znoje dlanovi, lupa im srce, to je akutni stres, a šta je mozak – organ za preživljavanje, ako on oseti lupanje, znojenje, šta mu mozak poručuju – pa beži, spasavaj se..”, objašnjava naš stručnjak.
Mi im ne olakšavamo ništa, dajte da menjamo metode, poziva on obrazovnu struku.
“Spremamo ih za zanimanja kojih više nema, treba da ih učimo da misle. To je funkcionalno znanje, da uče da povezuju informacije. Učenje napamet je prevaziđeno. Dopamin je najvažnija stvar za učenje, on je fokus.. A dečji mozak do 12 godine, dok sazri, dobija ga jedino kad se igraju. Kad je dete stalno u strahu, aktivira se adrenalin i noradrenalin. Kome je do učenja tada- kada osećaju opasnost”, kaže dr Rajović.
Empatija kod dece
Na pitanje kako da škola i roditelji podstiču empatiju kod dece, tvrdi da se zajedništvom stvara empatija, a ako odu u virtuelni svet, tamo je nema.
“Naša deca pokazuju manjak empatije u gradu. Gradska deca koja imaju sve, njima je svaki vikend rođendan. Dopamin jednako detinjstvo, jednako sreća. Ako dobija sve što želi, mozak nauči tako i ako nešto ne može, prag tolerancije ne samo da je nizak, nego ne postoji. Frustracija kod deteta postaje visoka, ono postaje agresivno, misli da je deo sveta, a ono treba da bude deo porodice”, podvlači naš sagovornik.
Kaže da postoje medicinski dokazi da mobilni telefon utuče na smanjenje hipokampusa.
“To je hard disk, glavna komponenta mozga, deo hipokampusa formira kontrolu emocija, mi nismo učili da je moguće da se ono smanji. Erik From je pre 50 godina pisao da, ako u to vreme nekom oduzmete radio tri dana, doživeće akutne, psihičke probleme. Isto je danas sa telefonom, samo na tri sata. A šta će biti problem sa kontrolom emocijom za 10 godina, videćemo, možda već i primećujemo. Ako nema kretanja, gradsko dete ima smanjene bazalne ganglije, duboke regije mozga… Više bih voleo da naša deca idu da čuvaju ovce pet dana”, poručuje specijalista.
On ističe da mora da se zna šta predstavlja roditelj.
“Roditelji su postali bankomati koji ispunjavaju želje deteta. Gubi se autoritet u školama, i tu je krivica na roditeljima. Roditelj mora da bude autoritet”, zaključuje dr Ranko Rajović.
